NAJČEŠĆA PITANJA - Obaveze odbrane

Da li postoji obaveza služenja vojnog roka?

– Posle stupanja na snagu Odluke Narodne Skupštine Republike Srbije o obustavi obaveze služenja vojnog roka („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 95/2010) od 1. januara 2011. služenje vojnog roka vrši se po principu dobrovoljnosti.

Da li je obavezno uvođenje u vojnu evidenciju?

– Posle stupanja na snagu Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 95/2010) lica koja ne žele dobrovoljno da služe vojni rok s oružjem u Vojsci Srbije podležu obavezi uvođenja u vojnu evidenciju i obavezi služenja u rezervnom sastavu.

Na osnovu člana 15. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u vojnu evidenciju uvodi se regrut početkom kalendarske godine u kojoj navršava 18 godina i regruti starijih godišta koji iz određenih razloga nisu uvedeni u evidenciju. Regrut koji boravi u inostranstvu uvodi se u evidenciju nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, koje o tome obaveštava teritorijalni organ.

Vojnog obveznika radi vršenja vojne obaveze poziva teritorijalni organ. Vojni obveznik se poziva radi vršenja vojne obaveze opštim i pojedinačnim pozivom.

Regrut koji se poziva, radi uvođenja u vojnu evidenciju, treba da se javi u nadležni centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu prema mestu prebivališta regruta i na uvid ponese ličnu kartu ili drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi njegov identitet.

Regruti koji borave u inostranstvu dužni su da se jave nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije radi uvođenja u vojnu evidenciju, koje o tome obaveštava nadležni centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema adresi prebivališta regruta u Republici Srbiji pre odlaska u inostranstvo.

Koje kategorije građana prevashodno osposobljava Ministarstvo odbrane za odbranu zemlje?

– Od 2018. godine Ministarstvo odbrane obučava i lica starija od 30 godina koja su sposobna za vojnu službu i koja su prevedena u rezervni sastav Vojske Srbije, a nisu odslužila vojni rok s oružjem. Oni se za odbranu zemlje osposobljavaju na osnovnoj i specijalističkoj obuci u centrima za obuku i jedinicama naše vojske.

Želim da odslužim vojni rok dobrovoljno. Kako to da ostvarim i šta time dobijam?

– Dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem u Vojsci Srbije omogućava se prema uslovima koji su propisani Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi – regrutima, ženama i licima u rezervnom sastavu koja su izvršila civilnu službu ili odslužila vojni rok bez oružja.

Ministarstvo odbrane u sredstvima javnog informisanja objavljuje javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i za kurs za rezervne oficire Vojske Srbije.

Na dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem u Vojsci Srbije i za kurs za rezervne oficire Vojske Srbije mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u tekućoj godini navršavaju od 19 do 30 godina života.

Ministarstvo odbrane u sredstvima javnog informisanja objavljuje oglas za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem. Oglas se objavljuje najmanje dva meseca pre upućivanja na dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem.

Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem zainteresovano lice podnosi nadležnom centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu prema adresi prebivališta.

Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu poziva prijavljene kandidate pojedinačnim pozivom na lekarske preglede, posle kojih utvrđuje rang-listu prijavljenih kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem. Izbor potrebnog broja kandidata vrše regionalni centri Ministarstva odbrane na osnovu utvrđene konačne rang-liste kandidata za pozivanje na dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i predviđenog Plana uputa.

Sa izabranim kandidatima teritorijalno nadležni centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu zaključuje ugovor, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.

Kandidat koji je izabran za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem aktom nadležnog organa dužan je da se javi u centar za obuku u vreme naznačeno u pojedinačnom pozivu.

Dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem započinje danom stupanja kandidata u centar za obuku, čime kandidat postaje vojnik na dobrovoljnom služenju vojnog roka.

Vojniku se za vreme trajanja dobrovoljnog služenja vojnog roka s oružjem, u skladu s propisanom regulativom, obezbeđuje sledeće: naknada putnih troškova za javljanje na dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem u naznačeni centar za obuku od mesta prebivališta u Republici Srbiji do centra za obuku, naknada putnih troškova za povratak kući po odsluženju dobrovoljnog služenja vojnog roka s oružjem od centra za obuku do mesta prebivališta u Republici Srbiji, novčana primanja u mesečnom iznosu koji odredi ministar odbrane, prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu propisa o zdravstvenom osiguranju u Vojsci Srbije za vojne obveznike, kao i smeštaj, ishrana, vojna odeća i obuća.

Koristi koje imaju lica koja dobrovoljno odsluže vojni rok s oružjem:

mogućnost zaposlenja u Vojsci Srbije u svojstvu profesionalnog vojnika i aktivne rezerve
mogućnost zaposlenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova
mogućnost zaposlenja u kazneno-popravnim zavodima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde
mogućnost zaposlenja u agencijama za fizičko-tehničko obezbeđenje
novčana primanja vojnika za vreme dobrovoljnog služenja vojnog roka s oružjem (oko 17.000 dinara mesečno).

Želim da služim vojni rok dobrovoljno na kursu za rezervne oficire Vojske Srbije. Koji su uslovi, postupak i benefiti?

– Kriterijumi za izbor kandidata za kurs za rezervne oficire (KRO) Vojske Srbije propisani su odredbama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Uredbe o načinu i postupku dobrovoljnog služenja vojnog roka sa oružjem („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 7/2011) i Pravilnika o načinu i uslovima za izbor i o postupku izbora regruta koji će se usavršavati za rezervne oficire („Službeni vojni list“ broj 10/2011).

Ministarstvo odbrane u sredstvima javnog informisanja objavljuje javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i za KRO Vojske Srbije. Za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i KRO u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u tekućoj godini navršavaju od 19 do 30 godina života.

Opšti uslovi koje kandidat za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i KRO u Vojsci Srbije treba da ispunjava su – da je državljanin Republike Srbije, da se protiv istog ne vodi krivični postupak, odnosno da nije pravnosnažno osuđivan za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, da je zdravstveno sposoban za vojnu službu i da nije odslužio vojni rok s oružjem.

Posebni uslovi su – da ima završenu visoku školu odgovarajuće struke od značaja za Vojsku Srbije (osnovne akademske studije ili osnovne strukovne studije), da ispunjava uslove propisane za regrute koji se upućuju u posebne jedinice Vojske Srbije i da ima pozitivnu bezbednosnu proveru.

Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i za KRO u Vojsci Srbije kandidat podnosi nadležnom centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu prema mestu prebivališta. Kandidat koji ima prebivalište ili boravište u inostranstvu prijavu podnosi nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu.

Kandidat za rezervnog oficira uz prijavu prilaže dokaze o ispunjavanju opštih uslova izuzev tačaka 4) i 5), fotokopiju lične karte ili pasoša (original dokumenta prilaže na uvid), fotokopiju diplome o završenoj školi (original prilaže na uvid), biografiju, ugovor s Ministarstvom odbrane o stipendiranju ukoliko je bio vojni stipendista i pisanu saglasnost za bezbednosnu proveru za upućivanje u posebne jedinice Vojske Srbije.

Da bi mogao biti izabran za slušaoca KRO kandidat mora ispunjavati minimalne uslove iz Privremenog pregleda minimalnih uslova za određivanje roda, službe i vojnoevidencione specijalnosti, prema psihofizičkim osobinama, školskoj spremi, zanimanjima i znanjima značajnim za Vojsku, kao i da ima pozitivnu bezbednosnu proveru.

Prilikom izbora slušalaca KRO prvenstvo imaju kandidati vojni stipendisti, kandidati koji su s boljim uspehom završili odgovarajuću školu i kandidati mlađeg godišta.

Izabranom kandidatu za slušaoca KRO određuje se rod, odnosno služba, u skladu sa spiskom struka i zanimanja značajnih za određivanje roda, odnosno službe, i vojnoevidencione specijalnosti regruta.

Izabrani kandidat za dobrovoljno služenje vojnog roka s oružjem i za KRO s Ministarstvom odbrane potpisuje ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.

Benefiti za lica koja završe kurs za rezervne oficire:

mogućnost zaposlenja u Vojsci Srbije u svojstvu profesionalnog
oficira i aktivne rezerve
mogućnost zaposlenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova
mogućnost zaposlenja u kazneno-popravnim zavodima Uprave za
izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde
mogućnost zaposlenja u agencijama za fizičko-tehničko obezbeđenje
novčana primanja slušalaca KRO (oko 17.000 dinara mesečno).

Ko ima obavezu služenja u rezervnom sastavu i kako se ta obaveza izvršava?

– Obavezi služenja u rezervnom sastavu podležu sledeći vojni obveznici – koji su odslužili vojni rok, koji su prema odredbama zakona regulisali obavezu služenja vojnog roka na drugi način i žene vojni obveznici koje se vode u evidenciji.

Vojni obveznici u rezervnom sastavu vode se u evidenciji kao rezervni oficiri, rezervni podoficiri i vojnici u rezervi.

Obaveze lica u rezervnom sastavu nastaju od dana otpuštanja sa služenja vojnog roka ili civilne službe, od dana kada je obaveza služenja vojnog roka i civilne službe regulisana na drugi način, odnosno od dana prestanka profesionalne vojne službe. Pomenute obaveze traju do kraja kalendarske godine u kojoj vojni obveznik (muškarac) navršava 60 godina života.Obaveze lica u rezervnom sastavu za žene nastaju početkom kalendarske godine u kojoj navršavaju 19 godina i traju do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 50 godina života.

Sa licima koja dobrovoljno odsluže vojni rok popunjavaju se ratne jedinice (podmlađivanje kadra) u svojstvu pasivne rezerve.

Posle završene obuke, zainteresovana lica mogu konkurisati za prijem u aktivnu rezervu ili za prijem u profesionalnu vojnu službu.

Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu kod kojeg se vojni obveznik vodi u evidenciji vrši pozivanje vojnih obveznika posle dobijanja saglasnosti od pretpostavljenog organa, a pozive im dostavlja najkasnije 30 dana pre predviđenog dana javljanja.

Za vežbu mobilizacijske gotovosti, mobilizaciju u uslovima vanrednog i ratnog stanja pozivanje vojnih obveznika vrši se bez vremenskog ograničenja.

Prevođenje lica u rezervni sastav vrši se bez lekarskih i ostalih pregleda. U slučaju podnošenja zahteva regruta za izdavanje uverenja da je regulisao vojnu obavezu služenja vojnog roka posle navršenih 27 godina života pokreće se postupak po zahtevu za donošenje rešenja o prevođenju u rezervni sastav i posle donetog rešenja izdaje traženo uverenje.

U slučaju potrebe stavljanja vojnog obveznika na ratni raspored, centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu dužan je da ga prethodno uputi na lekarski pregled i psihološko ispitivanje radi utvrđivanja ocene sposobnosti za vojnu vežbu.

Raspoređivanje lica u rezervnom sastavu vrši se u – ratne komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije, vojne jedinice i ustanove Ministarstva odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, jedinice i organe civilne zaštite, organe, jedinice i službe osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja i državne organe, privredna društva, ostala pravna lica i kod preduzetnika koji proizvode predmete, odnosno vrše usluge od posebnog značaja za odbranu zemlje.

Saopštavanje, presaopštavanje i ukidanje rasporeda u rezervnom sastavu vojnim obveznicima raspoređenom u ratne jedinice i obveznicima radne obaveze raspoređenim u subjekte mobilizacije po planu popune i davaocima stvari iz popisa, vrši nadležni teritorijalni organ Ministarstva odbrane – centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu.

Kako lica koja su izvršila civilnu službu mogu doprineti odbrani zemlje?

– Više od 26.000 građana Republike Srbije izvršilo je civilnu službu i obučeno je za obavljanje poslova oblasti civilne zaštite. Oni se mogu angažovati za zaštitu i spasavanje stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara u miru, vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju.

Ministarstvo odbrane koordinira poslove civilne zaštite s nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave. Deo poslova odnosi se na popunu jedinica civilne zaštite vojnim obveznicima. Ministarstvo odbrane, na zahtev nadležne službe Ministarstva unutrašnjih poslova i jedinica lokalne samouprave, nastoji da izvrši potpunu i kvalitetnu popunu jedinica civilne zaštite prvenstveno licima koja su tokom vršenja civilne službe završila obuku za obavljanje poslova iz oblasti civilne zaštite.

Ko je nadležan za izdavanje uverenja o odsluženom vojnom roku, učešću u ratu, kao i ostalim pitanjima iz oblasti regulisanja vojne obaveze?

– Teritorijalni organi Ministarstva odbrane – centri Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, izdaju uverenja na osnovu podataka iz službene evidencije koju vode o vojnim obveznicima prema mestu njihovih prebivališta na teritoriji Republike Srbije.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/2016)) propisano je da organi izdaju uverenja, odnosno ostale isprave (sertifikate, potvrde i slično) o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju, saglasno podacima iz službene evidencije. Takva uverenja, odnosno isprave, imaju značaj javne isprave.

Zakonom o opštem upravnom postupku propisano je da organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju ako je to zakonom ili ostalim propisom određeno. U tom slučaju, činjenice se utvrđuju u postupku propisanom odredbama tog zakona.

Da li postoji mogućnost ppekida služenja vojnog roka vojniku koji je primljen na specijalizaciju ili poslediplomsko usavršavanje?

– Članom 41. stav 1. tačka 5. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi („Službeni glasnik Republike Srbije,“ broj 88/09,95/10 i 36/18) propisano je da se služenje vojnog roka prekida vojniku koji je primljen na specijalizaciju ili poslediplomsko usavršavanje u zemlji i inostranstvu, dok školovanje traje, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Vojnik kome je prekinuto služenje vojnog roka po toj odredbi uputiće se na dosluženje vojnog roka posle školovanja odnosno usavršavanja, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina života.

O prekidu služenja vojnog roka vojniku koji je primljen na specijalizaciju ili poslediplomsko usavršavanje u zemlji i inostranstvu nadležni starešina Vojske Srbije (na dužnosti komandanta bataljona, njemu ravan ili viši starešina) donosi rešenje, a podaci o tome upisuju se u vojnu knjižicu i ostala vojnoevidenciona dokumenta.

Koji su razlozi zbog kojih se regrut oslobađa od obaveze služenja vojnog roka?

– Vojna obaveza u Republici Srbiji je opšta i dužni su da je, u skladu sa zakonom, izvršavaju svi državljani bez obzira gde im je prebivalište, a realizuje se kroz regrutnu obavezu, obavezu služenja vojnog roka, obavezu vršenja civilne službe i obavezu služenja u rezervnom sastavu.

Na dobrovoljno služenje vojnog roka upućuju se regruti koji su ocenjeni sposobnim za vojnu službu.

Odredbom član 45. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 88/09, 95/10 i 36/18) propisano je da se od obaveze služenja vojnog roka oslobađa regrut – koji je ocenjen nesposobnim za vojnu službu, koji stekne državljanstvo Republike Srbije prijemom ili na osnovu međunarodnih ugovora i ako je u zemlji čiji je bio državljanin regulisao obavezu služenja vojnog roka, odnosno ako je navršio 27 godina života, koji pored državljanstva Republike Srbije ima državljanstvo i druge države, a u toj državi je regulisao obavezu služenja vojnog roka, koji je stekao svojstvo profesionalnog vojnog lica u skladu sa zakonom, koji je završio Kriminalističko-policijsku akademiju i stekao svojstvo ovlašćenog službenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova i koji je završio odgovarajuću školu, odnosno kurs u Ministarstvu unutrašnjih poslova i stekao svojstvo ovlašćenog službenog lica u skladu sa zakonom, a na poslovima ovlašćenog službenog lica proveo najmanje dve godine.

Na koji način regrut-dvojni državljanin reguliše vojnu obavezu u Republici Srbiji?

– Vojna obaveza u Republici Srbiji je opšta i dužni su da je, u skladu sa zakonom, izvršavaju svi državljani bez obzira gde im je prebivalište. Realizuje se kroz regrutnu obavezu, obavezu služenja vojnog roka, obavezu vršenja civilne službe i obavezu služenja u rezervnom sastavu.

Članom 66. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 88/09, 95/10 i 36/18) propisuje da je dvojni državljanin vojni obveznik Republike Srbije koji pored državljanstva Republike Srbije ima i državljanstvo druge države s kojom je potvrđen međunarodni ugovor, pod uslovom uzajamnosti.

Vojni obveznici - dvojni državljani imaju ista prava i obaveze kada je reč o izvršavanju vojne obaveze kao i vojni obveznici koji imaju samo državljanstvo Republike Srbije, s tim da imaju mogućnost da regulišu obavezu služenja vojnog roka u jednoj od država čiji su su državljani.

Regrut-dvojni državljanin koji je regulisao obavezu služenja vojnog roka u drugoj državi prevodi se u rezervni sastav.

Dokazi o državljanstvu druge države i uverenje kojim se dokazuje regulisana obaveza služenja vojnog roka u toj državi predaju se, u originalu i overenom prevodu na srpski jezik, teritorijalnom organu u mestu gde se podaci o licu vode u evidenciji ili preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije.

Regrut-dvojni državljanin koji nije regulisao obavezu služenja vojnog roka u drugoj državi u obavezi je da, u skladu sa zakonom, izvrši vojnu obavezu u Republici Srbiji.

Do koje godine života je moguće odlaganje služenja vojnog roka?

– Na služenje vojnog roka upućuje se regrut koji je ocenjen sposobnim za vojnu službu u kalendarskoj godini kada navršava 19 godina. Regrut može biti upućen na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Odredbom člana 26. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 88/09, 85/10 i 36/18) propisano je da se regrut koji je upisan na fakultet, odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije upućuje na služenje vojnog roka kada završi fakultet, odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije, ali najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Regrut je dužan da do kraja novembra tekuće godine teritorijalnom organu Ministarstva odbrane dostavi dokaz da je upisan na fakultet, odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije za svaku školsku godinu.

Odredba člana 29. stav 2. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi prpisuje da, regrut za koga se utvrdi da nije izvršio obaveze propisane tim zakonom, te zbog toga nije upućen na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina, upućuje se na služenje vojnog roka najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina, o čemu rešenje donosi nadležni teritorijalni organ Ministarstva odbrane.

Na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, regrut koji je pravnosnažno osuđen na kaznu maloletničkog zatvora ili bezuslovno na kaznu zatvora zbog krivičnog dela (dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uslovni otpust) i regrut prema kome je primenjena vaspitna mera ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi (dok traje mera koja je primenjena) može se uputiti na služenje vojnog roka po prethodno pribavljenom mišljenju ustanove u kojoj je lečen ili u kojoj je izdržavao kaznu zatvora o njegovom ponašanju tokom izdržavanja kazne ili lečenja najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Shodno članu 61. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi regrutu koji boravi u inostranstvu duže od šest meseci izdaje se odobrenje za boravak u inostranstvu, ukoliko nema zakonskih smetnji po pitanju vojne obaveze, u trajanju do dve godine, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina života.

Izuzetno, regrutu se može odobriti produženje privremenog boravka u inostranstvu do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina ukoliko je reč o njegovom zaposlenju na neodređeno vreme, lečenju, kreditnoj obavezi, obavezi izdržavanja člana porodice, završetku master studija ili doktorske disertacijem kao i u ostalim sličnim situacijama u inostranstvu.

Ostvarivanje prava boravka u inostranstvu toj kategoriji regruta odlaže obavezu služenja vojnog roka do godine u kojoj navršavaju 30 godina života.

Šta je „Inicijativa za uvođenje sadržaja obuke u školski sistem Republike Srbije“ i koji su njeni rezultati?

– Ministarstvo odbrane uputilo je 2018. godine Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „Inicijativu za uvođenje sadržaja obuke u školski sistem Republike Srbije“, s predlogom teorijskih i praktičnih tema koje je potrebno prezentovati đacima osnovnih i srednjih škola kako bi stekli osnovna znanja o sistemu odbrane naše zemlje i o ponašanju u uslovima narušene bezbednosti.

Resorno ministarstvo prihvatilo je „Inicijativu“ u delu da se obuka izvodi sa učenicima završnih razreda srednjih škola, jer upravo punoletstvom stiču prva prava i obaveze prema sistemu odbrane, fakultativno, na četiri časa odeljenjskih starešina.

Na taj način je posle 27 godina zanemarivanja u srednjoškolski sistem Republike Srbije vraćeno plansko izučavanje odgovarajućih sadržaja iz oblasti odbrane. Takođe su stvoreni uslovi da se mlađim generacijama približe istinske vrednosti i nacionalni državni interesi, te jačaju patriotska osećanja i neguju tradicije i slobodarski duh našeg naroda.

„Inicijativom“ su definisane teme na osnovu kojih maturanti stiču saznanja o našem sistemu odbrane, čiju je usaglašenost s obrazovnim standardima potvrdio i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – mesto, uloga i zadaci Vojske Srbije u sistemu bezbednosti i odbrane Republike Srbije, vojna, radna i materijalna obaveza, kako postati oficir i profesionalni vojnik, značaj fizičke spremnosti za vojni poziv, služba osmatranja i obaveštavanja, oblici neoružanog otpora, bojni otrovi, biološka i zapaljiva sredstva, te civilna zaštita.

Prihvaćen je i predlog Ministarstva odbrane da se himna Republike Srbije „Bože pravde“ intonira na časovima o sistemu odbrane, čime se mladi uče da poštuju državne simbole i identifikuju sa svojom zemljom, što doprinosi jačanju njihovog nacionalnog identiteta.

Praktični deo nastave realizuje se i u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske, tokom akcija „Otvoreni dani“, gde se za đake organizuju taktičko-tehnički zborovi i obilasci spomen-soba. Učenici tada imaju priliku da sagledaju život i svakodnevni rad pripadnika sistema odbrane i uvere se u jedinstvo Vojske i naroda. Posebno zadovoljstvo pričinjava im je boravak u kasarnama, gde na licu mesta mogu da vide naoružanje i opremu Vojske Srbije.

Kvalitetu nastave, u koju su se pored predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije uključile i rezervne vojne starešine, pored stručnih materijala o sistemu odbrane, kao i njihovih prezentacija, koje su dostupne na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete, doprineo je i „Priručnik za nastavnike – Osnove sistema odbrane Republike Srbije, koje je tokom 2019. godine priredilo Odeljenje za obučavanje građana Uprave za obaveze odbrane i distribuiralo svim srednjim šlolama u Srbiji, kao i nastavni filmovi po planiranim temama snimljeni tokom 2021. godine.

Rezultati tog nacionalnog projekta prevazišli su početna očekivanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva odbrane, što je posledica dobre pripreme, organizacije, međusobne saradnje i koordinacije. U prethodnim školskim godinama „Inicijativa“ je sprovedena u više od 90 odsto srednjih škola Srbije.

Na osnovu dosadašnjih iskustava o realizaciji „Inicijative“, u budućnosti će ministarstva odbrane i prosvete nastojati da unaprede nastavne sadržaje iz oblasti odbrane, shodno aktuelnim izazovima, rizicima i pretnjama s kojim se suočava naša zemlja.

U eri digitalizacije i medijskog oblikovanja kulturnih obrazaca ponašanja, neophodno je mladima približiti zapostavljene tradicionalne vrednosti na kojima se vekovima temeljilo naše društvo. Obučavanje srednjoškolaca za odbranu zemlje je projekat od opšteg dobra za državu, jer svako investiranje u obrazovanje i vaspitanje mlađih generacija jeste investiranje u budućnost Srbije.