НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА - Обавезе одбране

Да ли постоји обавеза служења војног рока?

– После ступања на снагу Одлуке Народне Скупштине Републике Србије о обустави обавезе служења војног рока („Службени гласник Републике Србије“ број 95/2010) од 1. јануара 2011. служење војног рока врши се по принципу добровољности.

Да ли је обавезно увођење у војну евиденцију?

– После ступања на снагу Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, („Службени гласник Републике Србије“, број 95/2010) лица која не желе добровољно да служе војни рок с оружјем у Војсци Србије подлежу обавези увођења у војну евиденцију и обавези служења у резервном саставу.

На основу члана 15. Закона о војној, радној и материјалној обавези у војну евиденцију уводи се регрут почетком календарске године у којој навршава 18 година и регрути старијих годишта који из одређених разлога нису уведени у евиденцију. Регрут који борави у иностранству уводи се у евиденцију надлежног дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, које о томе обавештава територијални орган.

Војног обвезника ради вршења војне обавезе позива територијални орган. Војни обвезник се позива ради вршења војне обавезе општим и појединачним позивом.

Регрут који се позива, ради увођења у војну евиденцију, треба да се јави у надлежни центар Министарства одбране за локалну самоуправу према месту пребивалишта регрута и на увид понесе личну карту или другу јавну исправу из које се може утврдити његов идентитет.

Регрути који бораве у иностранству дужни су да се јаве надлежном дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије ради увођења у војну евиденцију, које о томе обавештава надлежни центар Министарства одбране за локалну самоуправу, према адреси пребивалишта регрута у Републици Србији пре одласка у иностранство.

Које категорије грађана превасходно оспособљава Министарство одбране за одбрану земље?

– Од 2018. године Mинистарство одбране обучава и лица старија од 30 година која су способна за војну службу и која су преведена у резервни састав Војске Србије, а нису одслужила војни рок с оружјем. Они се за одбрану земље оспособљавају на основној и специјалистичкој обуци у центрима за обуку и јединицама наше војске.

Желим да одслужим војни рок добровољно. Како то да остварим и шта тиме добијам?

– Добровољно служење војног рока с оружјем у Војсци Србије омогућава се према условима који су прописани Законом о војној, радној и материјалној обавези – регрутима, женама и лицима у резервном саставу која су извршила цивилну службу или одслужила војни рок без оружја.

Министарство одбране у средствима јавног информисања објављује јавни оглас за пријаву кандидата за добровољно служење војног рока с оружјем и за курс за резервне официре Војске Србије.

На добровољно служење војног рока с оружјем у Војсци Србије и за курс за резервне официре Војске Србије могу се пријавити кандидати мушког и женског пола који у текућој години навршавају од 19 до 30 година живота.

Министарство одбране у средствима јавног информисања објављује оглас за пријаву кандидата за добровољно служење војног рока с оружјем. Оглас се објављује најмање два месеца пре упућивања на добровољно служење војног рока с оружјем.

Пријаву за добровољно служење војног рока с оружјем заинтересовано лице подноси надлежном центру Министарства одбране за локалну самоуправу према адреси пребивалишта.

Центар Министарства одбране за локалну самоуправу позива пријављене кандидате појединачним позивом на лекарске прегледе, после којих утврђује ранг-листу пријављених кандидата за добровољно служење војног рока с оружјем. Избор потребног броја кандидата врше регионални центри Министарства одбране на основу утврђене коначне ранг-листе кандидата за позивање на добровољно служење војног рока с оружјем и предвиђеног Плана упута.

Са изабраним кандидатима територијално надлежни центар Министарства одбране за локалну самоуправу закључује уговор, којим се уређују међусобна права и обавезе.

Кандидат који је изабран за добровољно служење војног рока с оружјем актом надлежног органа дужан је да се јави у центар за обуку у време назначено у појединачном позиву.

Добровољно служење војног рока с оружјем започиње даном ступања кандидата у центар за обуку, чиме кандидат постаје војник на добровољном служењу војног рока.

Војнику се за време трајања добровољног служења војног рока с оружјем, у складу с прописаном регулативом, обезбеђује следеће: накнада путних трошкова за јављање на добровољно служење војног рока с оружјем у назначени центар за обуку од места пребивалишта у Републици Србији до центра за обуку, накнада путних трошкова за повратак кући по одслужењу добровољног служења војног рока с оружјем од центра за обуку до места пребивалишта у Републици Србији, новчана примања у месечном износу који одреди министар одбране, права из здравственог осигурања на основу прописа о здравственом осигурању у Војсци Србије за војне обвезнике, као и смештај, исхрана, војна одећа и обућа.

Користи које имају лица која добровољно одслуже војни рок с оружјем:

могућност запослења у Војсци Србије у својству професионалног војника и активне резерве
могућност запослења у Министарству унутрашњих послова
могућност запослења у казнено-поправним заводима Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде
могућност запослења у агенцијама за физичко-техничко обезбеђење
новчана примања војника за време добровољног служења војног рока с оружјем (око 17.000 динара месечно).

Желим да служим војни рок добровољно на курсу за резервне официре Војске Србије. Који су услови, поступак и бенефити?

– Критеријуми за избор кандидата за курс за резервне официре (КРО) Војске Србије прописани су одредбама Закона о војној, радној и материјалној обавези, Уредбе о начину и поступку добровољног служења војног рока са оружјем („Службени гласник Републике Србије“, број 7/2011) и Правилника о начину и условима за избор и о поступку избора регрута који ће се усавршавати за резервне официре („Службени војни лист“ број 10/2011).

Министарство одбране у средствима јавног информисања објављује јавни оглас за пријаву кандидата за добровољно служење војног рока с оружјем и за КРО Војске Србије. За добровољно служење војног рока с оружјем и КРО у Војсци Србије могу се пријавити кандидати мушког и женског пола који у текућој години навршавају од 19 до 30 година живота.

Општи услови које кандидат за добровољно служење војног рока с оружјем и КРО у Војсци Србије треба да испуњава су – да је држављанин Републике Србије, да се против истог не води кривични поступак, односно да није правноснажно осуђиван за кривично дело за које се гони по службеној дужности, да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци, да је здравствено способан за војну службу и да није одслужио војни рок с оружјем.

Посебни услови су – да има завршену високу школу одговарајуће струке од значаја за Војску Србије (основне академске студије или основне струковне студије), да испуњава услове прописане за регруте који се упућују у посебне јединице Војске Србије и да има позитивну безбедносну проверу.

Пријаву за добровољно служење војног рока с оружјем и за КРО у Војсци Србије кандидат подноси надлежном центру Министарства одбране за локалну самоуправу према месту пребивалишта. Кандидат који има пребивалиште или боравиште у иностранству пријаву подноси надлежном дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије у иностранству.

Кандидат за резервног официра уз пријаву прилаже доказе о испуњавању општих услова изузев тачака 4) и 5), фотокопију личне карте или пасоша (оригинал документа прилаже на увид), фотокопију дипломе о завршеној школи (оригинал прилаже на увид), биографију, уговор с Министарством одбране о стипендирању уколико је био војни стипендиста и писану сагласност за безбедносну проверу за упућивање у посебне јединице Војске Србије.

Да би могао бити изабран за слушаоца КРО кандидат мора испуњавати минималне услове из Привременог прегледа минималних услова за одређивање рода, службе и војноевиденционе специјалности, према психофизичким особинама, школској спреми, занимањима и знањима значајним за Војску, као и да има позитивну безбедносну проверу.

Приликом избора слушалаца КРО првенство имају кандидати војни стипендисти, кандидати који су с бољим успехом завршили одговарајућу школу и кандидати млађег годишта.

Изабраном кандидату за слушаоца КРО одређује се род, односно служба, у складу са списком струка и занимања значајних за одређивање рода, односно службе, и војноевиденционе специјалности регрута.

Изабрани кандидат за добровољно служење војног рока с оружјем и за КРО с Министарством одбране потписује уговор којим се уређују међусобна права и обавезе.

Бенефити за лица која заврше курс за резервне официре:

могућност запослења у Војсци Србије у својству професионалног
официра и активне резерве
могућност запослења у Министарству унутрашњих послова
могућност запослења у казнено-поправним заводима Управе за
извршење кривичних санкција Министарства правде
могућност запослења у агенцијама за физичко-техничко обезбеђење
новчана примања слушалаца КРО (око 17.000 динара месечно).

Ко има обавезу служења у резервном саставу и како се та обавеза извршава?

– Обавези служења у резервном саставу подлежу следећи војни обвезници – који су одслужили војни рок, који су према одредбама закона регулисали обавезу служења војног рока на други начин и жене војни обвезници које се воде у евиденцији.

Војни обвезници у резервном саставу воде се у евиденцији као резервни официри, резервни подофицири и војници у резерви.

Обавезе лица у резервном саставу настају од дана отпуштања са служења војног рока или цивилне службе, од дана када је обавеза служења војног рока и цивилне службе регулисана на други начин, односно од дана престанка професионалне војне службе. Поменуте обавезе трају до краја календарске године у којој војни обвезник (мушкарац) навршава 60 година живота.Обавезе лица у резервном саставу за жене настају почетком календарске године у којој навршавају 19 година и трају до краја календарске године у којој навршавају 50 година живота.

Са лицима која добровољно одслуже војни рок попуњавају се ратне јединице (подмлађивање кадра) у својству пасивне резерве.

После завршене обуке, заинтересована лица могу конкурисати за пријем у активну резерву или за пријем у професионалну војну службу.

Центар Министарства одбране за локалну самоуправу код којег се војни обвезник води у евиденцији врши позивање војних обвезника после добијања сагласности од претпостављеног органа, а позиве им доставља најкасније 30 дана пре предвиђеног дана јављања.

За вежбу мобилизацијске готовости, мобилизацију у условима ванредног и ратног стања позивање војних обвезника врши се без временског ограничења.

Превођење лица у резервни састав врши се без лекарских и осталих прегледа. У случају подношења захтева регрута за издавање уверења да је регулисао војну обавезу служења војног рока после навршених 27 година живота покреће се поступак по захтеву за доношење решења о превођењу у резервни састав и после донетог решења издаје тражено уверење.

У случају потребе стављања војног обвезника на ратни распоред, центар Министарства одбране за локалну самоуправу дужан је да га претходно упути на лекарски преглед и психолошко испитивање ради утврђивања оцене способности за војну вежбу.

Распоређивање лица у резервном саставу врши се у – ратне команде, јединице и установе Војске Србије, војне јединице и установе Министарства одбране, Министарство унутрашњих послова, јединице и органе цивилне заштите, органе, јединице и службе осматрања, обавештавања и узбуњивања и државне органе, привредна друштва, остала правна лица и код предузетника који производе предмете, односно врше услуге од посебног значаја за одбрану земље.

Саопштавање, пресаопштавање и укидање распореда у резервном саставу војним обвезницима распоређеном у ратне јединице и обвезницима радне обавезе распоређеним у субјекте мобилизације по плану попуне и даваоцима ствари из пописа, врши надлежни територијални орган Министарства одбране – центар Министарства одбране за локалну самоуправу.

Како лица која су извршила цивилну службу могу допринети одбрани земље?

– Више од 26.000 грађана Републике Србије извршило је цивилну службу и обучено је за обављање послова области цивилне заштите. Они се могу ангажовати за заштиту и спасавање становништва, материјалних и културних добара у миру, ванредним ситуацијама, ванредном и ратном стању.

Министарство одбране координира послове цивилне заштите с надлежним органима државне управе и локалне самоуправе. Део послова односи се на попуну јединица цивилне заштите војним обвезницима. Министарство одбране, на захтев надлежне службе Министарства унутрашњих послова и јединица локалне самоуправе, настоји да изврши потпуну и квалитетну попуну јединица цивилне заштите првенствено лицима која су током вршења цивилне службе завршила обуку за обављање послова из области цивилне заштите.

Ко је надлежан за издавање уверења о одслуженом војном року, учешћу у рату, као и осталим питањима из области регулисања војне обавезе?

– Територијални органи Министарства одбране – центри Министарства одбране за локалну самоуправу, издају уверења на основу података из службене евиденције коју воде о војним обвезницима према месту њихових пребивалишта на територији Републике Србије.

Законом о општем управном поступку („Службени гласник Републике Србије“, број 18/2016)) прописано је да органи издају уверења, односно остале исправе (сертификате, потврде и слично) о чињеницама о којима воде службену евиденцију, сагласно подацима из службене евиденције. Таква уверења, односно исправе, имају значај јавне исправе.

Законом о општем управном поступку прописано је да органи издају уверења, односно друге исправе и о чињеницама о којима не воде службену евиденцију ако је то законом или осталим прописом одређено. У том случају, чињенице се утврђују у поступку прописаном одредбама тог закона.

Да ли постоји могућност пpекида служења војног рока војнику који је примљен на специјализацију или последипломско усавршавање?

– Чланом 41. став 1. тачка 5. Закона о војној, радној и материјалној обавези („Службени гласник Републике Србије,“ број 88/09,95/10 и 36/18) прописано је да се служење војног рока прекида војнику који је примљен на специјализацију или последипломско усавршавање у земљи и иностранству, док школовање траје, а најкасније до краја јуна календарске године у којој навршава 30 година.

Војник коме је прекинуто служење војног рока по тој одредби упутиће се на дослужење војног рока после школовања односно усавршавања, а најкасније до краја јуна календарске године у којој навршава 30 година живота.

О прекиду служења војног рока војнику који је примљен на специјализацију или последипломско усавршавање у земљи и иностранству надлежни старешина Војске Србије (на дужности команданта батаљона, њему раван или виши старешина) доноси решење, а подаци о томе уписују се у војну књижицу и остала војноевиденциона документа.

Који су разлози због којих се регрут ослобађа од обавезе служења војног рока?

– Војна обавеза у Републици Србији је општа и дужни су да је, у складу са законом, извршавају сви држављани без обзира где им је пребивалиште, а реализује се кроз регрутну обавезу, обавезу служења војног рока, обавезу вршења цивилне службе и обавезу служења у резервном саставу.

На добровољно служење војног рока упућују се регрути који су оцењени способним за војну службу.

Одредбом члан 45. Закона о војној, радној и материјалној обавези („Службени гласник Републике Србије“, број 88/09, 95/10 и 36/18) прописано је да се од обавезе служења војног рока ослобађа регрут – који је оцењен неспособним за војну службу, који стекне држављанство Републике Србије пријемом или на основу међународних уговора и ако је у земљи чији је био држављанин регулисао обавезу служења војног рока, односно ако је навршио 27 година живота, који поред држављанства Републике Србије има држављанство и друге државе, а у тој држави је регулисао обавезу служења војног рока, који је стекао својство професионалног војног лица у складу са законом, који је завршио Криминалистичко-полицијску академију и стекао својство овлашћеног службеног лица Министарства унутрашњих послова и који је завршио одговарајућу школу, односно курс у Министарству унутрашњих послова и стекао својство овлашћеног службеног лица у складу са законом, а на пословима овлашћеног службеног лица провео најмање две године.

На који начин регрут-двојни држављанин регулише војну обавезу у Републици Србији?

– Војна обавеза у Републици Србији је општа и дужни су да је, у складу са законом, извршавају сви држављани без обзира где им је пребивалиште. Реализује се кроз регрутну обавезу, обавезу служења војног рока, обавезу вршења цивилне службе и обавезу служења у резервном саставу.

Чланом 66. Закона о војној, радној и материјалној обавези („Службени гласник Републике Србије“, број 88/09, 95/10 и 36/18) прописује да је двојни држављанин војни обвезник Републике Србије који поред држављанства Републике Србије има и држављанство друге државе с којом је потврђен међународни уговор, под условом узајамности.

Војни обвезници - двојни држављани имају иста права и обавезе када је реч о извршавању војне обавезе као и војни обвезници који имају само држављанство Републике Србије, с тим да имају могућност да регулишу обавезу служења војног рока у једној од држава чији су су држављани.

Регрут-двојни држављанин који је регулисао обавезу служења војног рока у другој држави преводи се у резервни састав.

Докази о држављанству друге државе и уверење којим се доказује регулисана обавеза служења војног рока у тој држави предају се, у оригиналу и овереном преводу на српски језик, територијалном органу у месту где се подаци о лицу воде у евиденцији или преко дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије.

Регрут-двојни држављанин који није регулисао обавезу служења војног рока у другој држави у обавези је да, у складу са законом, изврши војну обавезу у Републици Србији.

До које године живота је могуће одлагање служења војног рока?

– На служење војног рока упућује се регрут који је оцењен способним за војну службу у календарској години када навршава 19 година. Регрут може бити упућен на служење војног рока до краја календарске године у којој навршава 27 година.

Одредбом члана 26. Закона о војној, радној и материјалној обавези („Службени гласник Републике Србије“, број 88/09, 85/10 и 36/18) прописано је да се регрут који је уписан на факултет, односно другу високу школу или струковне студије упућује на служење војног рока када заврши факултет, односно другу високу школу или струковне студије, али најкасније до краја септембра календарске године у којој навршава 27 година.

Регрут је дужан да до краја новембра текуће године територијалном органу Министарства одбране достави доказ да је уписан на факултет, односно другу високу школу или струковне студије за сваку школску годину.

Одредба члана 29. став 2. Закона о војној, радној и материјалној обавези прписује да, регрут за кога се утврди да није извршио обавезе прописане тим законом, те због тога није упућен на служење војног рока до краја календарске године у којој навршава 27 година, упућује се на служење војног рока најкасније до краја календарске године у којој навршава 30 година, о чему решење доноси надлежни територијални орган Министарства одбране.

На основу члана 32. став 2. Закона о војној, радној и материјалној обавези, регрут који је правноснажно осуђен на казну малолетничког затвора или безусловно на казну затвора због кривичног дела (док казну не издржи или не буде пуштен на условни отпуст) и регрут према коме је примењена васпитна мера или мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи (док траје мера која је примењена) може се упутити на служење војног рока по претходно прибављеном мишљењу установе у којој је лечен или у којој је издржавао казну затвора о његовом понашању током издржавања казне или лечења најкасније до краја календарске године у којој навршава 30 година.

Сходно члану 61. Закона о војној, радној и материјалној обавези регруту који борави у иностранству дуже од шест месеци издаје се одобрење за боравак у иностранству, уколико нема законских сметњи по питању војне обавезе, у трајању до две године, а најкасније до краја јуна календарске године у којој навршава 27 година живота.

Изузетно, регруту се може одобрити продужење привременог боравка у иностранству до краја календарске године у којој навршава 30 година уколико је реч о његовом запослењу на неодређено време, лечењу, кредитној обавези, обавези издржавања члана породице, завршетку мастер студија или докторске дисертацијем као и у осталим сличним ситуацијама у иностранству.

Остваривање права боравка у иностранству тој категорији регрута одлаже обавезу служења војног рока до године у којој навршавају 30 година живота.

Шта је „Иницијатива за увођење садржаја обуке у школски систем Републике Србије“ и који су њени резултати?

– Министарство одбране упутило је 2018. године Министарству просвете, науке и технолошког развоја „Иницијативу за увођење садржаја обуке у школски систем Републике Србије“, с предлогом теоријских и практичних тема које је потребно презентовати ђацима основних и средњих школа како би стекли основна знања о систему одбране наше земље и о понашању у условима нарушене безбедности.

Ресорно министарство прихватило је „Иницијативу“ у делу да се обука изводи са ученицима завршних разреда средњих школа, јер управо пунолетством стичу прва права и обавезе према систему одбране, факултативно, на четири часа одељењских старешина.

На тај начин је после 27 година занемаривања у средњошколски систем Републике Србије враћено планско изучавање одговарајућих садржаја из области одбране. Такође су створени услови да се млађим генерацијама приближе истинске вредности и национални државни интереси, те јачају патриотска осећања и негују традиције и слободарски дух нашег народа.

„Иницијативом“ су дефинисане теме на основу којих матуранти стичу сазнања о нашем систему одбране, чију је усаглашеност с образовним стандардима потврдио и Завод за унапређивање образовања и васпитања – место, улога и задаци Војске Србије у систему безбедности и одбране Републике Србије, војна, радна и материјална обавеза, како постати официр и професионални војник, значај физичке спремности за војни позив, служба осматрања и обавештавања, облици неоружаног отпора, бојни отрови, биолошка и запаљива средства, те цивилна заштита.

Прихваћен је и предлог Министарства одбране да се химна Републике Србије „Боже правде“ интонира на часовима о систему одбране, чиме се млади уче да поштују државне симболе и идентификују са својом земљом, што доприноси јачању њиховог националног идентитета.

Практични део наставе реализује се и у командама, јединицама и установама Војске, током акција „Отворени дани“, где се за ђаке организују тактичко-технички зборови и обиласци спомен-соба. Ученици тада имају прилику да сагледају живот и свакодневни рад припадника система одбране и увере се у јединство Војске и народа. Посебно задовољство причињава им је боравак у касарнама, где на лицу места могу да виде наоружање и опрему Војске Србије.

Квалитету наставе, у коју су се поред представника Министарства одбране и Војске Србије укључиле и резервне војне старешине, поред стручних материјала о систему одбране, као и њихових презентација, које су доступне на званичном сајту Министарства просвете, допринео је и „Приручник за наставнике – Oсновe система одбране Републике Србије, које је током 2019. године приредило Одељење за обучавање грађана Управе за обавезе одбране и дистрибуирало свим средњим шлолама у Србији, као и наставни филмови по планираним темама снимљени током 2021. године.

Резултати тог националног пројекта превазишли су почетна очекивања и Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства одбране, што је последица добре припреме, организације, међусобне сарадње и координације. У претходним школским годинама „Иницијатива“ је спроведена у више од 90 одсто средњих школа Србије.

На основу досадашњих искустава о реализацији „Иницијативе“, у будућности ће министарства одбране и просвете настојати да унапреде наставне садржаје из области одбране, сходно актуелним изазовима, ризицима и претњама с којим се суочава наша земља.

У ери дигитализације и медијског обликовања културних образаца понашања, неопходно је младима приближити запостављене традиционалне вредности на којима се вековима темељило наше друштво. Обучавање средњошколаца за одбрану земље је пројекат од општег добра за државу, јер свако инвестирање у образовање и васпитање млађих генерација јесте инвестирање у будућност Србије.