13.12.2010.
Intervju sa državnim sekretarom Tanjom Miščević za Danas
ZA ULAZAK U NATO SAVEZ NEOPHODNA POLITIČKA VOLjA
U ovom trenutku u Srbiji se i ne razmišlja o opciji članstva u NATO-u. Podsećam da je Skupština Srbije usvojila rezoluciju o vojnoj neutralnosti, tako da je državna politika definisala korišćenje kapaciteta programa Partnerstvo za mir - ističe za Danas Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane, zadužena za politiku odbrane.
Prema njenim rečima, prioritet Srbije je korišćenje svih pogodnosti ovog programa, koje Srbija, nažalost, dosad nije dovoljno iskoristila. Na pitanje našeg lista kada bi Srbija mogla da promeni politiku prema NATO-u, Miščevićeva ističe da to sada nije tema, ali da bi za tako nešto svakako bila „neophodna politička volja, odnosno promena rezolucije o vojnoj neutralnosti u parlamentu“. Kakva je dosadašnja saradnja Srbije sa NATO-om i koliko je ona značajna za našu zemlju?
- Srbija je jedna od država članica programa Partnerstvo za mir i kroz ovaj program je ostvareno već dosta aktivnosti. Ono što nam sledi u narednom periodu jeste individualni program u Partnerstvu, kojim se konkretno definišu dalji koraci u ostvarivanju i korišćenju svih instrumenata koje PzM pruža. U ovom momentu ne koristimo u punoj meri ono što nam se pruža, ali to svakako planiramo da promenimo u narednom periodu. Značajan korak svakako je otvaranje kancelarije pri NATO-u u Briselu.
Najavljeno je učešće Srbije i u misijama Evropske unije. Dokle se stiglo po tom pitanju?
- Za razliku od misija Ujedinjenih nacija i NATO, misije EU kombinuju civilne i vojne aspekte. One podrazumevaju humanitarnu pomoć na terenu, policijske, pravosudne i carinske službe, kao što je Euleks na Kosovu i Metohiji. Da bi država mogla da učestvuje u ovim operacijama, treba da bude ili članica EU ili da sa Unijom zaključi poseban sporazum. Trenutno se završava sporazum o bezbednosti sa EU, a u završnoj fazi je i okvirni sporazum o uključivanju Srbije u ove misije. Na osnovu tog sporazuma biće definisani status, komandovanje i finansiranje snaga koje se upućuju u misije. Ministarstvo spoljnih poslova će uskoro zaključiti pregovore, i već od naredne godine imaćemo mogućnost da potpišemo ovakav sporazum i konkretno učestvujemo u misijama.
U kojim bi misijama EU Srbija mogla prvo da učestvuje?
- Vođeni su razgovori sa grčkim ministarstvom odbrane i najverovatnije će prva misija u kojoj će srpski oficiri učestvovati biti misija „Atalanta“ na obalama Somalije, u borbi protiv pirata. Interesantno je što i druge države već sada pokazuju interesovanje za srpske snage, pre svega sanitetske jedinice, da učestvuju zajedno sa njima u različitim operacijama. Već bi 2011. mogla biti godina prvog uključivanja Srbije u misije EU.
Kako ocenjujete dosadašnju vojnu saradnju Srbije sa drugim državama? Možete li da izdvojite sa kim imamo najrazvijeniju vojnu saradnju, a sa kojim državama bi trebalo dodatno razviti odnose?
- Pedesetak sporazuma o saradnji u oblasti odbrane je potpisano u prethodne tri i po godine, među kojima su i sve države u regionu. Izuzetak je Albanija, ali smo i sa njom u fazi završetka dogovora o zaključivanju sporazuma. Ako bih morala da izdvojim nešto, to je sporazum ministarstava odbrane Srbije i Hrvatske, zbog specifičnosti odnosa tokom devedesetih godina i što se na osnovu ovog sporazuma mogu graditi i dobri ekonomski odnosi. U uslovima kada zapravo ne postoji pretnja direktne agresije, najnužniji su dobri odnosi i razumevanje sa okruženjem.
Jedan od prioriteta Ministarstva odbrane pre nekoliko meseci bio je i unapređenje vojne saradnje sa Rusijom. Da li su ostvareni određeni pomaci po tom pitanju?
- Kada je načelnik ruskog Generalštaba bio u poseti Srbiji zaključili smo da dobri politički odnosi ne odgovaraju odnosima u sferi odbrane. Usaglasili smo se da se u tim segmentima mora uraditi još dosta toga, a ono što je dosad urađeno jeste školovanje naših oficira na ruskim vojnim školama, ali i ruskih oficira kod nas. Ruska vojska zainteresovana je i za razmenu iskustava, odnosno da im prenesemo naše iskustvo u profesionalizaciji vojske kako bi videli koji su osnovni problemi tog procesa. Razgovaralo se i o saradnji u remontu, odnosno unapređenju i održavanju opreme koju Vojska Srbije poseduje, posebno one koja potiče iz Ruske Federacije. I to je plan za narednu godinu.
Vojnoekonomska saradnja sa Brazilom
U kojim oblastima odbrane Srbija ne sarađuje dovoljno sa drugim državama?
- U sporazumima između ministarstava odbrane se uglavnom definiše uobičajeni stepen saradnje. To podrazumeva razmenu iskustava, obrazovanje i vojnotehničku saradnju. Pre desetak dana potpisan je, međutim, sporazum i sa Brazilom i ova uobičajena saradnja se nadograđuje vojnoekonomskom saradnjom, odnosno pokušajem da se saradnja ostvari i kroz zajednički nastup u oblasti proizvodnje naoružanja i opreme. Takav način saradnje je oblast u kojoj je moguće ići dalje i sa drugim državama.
Autor: Bojan Cvejić
