18.04.2011.
Интервју државнe секретарке Тање Мишчевић за “Дневник”
КАНДИДАТУРА БЕЗ ЕВРОПСКОГ, АЛИ СА СРПСКИМ „АЛИ”
- Од нас зависи испуњавање Акционог плана који смо врло јасно направили и придржавамо га се да остваримо основни циљ, статус кандидата и отварање преговора са Бриселом за пуноправно чланство Србије у ЕУ до краја ове године. Изјаве европских званичника које понављају да је то могућност за нас су потврда која увек дође, али смо свесни да је у овом момент напредовање ка ЕУ „ствар у нашим рукама“- изјавила је у разговору за „Дневник“ државни секретар Министарства одбране Тања Мишчевић, некадашња директорка Канцеларије Владе Срибије за европске интеграције, коментаришући последњу изјаву председника Жозе Манел Бароза да се „Србија налази у позицији да пређе у наредну фазу преговора са ЕУ“. Барозо је оценио да је 2011. година могућности и изазова за нашу земљу, док је Виктор Орбан премијер Мађарске, која је председавајућа ЕУ, био децидан „да би Србији што пре требало дати статус кандидата и почети преговоре о чланству“.
Да ли су и остале земље пред стицање статуса кандидата добијале овако учестале поруке, „можете“, а у ваздуху као да виси и „али”?

Који су кључни?
- Не бих рекла да има „кључнијих“, већ да постоји листа приоритета у овом моменту, до стицања статуса кандидата, који су препознати овде и направљен је Акциони план, а на првом месту је наравно сарадња са Хашким трибуналом. Но, у истој равни је борба против корупције, организованог криминала, закони које треба да донесемо, пре свега о реституцији, решавање бланко оставки, питања финансирања политичких странака. Све теме су нам јако добро познате и на њима се ради.
Рецимо онда, који је услов највећи изазов за Србију: борба против криминала и корупције, финансирање странака...?
- Сваки је изазов за себе, али оно што можемо приметити је да постоји воља да сваки и буде решен. Видели смо да постоји сагласност са ставовима Венецијанске комисије око решења за финансирање странака, ту су и бланко оставке... Свакако да је најтежа ствар борба против корупције и ту треба показати добре резултате, а већ низ година сарадња са Хагом је за нас и велики камен спотицања и тешкоћа. Питање политичке воље више се не поставља, она постоји, али остаје питање самог лоцирања, хапшења и изручења преостала два хашка бегунца као потврда пуне сарадње.
Мислите ли да је могуће да ЕУ уведе неке међународне механизме контроле финансирања политичких странака, посебно за предстојећу изборну кампању, као што неки тврде?
- Не. Оно што ја знам да такви механизми нису коришћени раније и то би била апсолутна новина. Није ми познато да ЕУ о томе уопште разговара.
У даљим корацима, да ли ће се поставити и нека питања везана за безбедносне структуре?
- У овој фази не да нисмо интересантни, већ нисмо били под великим притиском европских стандарда, јер у области безбедности не постоје чврсти стандарди Европе. У домену демократизације, односно стабилних демократских институција, обавеза Министарства одбране била је успостављење законских оквира за демократску и цивилну контролу оружаних снага, односно свих који подпадају под безбедносне структуре. То је и учињено и донело нам је јако добре похвале у прошлом Извештају ЕК, што је потврдио и извештај Европског парламента. Став Министарства одбране је да помогнемо у свим осталим областима где можемо онима чија је обавеза испуњавање услова за европске интеграције, од борбе против корупције и организованог криминала до сарадње са Хагом.
Који је рецепт из система одбране за остале секторе, с обзиром на то да је први заокружио реформски процес?
- Са правим реформама овог сектора се кренуло од 2003 -2004., а најконкретније од 2006. године када Министарство одбране долази на ниво Републике Србије и када се кренуло прихваћен је модел модерне европске државе. Једном донета одлука само је пратила искуства у европским војскама, и преношена на наш терен. Показало се да ако прихватите модел који је најбољи, најефикаснији и најоперативнији морате и похвале да добијете, јер сте урадили посао који одговара стандардима Европе, што се пише као велики плус за опште интеграције државе.
Драган Миливојевић
СЛЕДЕ БРЖЕ ПРОМЕНЕ
Уколико се реализује део плана Србије за децембар, да ли би само добијање статуса кандидата био велики хендикеп и мање новца из европских фондова без датума отпочињања преговора са ЕУ?
- Не само средства. Датум за отварање преговора је нешто што мотивише, што тера читаву администрацију и све који су оперативно задужени за процес европских интеграција, за у њега много дубље улазе. И то је прави моменат из кога нема назад, а даље вас сама инерција тера, која је добра, што се нисмо потрудили да на довољно добар начин објаснимо грађанству. Инерција тера на дубље и веће стандарде који треба да постану пракса у нашој земљи у много већем броју области него до сада, када смо са статусом потенцијалног кандидата. То онда доноси реформе и у науци, образовању, заштити животне средине, а не само у економији и пољопривреди. С утицајем је и на даљу реформу и демократизацију и у сектору безбедности, део који до сада није толико био под притиском европских интеграција. То је добро не само што води Србију ка чланству у ЕУ, већ доприноси општој реформи у држави и доноси добробит нама као грађанима ове земље. Доста је важно, не само да добијемо статус кандидата, јер ће доћи нека средства, већ ће процес промена нашег живота бити много бржи када имамо и датум за отварање преговора.
Колика је разлика у повлачењу новца из европских фондова са датумом за преговоре и без њега?
- Са статусом кандидата нам се отварају свих пет елемената ИПА, не само прва два која су сада доступна, већ и они који се односе на инфраструктурне пројекте, рурални развој и заштиту животне средине генерално. Подсећам не само да сте кандидат, већ је потребно имати и одговарајући систем за имплементацију, менаџмент и управљање да бисте заиста повукли та средства из ИПА фондова. Ако Србија добије и датум преговора онда напросто може боље да планира шта јој је потребно у којој фази даљег процеса европске интеграције
- O министарству
- Надлежности
- Организацијска шема
- Опис функција постављених лица
- Министар и сарадници
- Министар
- Државни секретари
- Помоћници министра
- Секретар Министарства
- Основне унутрашње јединице
- Сектор за политику одбране
- Сектор за људске ресурсе
- Сектор за материјалне ресурсе
- Сектор за буџет и финансије
- Сектор за инфраструктуру и услуге стандарда
- Посебне унутрашње јединице
- Секретаријат
- Кабинет министра
- Војно правобранилаштво
- Органи управе у саставу МО
- Инспекторат одбране
- Војнообавештајна агенција
- Војнобезбедносна агенција
- Самосталне управе
- Управа за односе са јавношћу
- Управа за војно здравство
- Високошколска установа
- Универзитет одбране
- Уже унутрашње јединице
- Генерални инспектор служби
- Одсeк за интерну ревизију
- Воjска Србије
- Документа
- Прописи
- Закони
- Правилници
- Службени војни лист
- Одлуке
- Јавнe расправe
- Стратегије
- Стратегија националне безбедности
- Стратегија одбране
- Бела књига одбране
- Концепт тоталне одбране - сажетак
- Средњорочни план Министарства одбране
- Информатор о раду
- Информатор
- Преглед средстава
- Планови јавних набавки
- Подаци о јавним набавкама
- Буџет
- Реализација буџета
- Подаци о ревизији буџета
- Остало
- Акциони планови
- Изградња интегритета
- Услуге
- Спорт
- Архива
- Контакти