22.01.2011.
Intervju ministra Šutanovca listu ’’Dnevnik’’
Predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić ne sastaje se s liderom naprednjaka Tomislavom Nikolićem – kategoričan je jedan od najbližih Tadićevih saradnika, ministar odbrane i potpredsednik demokrata Dragan Šutanovac.
– Nije korektno da govorim bilo šta o koalicionim partnerima, ali lider SPS-a Ivica Dačić ima svoje razloge zašto s tom tvrdnjom izlazi u medije. Međutim, ja te razloge ne razumem, jer je činjenica da se predsednik ne sastaje sa liderima opozicije i ne dogovara formiranje buduće Vlade – izjavio je Šutanovac u intervjuu „Dnevniku“.
Ministar odbrane nam je, inače, otkrio da će se tokom leta sveštenstvo posle više decenija vratiti u Vojsku Srbije, te da će uskoro biti formiran Univerzitet odbrane, na kome će se, pored klasičnih vojnih nauka, učiti i vojna medicina. Engleski „Ekonomist“ konstatovao je da je šansa Srbije izvoz naoružanja. Ako se imaju u vidu poslednje nesreće, imamo li kvalifikovane ljude i adekvatna postrojenja za ozbiljan nastup na svetskom vojnom tržištu?
– Najpre, ne mislim da je izvoz naoružanja i vojne opreme jedina naša izvozna šansa. Naprotiv, mislim da Srbija ima velike mogućnosti i da je poljoprivreda ta koja ima najveći potencijal, a da smo se mi u oblasti odbrane samo snašli dosta brzo u odnosu na vreme koje je za nama i omogućili da naše fabrike dobiju izvozne poslove kakve nisu imale 20 godina. U tri i po godine mog mandata na čelu Ministarstva odbrane ugovorili smo poslove u vrednosti više od 1,2 milijarde dolara, što je zaista respektabilna cifra. Nesporno je i da imamo još veće potencijale za nastup na ino tržištima, ali ćemo morati da investiramo u fabrike koje su 1999. godine bile porušene i oprema im je dosta tehnološki zastarela.
Kada je reč o uzrocima havarija, na koje ukazujete, odgovore će dati istražni organi i, ukoliko bude potrebno, pokrenuće određene postupke. No, činjenica jeste da je oprema zastarela, kao i da je ljudski faktor najčešći uzrok vanrednih događaja te vrste.
Akter ste petooktobarskih dešavanja, nakon kojih je usledila prva vlada januara 2001. godine. Od tada je, za proteklih deset godina, u Srbiji zaokružena samo jedna reforma – sektora odbrane?
– Nedavno sam u parlamentu Srbije podsećao poslanike svih stranaka koje su 2000. godine potpisale „Ugovor s narodom“, da smo obećali da ćemo imati profesionalnu, moderno uređenu vojsku, po najboljem svetskom, NATO standardu, i mi smo to uradili u zadatom roku, koji je 2003. pokrenuo tadašnji ministar odbrane Boris Tadić. To je ogromna reforma, ne samo u sistemu odbrane, već celokupnog društva. Veliki broj zemalja u Evropi ju je sproveo, a neke zemlje, kao Nemačka i Austrija, tek je planiraju.
Šta je sa planom izgradnje vojnih baza i izmeštanjem vojnih objekata iz gradova kao što je Novi Sad?
– Radimo ozbiljnu analizu stanja infrastrukture u kasarnama imajući u vidu da su dosta stare. Želimo da gde je god moguće napustimo gradove, kako bismo dobili nove i savremeno opremljene kasarne van gradskih zona. To je plan i za Novi Sad, gde postoji idejni projekat o izmeštanju vojske na prostor Majurske ade. Zemljište je močvarno i sa građevinske strane problematično, ali je moguće da se tamo gradi. No, u velikoj meri realizacija zavisi i od Grada Novog Sada, koji treba u tome da participira, da omogući da se izgradi vojna baza. Preciznije, Vojska bi izašla iz određenih objekata u gradu, a oni bi nama za uzvrat izgradili u toj vrednosti nekretnine na Majurskoj adi.
Izmeštanje vojske sa Petovaradinske tvrđave je i uslov da ona dođe pod zaštitu Uneska?
– Nama je želja da i to pitanje regulišemo sa lokalnom samoupravom, naravno ukoliko postoji interesovanje Novog Sada za razmenu imovine, kako bi Vojska dobila stanove, pre svega.
Ocene mnogih vojnih analitičara su da bi čitav naš region bio mnogo stabilniji, ako bi Srbija ušla u NATO?
– Političko pitanje odluke ulaska u NATO je definitivno za neko buduće vreme, ali standardizacija vojske, interoperabilnost – da možemo zajednički da nastupamo bilo gde u svetu – zatim podizanje naših operativnih sposobnosti na nivo kakav imaju jedinice u NATO... sve to je svakako dobrodošlo i u današnje vreme.
Jedno vreme se polemisalo treba li Srbiji za ulazak u NATO referendum ili ne. Da li ste ostali pri ranijem stavu o referendumu?
– Ni jednog momenta se nisam izjašnjavao protiv referenduma. Govorio sam kristalno jasno da se velike stvari u državi uglavnom rešavaju zahvaljujući liderstvu političke elite ili pojedinca. To je naprosto politička poruka ne samo za one koji se bave politikom. Govoreći o tome rekao sam da reforma kakva je sprovedene u doba Vuka Karadžića, da je bila na referendumu, ne bi prošla. Reforma kakvu je sprovodio Kemal Ataturk u Turskoj takođe ne bi prošla. Teško ćete naći da su se u svetu donosile velike, istorijski važne odluke na referendumu.
Standardi se menjaju od Ataturka do danas i Evropa je pokazala da joj je glavni standard referendum za sva pitanja?
– Evropa je pokazala, ali treba da mi dostignemo nivo Evrope ili Švajcarske, na primer, koja poseže za referedumom na lokalnom nivou i kada put treba da se napravi. Bojim se da upoređivanje s tim delom Evrope nije utemeljeno u realnom životu. Ta ista Evropa je već u NATO, u EU, tako da mi treba prvo da dostignemo taj nivo da bismo se s njima upoređivali.
Demokrate su na prošlim izborima nastupale sa kampanjom „evropska Srbija“, odnosno i EU i Kosovo. U predizbornoj godini imamo najnižu podršku građana članstvu u EU od 57 posto?
– Izbori će biti za godinu dana, ali činjenica jeste da je izuzetno zabrinjavajuća informacija o nivou podrške u Srbiji članstvu u EU. I to je nešto što treba da upali sve alarme nas koji se zalažemo za evropski sistem vrednosti. Danas u Srbiji o svemu se odlučuje na osnovu emocija, a svi su ljuti zbog realnog života. Ali svaki građanin treba da vidi i kakav je standard u Evropskoj uniji, da je višestruko bolji život u EU i kada je kriza, nego u zemljama van nje. U stvari, ne postoji nikakvo realno obrazloženje zašto je pala podrška za ulazak u EU, osim da mi s građanima nemamo adekvatnu komunikaciju na promociji evropskih vrednosti.
Da li je EU rejting pao upravo zbog Vlade, jer građani više ne žele mahanje evropskim papirima, a da pritom imamo najveću inflaciju u Evropi, prosek plata na začelju regiona i čitav niz ekonomskih problema?
– Činjenica je da imamo niz problema u zemlji, ali je takođe činjenica da je ova vlada načinila najkrupnije korake na evropskom putu i da smo, recimo, već zaboravili da napokon nemamo više viza i da se slobodno putuje u EU. Ono što će biti najvažniji segment ove godine je da poboljšamo životni standard i to je nešto što će vratiti osmeh na lica građanima. S pozicije ministra odbrane zato želim da obezbedimo posao ne samo za našu odbrambenu, već i za građevinsku industriju. U godinama koje su za nama, svakako nisu ispunjena sva obećanja, ali niko nije mogao da predvidi da će 2008. biti svetska ekonomska kriza. S druge strane, naše nasleđe je i danas izuzetno teško i oni koji to ne vide, nisu svesni činjeničnog stanja da je Srbija devedesetih godina prošlog veka praktično ruinirana i da je 21. vek dočekala bukvalno sa praznom kasom.
U tom kontekstu, da li očekujete pred sledeće izbore konkretna rešenja za poboljšanje životnog standarda građana?
– Očekujem da će, pre svega, izbori biti obeleženi konkretnom ponudom za rešenje problema koja postoje u Srbiji. Kao socijaldemokrata i neko ko je učestvovao u više kampanja gde je život stavljan na prvo mesto, mislim da će životni standard građana biti u prvom planu. Očekujem i da iz jednog komfornog položaja u kojem je opozicija sada, na izborima izađe u javnost s konkretnim predlozima za rešenje problema u kojima se nalazimo. Ideja da će se to učini tako što će se prepoloviti broj poslanika u parlamentu je, recimo, ne samo priča bez ikakvog sadržaja, nego i veoma opasna, jer bi onemogućila manjine da uđu u parlament.
Dragan MILIVOJEVIĆ
LIDERI ODLUČUJU O REKONSTRUKCIJI VLADE
Pitanje rekonstrukcije Vlade ponovo je odškrinuto u ovoj godini, a analitičari upozoravaju da se to uvek radi kada se neki drugi problemi skrivaju. Pokušava li to Vlada da preživi i ovu godinu?
– Vlada će preživeti ovu godinu zato što ima podršku u parlamentu, a ne zato što bilo šta iz rukava izvlači neke teme kako bi se javnost njima bavila. S druge strane, podsetiću i na to da je najavljeno da će tokom januara lideri vladajuće koalicije razgovarati o mogućoj rekonstrukciji.
Da li je to pitanje otvoreno u Vladi?
Rekonstrukcija nije pitanje Vlade, već koalicionih potpisnika i parlamenta. Rekonstrukcija nije tema za ministre, već za stranke koje su ih delegirale i koje su izglasale Zakon o Vladi u Skupštini.
