27.10.2018.

Министар Вулин: Нисмо дозволили ревизију историје

Нисмо и нећемо дозволити ревизију историје. Нећемо дозволити да се прекрајањем прошлости оправдавају догађаји из деведесетих у нашој земљи, нити пристати на то да су све жртве исте. Поносни смо на своју историју и нећемо дозволити да нам је други пишу. Зато смо покренули едицију „Ратник“, изјавио је министар одбране Александар Вулин на трибини „Покушај ревизије историје“ на штанду Министарства одбране на Сајму књига, на којој су учествовали и академик проф. др Дарко Танасковић и проф. др Миле Бјелајац. Модератор је био академик и књижевник Мирослав Тохољ, начелник Одељења за издавачку делатност Медија центра „Одбрана“.

- Историја каже да су чињенице обавезујуће, а закључак је слободан. У нашем времену и животима чињенице су престале да буду обавезујуће, не закључци, и оне се брутално крше, злоупотребљавају и искривљују – нагласио је министар Вулин, додајући да је историја грађанских ратова на простору бивше СФРЈ историја бруталног извртања чињеница у реланом времену.

Осврнувши се на едицију “Ратник”, министар Вулин је истакао да је из свих средстава информисања, где год су могли, напали су ту едицију, не полемишући са књигом, чак ни са ауторима, односно са правом аутора да уопште пишу.

- Право чудо је да никоме не смета књига у којој Харадинај описује како је убио полицајца и онда наставио да мирно једе пљескавицу. Али ако Срби проговоре своју истину то је за сваку осуду и то се мора спречити – рекао је Вулин и подсетио и на намеру да се донесе резолуција о геноцидности српског народа, да Срби буду једини народ на планети Земљи који је требало да буде одређен као геноцидан.

Да би то било могуће, додао је министар Вулин, морате да промените историју, па се с тим у вези, говорило о Јасеновцу као о радном логору, а уназад, и да је Први светски рат започео пуцњем Гаврила Принципа. „Да ли је могуће да је студент изазвао светски рат?“.

Обележавање Великог рата, нагласио је министар Вулин, био је покушај да се свету објави крај историје, да нема терета, да нема оптерећења и да идемо из почетка, да нема агресора, жртве, злочина и казне, сви смо били несретне жртве, потпуно једнаке и то је све.

- Верујем да је наша борба претходне четири године била успешна и да нисмо дозволили да се историја промени и да нисмо дозволили да Први светски рат испадне рат који је Србија тражила и изазвала – истакао је министар Вулин.

Да сломите овај народ, нагласио је министар одбране, да га једном заувек уклоните са историјске позорнице, треба да му промените историју, да почне да се стиди себе самог и да прихвати да му други пишу историју.

Наша војска на Косову и Метохији, нагласио је министар Вулин, имала је тактику 4М – маневар, мобилност, маскирање и морал, морал изнад свега.

- Ревизијом историје, убијају морал једног народа, народа који нема право да се позове у тешким тренуцима на традицију својих предака. Тај народ се никоме неће супротставити и неће моћи да одбрани себе ни своје елементарне интересе.

- Зато смо увели едицију “Ратник” да нам други не пишу нашу историју. Ја не могу много да учиним за Први и Други светски рат, али војска може да исприча истину о ратовима у којима је учествовала без своје воље, и без своје кривице, али да исприча истину која ће обезбедити да будуће генерације буду уз своју војску и уз своју државу, да је се не стиде и да не прихвате лажни осећај кривице – рекао је министар Вулин, додајући да се ревизија историје не ради из неких нерационалних разлога, већ из врло рационалних, препознатљивих разлога, који имају своје утемељење у политици и економији, па ако сте довољно моћни можете и да је мењате, али је на нама да се боримо и да не дозволимо да буде промењена.

Како је истакао академик Танасковић, пропитујући проблематку ревизије историје, српски народ треба да се труди да истина о стварности и прошлости буде што ближа реалности.

- Свако има своју истину. Она је увек, донекле субјективна. Нажалост, на простору бивше Југославије ми имамо шест истина о догађајима и из ближе и из даље прошлости. И те су истине мање или више неподударне, а понекад и конфликтне. Када се те истине репродукују кроз образовни систем и медије и лоше политике, онда је јасно да јаз постаје све већи и да ту нема никакве наде за било какву срећу и да се може доћи до најмањег заједничког садржатеља у сагледавању реалности и прошлости - оценио је академик Танасковић.

Др Миле Бјелајац, осврнувши се на последњих неколико дана током којих је јавност “са минусом” оценили едицију “Ратник”, истакао је да то није први пут да се покушај ревизије историје дочека на тај начин.

- Често упозоравам да су савременици у свом времену ограничени за оно што је релевантно да би се потпуно са сигурношћу оријентисали у свом времену, посебно они који доносе одлуке, они који су у историјској прилици да понесу ту одговорност – нагласио је др Бјелајац, указујући на поуку који историчари могу да пошаљу у свом времену.