13.12.2010.
Интервју са државним секретаром Тањом Мишчевић за Данас
ЗА УЛАЗАК У НАТО САВЕЗ НЕОПХОДНА ПОЛИТИЧКА ВОЉА
У овом тренутку у Србији се и не размишља о опцији чланства у НАТО-у. Подсећам да је Скупштина Србије усвојила резолуцију о војној неутралности, тако да је државна политика дефинисала коришћење капацитета програма Партнерство за мир - истиче за Данас Тања Мишчевић, државна секретарка у Министарству одбране, задужена за политику одбране.
Према њеним речима, приоритет Србије је коришћење свих погодности овог програма, које Србија, нажалост, досад није довољно искористила. На питање нашег листа када би Србија могла да промени политику према НАТО-у, Мишчевићева истиче да то сада није тема, али да би за тако нешто свакако била „неопходна политичка воља, односно промена резолуције о војној неутралности у парламенту“. Каква је досадашња сарадња Србије са НАТО-ом и колико је она значајна за нашу земљу?
- Србија је једна од држава чланица програма Партнерство за мир и кроз овај програм је остварено већ доста активности. Оно што нам следи у наредном периоду јесте индивидуални програм у Партнерству, којим се конкретно дефинишу даљи кораци у остваривању и коришћењу свих инструмената које ПзМ пружа. У овом моменту не користимо у пуној мери оно што нам се пружа, али то свакако планирамо да променимо у наредном периоду. Значајан корак свакако је отварање канцеларије при НАТО-у у Бриселу.
Најављено је учешће Србије и у мисијама Европске уније. Докле се стигло по том питању?
- За разлику од мисија Уједињених нација и НАТО, мисије ЕУ комбинују цивилне и војне аспекте. Оне подразумевају хуманитарну помоћ на терену, полицијске, правосудне и царинске службе, као што је Еулекс на Косову и Метохији. Да би држава могла да учествује у овим операцијама, треба да буде или чланица ЕУ или да са Унијом закључи посебан споразум. Тренутно се завршава споразум о безбедности са ЕУ, а у завршној фази је и оквирни споразум о укључивању Србије у ове мисије. На основу тог споразума биће дефинисани статус, командовање и финансирање снага које се упућују у мисије. Министарство спољних послова ће ускоро закључити преговоре, и већ од наредне године имаћемо могућност да потпишемо овакав споразум и конкретно учествујемо у мисијама.
У којим би мисијама ЕУ Србија могла прво да учествује?
- Вођени су разговори са грчким министарством одбране и највероватније ће прва мисија у којој ће српски официри учествовати бити мисија „Аталанта“ на обалама Сомалије, у борби против пирата. Интересантно је што и друге државе већ сада показују интересовање за српске снаге, пре свега санитетске јединице, да учествују заједно са њима у различитим операцијама. Већ би 2011. могла бити година првог укључивања Србије у мисије ЕУ.
Како оцењујете досадашњу војну сарадњу Србије са другим државама? Можете ли да издвојите са ким имамо најразвијенију војну сарадњу, а са којим државама би требало додатно развити односе?
- Педесетак споразума о сарадњи у области одбране је потписано у претходне три и по године, међу којима су и све државе у региону. Изузетак је Албанија, али смо и са њом у фази завршетка договора о закључивању споразума. Ако бих морала да издвојим нешто, то је споразум министарстава одбране Србије и Хрватске, због специфичности односа током деведесетих година и што се на основу овог споразума могу градити и добри економски односи. У условима када заправо не постоји претња директне агресије, најнужнији су добри односи и разумевање са окружењем.
Један од приоритета Министарства одбране пре неколико месеци био је и унапређење војне сарадње са Русијом. Да ли су остварени одређени помаци по том питању?
- Када је начелник руског Генералштаба био у посети Србији закључили смо да добри политички односи не одговарају односима у сфери одбране. Усагласили смо се да се у тим сегментима мора урадити још доста тога, а оно што је досад урађено јесте школовање наших официра на руским војним школама, али и руских официра код нас. Руска војска заинтересована је и за размену искустава, односно да им пренесемо наше искуство у професионализацији војске како би видели који су основни проблеми тог процеса. Разговарало се и о сарадњи у ремонту, односно унапређењу и одржавању опреме коју Војска Србије поседује, посебно оне која потиче из Руске Федерације. И то је план за наредну годину.
Војноекономска сарадња са Бразилом
У којим областима одбране Србија не сарађује довољно са другим државама?
- У споразумима између министарстава одбране се углавном дефинише уобичајени степен сарадње. То подразумева размену искустава, образовање и војнотехничку сарадњу. Пре десетак дана потписан је, међутим, споразум и са Бразилом и ова уобичајена сарадња се надограђује војноекономском сарадњом, односно покушајем да се сарадња оствари и кроз заједнички наступ у области производње наоружања и опреме. Такав начин сарадње је област у којој је могуће ићи даље и са другим државама.
Аутор: Бојан Цвејић
