Живот мерен снагом мотора
Пре пензионисања Душан Раденовић био је опитни возач у Техничком опитном центру (ТОЦ). Као члан радних тимова посебно је ангажован у опитно-експлатационим условима у вожњи по различитим теренима у нашој земљи. Напрезао је моторе возила до максималних граница, убрзавао их, нагло кочио, доводио до углова превртања, како би потврдио њихове крајње могућности, према дефинисаним захтевима. Возио их по разним теренима – пешчари, макадаму, води, разним несавладивим препрекама за друга возила. Само неколико тако искусних возача у нашој земљи може да савлада разне препреке на прави начин и оцени понашање борбених и неборбених возила која се испитују. Својим запажањима са тих испитивања допринео је да се Војска опреми квалитетним и перспективним средствима НВО.Кабина возила била је увек препуна испитно-мерне опреме, која је пратила рад мотора и других подсистема возила. Душан је за то време непрекидно возио, спуштајући се у провалије, које су углавном плашиле све који би се усудили да са њим седну у кабину. Убрзо затим, савладавао би и наизглед несавладиве успоне зналачком и виртуозном вожњом. На свакој воденој препреци тражио би погодно место за прелазак и воденим газом крчио пут у даљим опитно-есплоатационим испитивањима. Његове старешине истичу да је поуздан као сарадник и човек, спреман да пружи највише, а то је још више од очекиваног.
Тајне професије откривао је постепено током рада. После првог опитног задатка – испитивања покретне операционе сале – сазнао је да опитни возач у ТОЦ-у није обичан возач. Он мора да уочи пропусте на возилу, да укаже на проблеме и своје мишљење напише у елаборату за свако испитивано средство.
После покретне операционе сале, Душан је испитивао перионицу, месионицу, покретну апотеку, па возила познатих светских произвођача „Fiat“, „Stayer Puch“, пинцгауере, кампањоле, ракетне системе 128 mm „пламен С” и „огањ”, возила „Застава-камиона” и из прибојског ФАП-а – двоосовинца 1118, троосовинца 2228. Започео је испитивања четвороосовинца 3240, али их није довршио због одласка у пензију.
– Кад добијеш да испиташ ново возило, оно је ново и за нас и за произвођача. Нормално је да онај ко га је произвео гледа да прикрије неке његове недостатке, а опитни возачи, који су у саставу радног тима, морају да га испитају у вожњи и утврде да ли задовољава све декларисане карактеристике. Некад је опитни возач на оштрици мача јер произвођач може да оспорава његово мишљење. Неки су ме због мојих примедби потцењивали јер сам возач, али је моје било да докажем мањкавости. Увек сам говорио: „Ако је разлог што нешто не ваља моја грешка, онда ме склоните. То је лако. Али ће возило опет да има недостатке“.
Душан је највише волео теренска испитивања – у свим временским условима и годишњим добима – а сваки терен је прича за себе и сваки дан зависио је од временских услова, годишњих доба, врсте терена. Каже да су у Делиблатској пешчари, где су песак и брда, испитивани нагиби, проходност и проклизавања. На Фрушкој Гори су возила пролазила макадамске терене. Кочење се опитовало на писти у Ковину. Потом су ишли на Копаоник и на Залатибор. Ту су биле разне стазе – наквашене или суве, са каменом или са песком, са растињем или макадамом. Поред свега тога испитиван је и водени газ на Дрини, Јадру.... Тражило се увек пуно, зависно од врсте возила и захтева.Раденовић прича да су током испитивања вожњом прелази око 30.000 километара. То су били дуготрајни терени на којима се, како каже, пуно тога дешавало новом возилу. Ако је све ишло по плану, дневно је пролазио 150 и 200 километара.
Са Душаном су често радиле и његове колеге Горан Илић, Драган Џакула и механичар Бранко Королија, а на терене је ишао са мајорима Александром Ђурићем, Александром Николићем и Снежаном Јовановић.
– Опитни возач мора да воли свој посао, да одлично познаје возило и његове могућности, да буде непристрасан, самокритичан. Себи сам увек давао задатак да ћу свој посао радити максимално што могу, али не зато што ме на то неко присиљава, већ јер је то мој задатак. Увек сам знао шта сам урадио и где сам погрешио. И то никад нисам приписивао возилу, али ако човек не зна да је погрешио, он не зна ни да ради овај посао.
Каже да још увек учи, иако је у пензији. Кад чује звук мотора тачно може рећи који му је број обртаја и брзина. Душанов радни век био је, заиста, мерен снагом мотора.
