22.01.2011.
Интервју министра Шутановца листу ’’Дневник’’
Председник Србије и ДС-а Борис Тадић не састаје се с лидером напредњака Томиславом Николићем – категоричан је један од најближих Тадићевих сарадника, министар одбране и потпредседник демократа Драган Шутановац.
– Није коректно да говорим било шта о коалиционим партнерима, али лидер СПС-а Ивица Дачић има своје разлоге зашто с том тврдњом излази у медије. Међутим, ја те разлоге не разумем, јер је чињеница да се председник не састаје са лидерима опозиције и не договара формирање будуће Владе – изјавио је Шутановац у интервјуу „Дневнику“.
Министар одбране нам је, иначе, открио да ће се током лета свештенство после више деценија вратити у Војску Србије, те да ће ускоро бити формиран Универзитет одбране, на коме ће се, поред класичних војних наука, учити и војна медицина. Енглески „Економист“ констатовао је да је шанса Србије извоз наоружања. Ако се имају у виду последње несреће, имамо ли квалификоване људе и адекватна постројења за озбиљан наступ на светском војном тржишту?
– Најпре, не мислим да је извоз наоружања и војне опреме једина наша извозна шанса. Напротив, мислим да Србија има велике могућности и да је пољопривреда та која има највећи потенцијал, а да смо се ми у области одбране само снашли доста брзо у односу на време које је за нама и омогућили да наше фабрике добију извозне послове какве нису имале 20 година. У три и по године мог мандата на челу Министарства одбране уговорили смо послове у вредности више од 1,2 милијарде долара, што је заиста респектабилна цифра. Неспорно је и да имамо још веће потенцијале за наступ на ино тржиштима, али ћемо морати да инвестирамо у фабрике које су 1999. године биле порушене и опрема им је доста технолошки застарела.
Када је реч о узроцима хаварија, на које указујете, одговоре ће дати истражни органи и, уколико буде потребно, покренуће одређене поступке. Но, чињеница јесте да је опрема застарела, као и да је људски фактор најчешћи узрок ванредних догађаја те врсте.
Актер сте петооктобарских дешавања, након којих је уследила прва влада јануара 2001. године. Од тада је, за протеклих десет година, у Србији заокружена само једна реформа – сектора одбране?
– Недавно сам у парламенту Србије подсећао посланике свих странака које су 2000. године потписале „Уговор с народом“, да смо обећали да ћемо имати професионалну, модерно уређену војску, по најбољем светском, НАТО стандарду, и ми смо то урадили у задатом року, који је 2003. покренуо тадашњи министар одбране Борис Тадић. То је огромна реформа, не само у систему одбране, већ целокупног друштва. Велики број земаља у Европи ју је спровео, а неке земље, као Немачка и Аустрија, тек је планирају.
Шта је са планом изградње војних база и измештањем војних објеката из градова као што је Нови Сад?
– Радимо озбиљну анализу стања инфраструктуре у касарнама имајући у виду да су доста старе. Желимо да где је год могуће напустимо градове, како бисмо добили нове и савремено опремљене касарне ван градских зона. То је план и за Нови Сад, где постоји идејни пројекат о измештању војске на простор Мајурске аде. Земљиште је мочварно и са грађевинске стране проблематично, али је могуће да се тамо гради. Но, у великој мери реализација зависи и од Града Новог Сада, који треба у томе да партиципира, да омогући да се изгради војна база. Прецизније, Војска би изашла из одређених објеката у граду, а они би нама за узврат изградили у тој вредности некретнине на Мајурској ади.
Измештање војске са Петоварадинске тврђаве је и услов да она дође под заштиту Унеска?
– Нама је жеља да и то питање регулишемо са локалном самоуправом, наравно уколико постоји интересовање Новог Сада за размену имовине, како би Војска добила станове, пре свега.
Оцене многих војних аналитичара су да би читав наш регион био много стабилнији, ако би Србија ушла у НАТО?
– Политичко питање одлуке уласка у НАТО је дефинитивно за неко будуће време, али стандардизација војске, интероперабилност – да можемо заједнички да наступамо било где у свету – затим подизање наших оперативних способности на ниво какав имају јединице у НАТО... све то је свакако добродошло и у данашње време.
Једно време се полемисало треба ли Србији за улазак у НАТО референдум или не. Да ли сте остали при ранијем ставу о референдуму?
– Ни једног момента се нисам изјашњавао против референдума. Говорио сам кристално јасно да се велике ствари у држави углавном решавају захваљујући лидерству политичке елите или појединца. То је напросто политичка порука не само за оне који се баве политиком. Говорећи о томе рекао сам да реформа каква је спроведене у доба Вука Караџића, да је била на референдуму, не би прошла. Реформа какву је спроводио Кемал Ататурк у Турској такође не би прошла. Тешко ћете наћи да су се у свету доносиле велике, историјски важне одлуке на референдуму.
Стандарди се мењају од Ататурка до данас и Европа је показала да јој је главни стандард референдум за сва питања?
– Европа је показала, али треба да ми достигнемо ниво Европе или Швајцарске, на пример, која посеже за рефередумом на локалном нивоу и када пут треба да се направи. Бојим се да упоређивање с тим делом Европе није утемељено у реалном животу. Та иста Европа је већ у НАТО, у ЕУ, тако да ми треба прво да достигнемо тај ниво да бисмо се с њима упоређивали.
Демократе су на прошлим изборима наступале са кампањом „европска Србија“, односно и ЕУ и Косово. У предизборној години имамо најнижу подршку грађана чланству у ЕУ од 57 посто?
– Избори ће бити за годину дана, али чињеница јесте да је изузетно забрињавајућа информација о нивоу подршке у Србији чланству у ЕУ. И то је нешто што треба да упали све аларме нас који се залажемо за европски систем вредности. Данас у Србији о свему се одлучује на основу емоција, а сви су љути због реалног живота. Али сваки грађанин треба да види и какав је стандард у Европској унији, да је вишеструко бољи живот у ЕУ и када је криза, него у земљама ван ње. У ствари, не постоји никакво реално образложење зашто је пала подршка за улазак у ЕУ, осим да ми с грађанима немамо адекватну комуникацију на промоцији европских вредности.
Да ли је ЕУ рејтинг пао управо због Владе, јер грађани више не желе махање европским папирима, а да притом имамо највећу инфлацију у Европи, просек плата на зачељу региона и читав низ економских проблема?
– Чињеница је да имамо низ проблема у земљи, али је такође чињеница да је ова влада начинила најкрупније кораке на европском путу и да смо, рецимо, већ заборавили да напокон немамо више виза и да се слободно путује у ЕУ. Оно што ће бити најважнији сегмент ове године је да побољшамо животни стандард и то је нешто што ће вратити осмех на лица грађанима. С позиције министра одбране зато желим да обезбедимо посао не само за нашу одбрамбену, већ и за грађевинску индустрију. У годинама које су за нама, свакако нису испуњена сва обећања, али нико није могао да предвиди да ће 2008. бити светска економска криза. С друге стране, наше наслеђе је и данас изузетно тешко и они који то не виде, нису свесни чињеничног стања да је Србија деведесетих година прошлог века практично руинирана и да је 21. век дочекала буквално са празном касом.
У том контексту, да ли очекујете пред следеће изборе конкретна решења за побољшање животног стандарда грађана?
– Очекујем да ће, пре свега, избори бити обележени конкретном понудом за решење проблема која постоје у Србији. Као социјалдемократа и неко ко је учествовао у више кампања где је живот стављан на прво место, мислим да ће животни стандард грађана бити у првом плану. Очекујем и да из једног комфорног положаја у којем је опозиција сада, на изборима изађе у јавност с конкретним предлозима за решење проблема у којима се налазимо. Идеја да ће се то учини тако што ће се преполовити број посланика у парламенту је, рецимо, не само прича без икаквог садржаја, него и веома опасна, јер би онемогућила мањине да уђу у парламент.
Драган МИЛИВОЈЕВИЋ
ЛИДЕРИ ОДЛУЧУЈУ О РЕКОНСТРУКЦИЈИ ВЛАДЕ
Питање реконструкције Владе поново је одшкринуто у овој години, а аналитичари упозоравају да се то увек ради када се неки други проблеми скривају. Покушава ли то Влада да преживи и ову годину?
– Влада ће преживети ову годину зато што има подршку у парламенту, а не зато што било шта из рукава извлачи неке теме како би се јавност њима бавила. С друге стране, подсетићу и на то да је најављено да ће током јануара лидери владајуће коалиције разговарати о могућој реконструкцији.
Да ли је то питање отворено у Влади?
Реконструкција није питање Владе, већ коалиционих потписника и парламента. Реконструкција није тема за министре, већ за странке које су их делегирале и које су изгласале Закон о Влади у Скупштини.
