Министарство одбране Републике Србије
 
20.10.2014.

Потенцијал за извоз мира



Широм света у оквиру 16 мировних операција под окриљем Уједињених нација тренутно је ангажовано 125.000 припадника војске и полиције, али и цивила, што је досадашњи рекорд. У сусрет регионалној конференцији „Бити мировњак“, која се одржава у Београду 20-21. октобра, у интервјуу за магазин „Одбрана“ шеф канцеларије УН у Београду Питер Дуе, оценио је тренутно учешће припадника Војске Србије у мировним операцијама Уједињених нација као веома позитивно.

Шеф канцеларије УН у Београду Питер Дуе- Србија доприноси са више оф 200 чланова војног особља и око 10 полицајаца у мировним операцијама Уједињених нација. То је значајан допринос. Ви сте водећи у регији и међу првих десет земаља Европе. Последњих година константно увећавате своје војноучешће и ја знам да сте посвећени његовом даљем повећању. Надам се да ћете ускоро бити у могућности да повећате свој допринос полицији.Ваше највеће учешће је свакако у ~UNIFIL~ мисији у Либану и ~UNFICYP~ мисији на Кипру, али и ваши мањи доприноси које дајете мисијама у Африци су веома добродошли. Већина мировних операција УН се тренутно налази у Африци и готово 90 одсто свих мировњака УН је тамо.

Сем питања квантитета, ту је и питање квалитета. Ваше трупе су изузетно професионалне и одлично обучене и опремљене. Њих поштују. Такве трупе нам требају у нашим све комплекснијим и захтевнијим мировним мисијама УН. Потребне су нам јединице за оспособљавање - пољске болнице, инжењери, авијација, итд.

Какве су перспективе и користи таквог ангажовања наших чланова? Да ли се може говорити о учешћу у неким другим мисијама?
- Ускоро ћете слати трупе у ~MINUSCA~ мисију у Централној Афричкој Републици, што је нова мисија и велики изазов. Мали је још један изазов. Веома нам је драго што једна европска земља попут Србије шаље трупе у неке од наших великих мисија у Африци, где су потребе велике а намештења мултидимензионална.

Ваше учешће је добро за УН и за међународни мир и безбедност, али и за Србију. Оно побољшава вашу интернационалну репутацију и позицију –ваши мушкарци и жене су ангажовани у служби мира у складу са начелима Повеље УН – и то даје вашим оружаним снагама међународно искуство које је од користи и ван контекста УН. Чињеница је да Србију кошта слање трупа широм света, али УН надокнађује део тих трошкова.

Шта ће бити у фокусу регионалне конференције “Бити мировњак” која се одржава у Београду 20-21. октобра?
- Веома се радујем овој регионалној конференцији коју организујемо у сарадњи са Владом Србије уз подршку Норвешке, Француске, Швајцарске и ~UNDP/SEESAC~. У Београд доводимо шефа мировних операција УН, заменика генералног секретара ХервЛадсуса и његове врховне војне и полицијске саветнике из Њујорка како би се састао са врховним званичницима ис Србије и других земаља из западног Балкана и још око 20 партнерских земаља и регионалних организација. Ладсус и његов тим ће известити о тренутним изазовима на које мировне операције УН широм света наилазе. Такође,имаћемо дискусије орегионалној сарадњи, важности улоге жена у мировним операцијама, начинима како да се допринесе војним и полицијским снагама мировних мисија УН, као и о томе како УН сарађује са регионалним организацијама по питању мира и безбедности. Свеукупни циљ биће даље унапређивање учешћа земаља западног Балкана у мировним мисијама УН, појединачног и здруженог.
У чему се огледа значај тог скупа?

- Скуп „Бити мировњак“ истаћи ће оне значајне доприносе које неке земље региона већ дају, нарочито домаћин - Србија, као и потенцијал за даље доприносе. Такође ће приказати како је западни Балкан, који је некада био поднебље оружаних сукоба и главних мировних операција и увезене или угрожене безбедности, постао стабилан и у стању да извози и потпомогне успостављање мира и безбедности у другим деловима света где је то потребније. Ово је веома позитиван напредак.Такође верујемо да је могуће да повлачење Међународних снага за безбедносну помоћ (~ISAF~) значи да ће неке земље у региону, које су до сада усмеравале своје снаге на Авганистан (и претходно на Ирак) сада бити у могућности да у већој мери допринесу мировним операцијама УН.Ова конференција највишег нивоа замишљена је као почетак једног процеса са више стручних састанака о мировним мисијама УН планираног за 2015. у другим главним градовима западног Балкана.

Како регионална сарадња на западном Балкану може утицати на учешће у мировним мисијама УН?
- Као што сам поменуо, надамо се да скуп „Бити мировњак“ може даље повећати национална и здружена учешћа. На западном Балкану већ постоји огромна позитивна регионална сарадња у војним питањима, као и по питању међународних мировних операција. Надамо се да ћемо у будућем периоду имати прилике да видимо земље западног Балкана како заједнички ангажују јединице у мировним операцијама УН. Већ је било настојања да се ово оствари, а надамо се да ћемо их подстаћи још више. То би, на пример, могло бити остварено у области медицине, или у области отклањања мина, експлозивних (~EOD~) и импровизованих експлозивних направа (~IED~). Сјајно је видети земље које су прошле кроз сукобљавања како учествују у мировним операцијама у другим земљама, као и бивше непријатеље који заједно раде у служби мира под заставом УН. То показује колико је ваш регион много напредовао. Сарадње Србије са Норвешком у Чаду и са Шпанијом у Либану су још један добар пример мировног партнерства које желимо да истражимо током скупа „Бити мировњак“.

Зашто је недавно одржана Седница УН везана за мировне операције (~UN PeacekeepingSummit~) у Њујорку важна?
- Тренутно има 16 мировних операција УН и око 125.000 чланова војске и полиције и цивила који служе у овим операцијама. То је досадашњи рекорд. Наше операције преузимају све значајније и захтевније улоге у борби против савремених претњи по међународни мир и безбедност. Неке од њих делују у окружењима где је остало мало мира који би се сачувао, уз његове противнике и терористе. Тако су неке операције УН добиле нимало лако задужење. То резултира огромним стресом који се намеће нашим операцијама, а и број жртава је значајно порастао, нарочито у Малију. Међутим, још нисмо имали већих назадовања или неуспеха попут оних током 90их година прошлог века – у Босни и Херцеговини, Руанди и Сомалији – мировне операције УН су знатно узнапредовале. Ипак, постоји забринутост да се можда приближавамо крајњим границама могућности мировних операција УН и да се ризици повећавају.

Генерални секретар Бан Ки Мун је покренуо опширан преглед свих мировних операција. Неки се можда сећају сличног и веома успешног прегледа који је спровео г. ЛакдарБрахими – тзв. Брахимијев панел и преглед –пре око 15 година, који је резултирао веома важним ојачањем мировног система УН. Генерални секретар верује да је време за још један стратешки преглед којим би се мировне мисије УН учиниле још ефективнијим, ефикаснијим и релевантнијим за данашње услове пуне изазова.
У светлу све већих изазова и прегледа мировних операција генералног секретара, 26. септембра је одржана мировна седница у Њујорку. Она је искупила УН и око 30 земаља, укључујући Србију и Хрватску из овог региона. Многи челници држава и влада су присуствовали, као и потпредседник Уједињених Држава Бајден, што је знатно допринело сазивању ове седнице. Током састанка, усаглашена је настављена и јака подршка мировним операцијама УН, уз доста нових изјава подршке. Такође је одлучено да се у септембру 2015. поново одржи такав састанак не би ли се даље сагледали постигнути резултати и преостале потешкоће. На том састанку ће се такође изложити и резултати прегледа који је покренуо генерални секретар.

Који су задаци и мисије Канцеларије Уједињених нација у Београду (~UNOB~)?
- ~UNOB~ је политичка канцеларија која остварује политичке везе и спроводи извештавачку функцију. Наш главни фокус је на Привременој административној мисији Уједињених нација на Косову (~UNMIK~), али је од нас такође тражено да посматрамо и извештавамо Њујорк о развоју политичке ситуације на западном Балкану, због чега ја путујем овом регијом и истражујем како можемо побољшати регионалну сарадњу. Седница „Бити мировњак“ је пример наших регионалних деловања. Ја извештавам генералног секретара путем Управе за мировне операције, за коју радим већ много година, што у Њујорку, што као цивил у мировним операцијама, и путем Управе за спољну политику. ~UNOB~ је независтан, али блиско сарађује са резидентним координаторима Уједињених нација, канцеларијама Програма Уједињених нација за развој (~UNDP~) и Тимом Уједињених Нација у Србији и широм региона, које се више фокусирају на развојне активности.

Зашто је важно присуство снага УН на Косову и Метохији?
- ~UNMIK~ остаје на Косову и наставља да ради све што је могуће да осигура спровођење Резолуције Савета Безбедности 1244 (1999). Док су многе оперативне активности предате ЕУ, ~UNMIK~ остаје неутрални оквир за присуство међународних снага на Косову, укључујући снаге ЕУ, ~OEBS~ и ~KFOR~. Док УНМИК више није добродошао за све, сматрам да је битно увидети важност улоге коју ~UNMIK~ има од 1999. године и чињеницу да он и даље обезбеђује тај оквир за међународна дејства на Косову и покушава да мирним путем помогне на многе друге начине. Ми у УН-у свакако поздрављамо напредак који је остварен између Београда и Приштине у контексту дијалога који је ЕУ омогућио и надамо се да ће се даљи напредак на том путу ускоро остварити.

Биљана МИЉИЋ