20.10.2014.
Potencijal za izvoz mira
Širom sveta u okviru 16 mirovnih operacija pod okriljem Ujedinjenih nacija trenutno je angažovano 125.000 pripadnika vojske i policije, ali i civila, što je dosadašnji rekord. U susret regionalnoj konferenciji „Biti mirovnjak“, koja se održava u Beogradu 20-21. oktobra, u intervjuu za magazin „Odbrana“ šef kancelarije UN u Beogradu Piter Due, ocenio je trenutno učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija kao veoma pozitivno.
- Srbija doprinosi sa više of 200 članova vojnog osoblja i oko 10 policajaca u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija. To je značajan doprinos. Vi ste vodeći u regiji i među prvih deset zemalja Evrope. Poslednjih godina konstantno uvećavate svoje vojnoučešće i ja znam da ste posvećeni njegovom daljem povećanju. Nadam se da ćete uskoro biti u mogućnosti da povećate svoj doprinos policiji.Vaše najveće učešće je svakako u ~UNIFIL~ misiji u Libanu i ~UNFICYP~ misiji na Kipru, ali i vaši manji doprinosi koje dajete misijama u Africi su veoma dobrodošli. Većina mirovnih operacija UN se trenutno nalazi u Africi i gotovo 90 odsto svih mirovnjaka UN je tamo.Sem pitanja kvantiteta, tu je i pitanje kvaliteta. Vaše trupe su izuzetno profesionalne i odlično obučene i opremljene. Njih poštuju. Takve trupe nam trebaju u našim sve kompleksnijim i zahtevnijim mirovnim misijama UN. Potrebne su nam jedinice za osposobljavanje - poljske bolnice, inženjeri, avijacija, itd.
Kakve su perspektive i koristi takvog angažovanja naših članova? Da li se može govoriti o učešću u nekim drugim misijama?
- Uskoro ćete slati trupe u ~MINUSCA~ misiju u Centralnoj Afričkoj Republici, što je nova misija i veliki izazov. Mali je još jedan izazov. Veoma nam je drago što jedna evropska zemlja poput Srbije šalje trupe u neke od naših velikih misija u Africi, gde su potrebe velike a nameštenja multidimenzionalna.
Vaše učešće je dobro za UN i za međunarodni mir i bezbednost, ali i za Srbiju. Ono poboljšava vašu internacionalnu reputaciju i poziciju –vaši muškarci i žene su angažovani u službi mira u skladu sa načelima Povelje UN – i to daje vašim oružanim snagama međunarodno iskustvo koje je od koristi i van konteksta UN. Činjenica je da Srbiju košta slanje trupa širom sveta, ali UN nadoknađuje deo tih troškova.
Šta će biti u fokusu regionalne konferencije “Biti mirovnjak” koja se održava u Beogradu 20-21. oktobra?
- Veoma se radujem ovoj regionalnoj konferenciji koju organizujemo u saradnji sa Vladom Srbije uz podršku Norveške, Francuske, Švajcarske i ~UNDP/SEESAC~. U Beograd dovodimo šefa mirovnih operacija UN, zamenika generalnog sekretara HervLadsusa i njegove vrhovne vojne i policijske savetnike iz Njujorka kako bi se sastao sa vrhovnim zvaničnicima is Srbije i drugih zemalja iz zapadnog Balkana i još oko 20 partnerskih zemalja i regionalnih organizacija. Ladsus i njegov tim će izvestiti o trenutnim izazovima na koje mirovne operacije UN širom sveta nailaze. Takođe,imaćemo diskusije oregionalnoj saradnji, važnosti uloge žena u mirovnim operacijama, načinima kako da se doprinese vojnim i policijskim snagama mirovnih misija UN, kao i o tome kako UN sarađuje sa regionalnim organizacijama po pitanju mira i bezbednosti. Sveukupni cilj biće dalje unapređivanje učešća zemalja zapadnog Balkana u mirovnim misijama UN, pojedinačnog i združenog.
U čemu se ogleda značaj tog skupa?
- Skup „Biti mirovnjak“ istaći će one značajne doprinose koje neke zemlje regiona već daju, naročito domaćin - Srbija, kao i potencijal za dalje doprinose. Takođe će prikazati kako je zapadni Balkan, koji je nekada bio podneblje oružanih sukoba i glavnih mirovnih operacija i uvezene ili ugrožene bezbednosti, postao stabilan i u stanju da izvozi i potpomogne uspostavljanje mira i bezbednosti u drugim delovima sveta gde je to potrebnije. Ovo je veoma pozitivan napredak.Takođe verujemo da je moguće da povlačenje Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć (~ISAF~) znači da će neke zemlje u regionu, koje su do sada usmeravale svoje snage na Avganistan (i prethodno na Irak) sada biti u mogućnosti da u većoj meri doprinesu mirovnim operacijama UN.Ova konferencija najvišeg nivoa zamišljena je kao početak jednog procesa sa više stručnih sastanaka o mirovnim misijama UN planiranog za 2015. u drugim glavnim gradovima zapadnog Balkana.
Kako regionalna saradnja na zapadnom Balkanu može uticati na učešće u mirovnim misijama UN?
- Kao što sam pomenuo, nadamo se da skup „Biti mirovnjak“ može dalje povećati nacionalna i združena učešća. Na zapadnom Balkanu već postoji ogromna pozitivna regionalna saradnja u vojnim pitanjima, kao i po pitanju međunarodnih mirovnih operacija. Nadamo se da ćemo u budućem periodu imati prilike da vidimo zemlje zapadnog Balkana kako zajednički angažuju jedinice u mirovnim operacijama UN. Već je bilo nastojanja da se ovo ostvari, a nadamo se da ćemo ih podstaći još više. To bi, na primer, moglo biti ostvareno u oblasti medicine, ili u oblasti otklanjanja mina, eksplozivnih (~EOD~) i improvizovanih eksplozivnih naprava (~IED~). Sjajno je videti zemlje koje su prošle kroz sukobljavanja kako učestvuju u mirovnim operacijama u drugim zemljama, kao i bivše neprijatelje koji zajedno rade u službi mira pod zastavom UN. To pokazuje koliko je vaš region mnogo napredovao. Saradnje Srbije sa Norveškom u Čadu i sa Španijom u Libanu su još jedan dobar primer mirovnog partnerstva koje želimo da istražimo tokom skupa „Biti mirovnjak“.
Zašto je nedavno održana Sednica UN vezana za mirovne operacije (~UN PeacekeepingSummit~) u Njujorku važna?
- Trenutno ima 16 mirovnih operacija UN i oko 125.000 članova vojske i policije i civila koji služe u ovim operacijama. To je dosadašnji rekord. Naše operacije preuzimaju sve značajnije i zahtevnije uloge u borbi protiv savremenih pretnji po međunarodni mir i bezbednost. Neke od njih deluju u okruženjima gde je ostalo malo mira koji bi se sačuvao, uz njegove protivnike i teroriste. Tako su neke operacije UN dobile nimalo lako zaduženje. To rezultira ogromnim stresom koji se nameće našim operacijama, a i broj žrtava je značajno porastao, naročito u Maliju. Međutim, još nismo imali većih nazadovanja ili neuspeha poput onih tokom 90ih godina prošlog veka – u Bosni i Hercegovini, Ruandi i Somaliji – mirovne operacije UN su znatno uznapredovale. Ipak, postoji zabrinutost da se možda približavamo krajnjim granicama mogućnosti mirovnih operacija UN i da se rizici povećavaju.
Generalni sekretar Ban Ki Mun je pokrenuo opširan pregled svih mirovnih operacija. Neki se možda sećaju sličnog i veoma uspešnog pregleda koji je sproveo g. LakdarBrahimi – tzv. Brahimijev panel i pregled –pre oko 15 godina, koji je rezultirao veoma važnim ojačanjem mirovnog sistema UN. Generalni sekretar veruje da je vreme za još jedan strateški pregled kojim bi se mirovne misije UN učinile još efektivnijim, efikasnijim i relevantnijim za današnje uslove pune izazova.
U svetlu sve većih izazova i pregleda mirovnih operacija generalnog sekretara, 26. septembra je održana mirovna sednica u Njujorku. Ona je iskupila UN i oko 30 zemalja, uključujući Srbiju i Hrvatsku iz ovog regiona. Mnogi čelnici država i vlada su prisustvovali, kao i potpredsednik Ujedinjenih Država Bajden, što je znatno doprinelo sazivanju ove sednice. Tokom sastanka, usaglašena je nastavljena i jaka podrška mirovnim operacijama UN, uz dosta novih izjava podrške. Takođe je odlučeno da se u septembru 2015. ponovo održi takav sastanak ne bi li se dalje sagledali postignuti rezultati i preostale poteškoće. Na tom sastanku će se takođe izložiti i rezultati pregleda koji je pokrenuo generalni sekretar.
Koji su zadaci i misije Kancelarije Ujedinjenih nacija u Beogradu (~UNOB~)?
- ~UNOB~ je politička kancelarija koja ostvaruje političke veze i sprovodi izveštavačku funkciju. Naš glavni fokus je na Privremenoj administrativnoj misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (~UNMIK~), ali je od nas takođe traženo da posmatramo i izveštavamo Njujork o razvoju političke situacije na zapadnom Balkanu, zbog čega ja putujem ovom regijom i istražujem kako možemo poboljšati regionalnu saradnju. Sednica „Biti mirovnjak“ je primer naših regionalnih delovanja. Ja izveštavam generalnog sekretara putem Uprave za mirovne operacije, za koju radim već mnogo godina, što u Njujorku, što kao civil u mirovnim operacijama, i putem Uprave za spoljnu politiku. ~UNOB~ je nezavistan, ali blisko sarađuje sa rezidentnim koordinatorima Ujedinjenih nacija, kancelarijama Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (~UNDP~) i Timom Ujedinjenih Nacija u Srbiji i širom regiona, koje se više fokusiraju na razvojne aktivnosti.
Zašto je važno prisustvo snaga UN na Kosovu i Metohiji?
- ~UNMIK~ ostaje na Kosovu i nastavlja da radi sve što je moguće da osigura sprovođenje Rezolucije Saveta Bezbednosti 1244 (1999). Dok su mnoge operativne aktivnosti predate EU, ~UNMIK~ ostaje neutralni okvir za prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu, uključujući snage EU, ~OEBS~ i ~KFOR~. Dok UNMIK više nije dobrodošao za sve, smatram da je bitno uvideti važnost uloge koju ~UNMIK~ ima od 1999. godine i činjenicu da on i dalje obezbeđuje taj okvir za međunarodna dejstva na Kosovu i pokušava da mirnim putem pomogne na mnoge druge načine. Mi u UN-u svakako pozdravljamo napredak koji je ostvaren između Beograda i Prištine u kontekstu dijaloga koji je EU omogućio i nadamo se da će se dalji napredak na tom putu uskoro ostvariti.
Biljana MILjIĆ
