19.03.2010.
Интервју министра Шутановца за B92.biz
ВОЈСКА ДОБИЈА СТАНОВЕ, ГРАЂАНИ АЕРОДРОМЕ
У овој години Војску Србије чека професионализација, решавање стамбеног питања њених припадника, велики извоз наменске индустрије, као и прилагођавање неких војних аеродрома цивилним потребама, каже за B92.biz министар одбране Драган Шутановац....Министарство одбране уступило је касарну Степа Степановић у Београду за градњу стамбених објеката, а у замену за 21 одсто изграђене стамбено-пословне површине на том простору. Носилац пројекта је Министарство животне средине и просторног планирања.
“Објективно, ово ће бити веома озбиљан резултат по питању решавања стамбене проблематике које имају садашњи и бивши припадници Војске Србије. Идеја је да Министарство одбране, у договору са Грађевинском дирекцијом Србије, добије одређени број станова не само у Београду на тој локацији, већ у односу на њихову вредност, у више градова Србије”, каже у разговору за Б92.биз Драган Шутановац, министар одбране у Влади Републике Србије.
Он објашњава да „уз програм стамбене станоградње и програм бескаматног кредитирања пензионера, можемо да кажемо да ће ова година бити једна од најуспешнијих по питању решавање стамбених проблема садашњих и бивших припадника ВС. Већ трећу годину остварујемо већу доделу станова у односу на прилив кадрова и тако решавамо наслеђене проблеме”.
Шта ће се дешавати са објектима који војсци нису потребни, нарочито након професионализације и смањења броја војника у тим објектима? Шта се у овом тренутку дешава са зградама бившег генералштаба у Београду? Каква их судбина очекује?
Идеја је да се на основу процене вредности неперспективних војних непокретности, а у сарадњи са Дирекцијом за имовину и Пореском управом започну разговори пре свега са локалним самоуправама о размени имовине за станове или новац. Претпоставка је да одређена војна имовина која постоји у сиромашним општинама у Србији, неће имати тржишну вредност јер нема купца.
По питању зграде порушеног Генералштаба у улици Кнеза Милоша, морам да кажем да за мене већи проблем представљају свакодневни трошкови, јер се министарство налази на великом броју локација.
Жеља нам је да Министарство одбране добије своју зграду у којој ће бити смештен и Генералштаб, као његов саставни део, а да зграда буде саграђена на локацији коју војска поседује, на Бањици поред ВМА и то без додатних новчаних средстава. Укратко, ми би за зграду у Кнеза Милоша, у вредности колико процени Пореска управа добили нову зграду, адекватну потребама Министарства одбране.
Да ли има заинтересованих?
Нема конкретних разговора, а тај посао би свакако водила Дирекција за имовину. Прошла година због економске кризе није била година за продају имовине. Ради се о веома великом и озбиљном пројекту, који би упослио нашу грађевинску оперативу, јер би било преко 150 хиљада квадрата који би се зидали и сређивали у исто време.
У јавности се у последње време доста помиње пренамена војних аеродрома по Србији, попут аеродрома Лађевци и Поникве, у цивилне. Какав је став министарства одбране по том питању? За Поникве је већ потписан споразум са локалном самоуправом. Такође, и батајнички аеродром се помиње у контексту могућег будућег цивилног аеродрома. Има ли места тој иницијативи?
Поникве су пројекат локалне самоуправе, а Лађевци и Батајница Министарства одбране. У овом тренутку приоритет су Лађевци - геостратешки и привредно. Сматрамо да тај део Србије добијањем аеродрома добија много бржу комуникацију са светом, него што има тренутно и да би имао адекватну употребну вредност. Велики број људи путује у иностранство из тог краја, а у том региону су готово сви туристички центри који изазивају пажњу и у иностранству. По питању тог пројекта, договорамо се са Минстарством за национални инвестициони план, београдским аеродромом, директоратом и контролом лета. Очекујем да у другој половини ове године Лађевци коначно добију дозволу за цивилну употребу.
Што се тиче Батајнице, тај аеродром је добро позициониран, због близине Београду и Новом Саду, има бољу ружу ветрова од аеродрома Никола Тесла. Али, за тај пројекат неопходна је веома озбиљна подршка и улагање, јер нам је жеља да Батајница буде аеродром респектабилног међународног карактера.
Идеја је да се аеродроми од средстава које добију пре свега издржавају, али и да један део средстава буде усмерен у буџет нашег војног ваздухопловства.
За пролеће је најављена промоција „врабца“, првог домаћег система мини беспилотне летелице. Колико овакви и слични пројекти враћају углед и скрећу пажњу и страних купаца на српску наменску индустрију?
Прошле године смо направили заиста огроман напредак у извозу производа наше одбрамбене индустрије. После дугог низа година појавили смо се на тржишту летелица са “ластом” која већ има купца. Од пројеката који постоје на Војнотехничком институту, инсистирао сам да се настави и у најкраћем року заврши пројекат тактичко-беспилотне летелице. То је било потребно из више разлога. Ми смо пре две године започели набавку више таквих летелица. Увидели смо да је штета да новац одлази из наше земље у иностранство, јер имамо знање и пројекат који је доведен скоро до краја.
Мислим да квалитет те летелице неће бити ништа мањи од квалитета оних које смо већ купили. Већ постоји велико интересовање, иако званично није ушла у употребу у ВС, а може се користити и за велики дијапазон цивилних потреба.
Изјавили сте да је намеска индустрија Србије прошле године извезла војне опреме у вредности од три стотине милиона долара, а да би ове године могло доћи до потписивања нових великих уговора. Како то мислите да постигнете? Који су то кључни сегменти и тржишта за нашу наменску индустрију?
Наша наменска индустрија се вратила на тржиште захваљујући квалитету и цени, али и политичкој подршци. Највеће тржиште тренутно је Ирак. Верујем да Алжир, Либија, Египат, Кувајт, и земље јужне Америке такође јесу дестинације где можемо да имамо добар пласман наших производа одбрамбене индустрије.
Министарство за економију и регионални развој тренутно спроводи пројекат санације и реструктурирања појединих фабрика, кроз адекватан социјални програм да би се растеретиле вишкова радника. Верујем да ће када се то заврши фабрике бити у могућности да се саме издржавају.
Важно је рећи да фабрике иако имају велики извоз још увек имају наслеђених проблема. Део фабрика не исплаћује све доприносе, али управо ових дана и тај проблем се решава. Одбрамбена индустрија може да буде веома перспективна и да обезбеђује значајна новчана средства за нашу земљу.
Како напредује сарадња са Ираком? Помињало се у медијима да би то могло бити и убудуће значајно тржиште за српске производе.
Уговор са Ираком реализује се по плану. Наставак војно-економске сарадње очекујемо након тамошњих избора. Што се тиче самог Министарства одбране, та сарадњу се развија и на нивоу две војске. У предходном периоду на школовању у Србији имали смо официре и подофицире из земаља тог региона. Главна спона билетарне сарадње су официри који су завршили наше војне школе, а који су данас на неки начин амбасадори, како минстарства одбране и Војске, тако и наше привреде. Колико је неоходно уложити новца у модернизацију постројења тих фабрика? То није питање само унапређења производње, већ и елементарне безбедности запослених. Сетимо се несреће у Првом партизану. Шта је учињено да се такве ствари више не би догодиле?
Мислим да су сви изненађени како се одбрамбена индустрија опоравила и остварила фантастичне резултате, с обзиром да држава није помогла у мери у којој је могла. Већ сам поменуо да је важан део помоћи и сам социјални програм.
Са Првим партизаном из Ужица водимо разговоре о измештању великог дела производње те фабрике, на локацију која је власништво Министарства одбране. То је веома значајно са аспекта безбедности, који је на првом месту, али и трошкова - простор на којем се сада налази фабрика изискује већу количину енергије и енергената у зимском и летњем периоду.
Каква је сарадња са компанијама из одбрамбене индустрије у земљама бивше СФРЈ?
Пројекти који подразумевају активности као што смо некад имали званичну производњу тенкова требало би да имају много већу политичку сагласност и политичко разумевање.
Најавили сте професионализацију војске од јануара 2011. године. Колико би требало да до тада буде укупно запослених професионалних војника? Како тече тај процес?
Нешто што је до сада деловало као маркетиншки трик и што је масовно по блоговима изазивало коментаре неповерења данас је постало реалност. Моје дубоко убеђење је да ћу следеће године у ово време, моћи да кажем да је ВС потпуно професионална. Систем одбране ће имати 36 хиљада припадника, као и две хиљаде оних који ће бити на обуци. Од тога ће по стандарду бити 12.600 војника, остало ће бити официри, подофицири. Укупно ће у Војсци бити 30.000 припадника.
Колико ће, преме проценама министарства, коштати издржавање професионалних војника и колико је то у односу на трошкове који постоје са садашњим моделом?
Цео пројекат радимо у оквиру буџета који смо добили за војску какву тренутно имамо. Захваљујући домаћинском, веома прецизном и промишљеном трошењу средстава, успевамо да водимо процес професионализације. Али, морам да напоменем да смо далеко од модернизације. Више десетина година није било улагања у опремање, а реформа се не може спровести без модернизације.
Сада смо у ситуацији да шта год урадили са реформом, професионализовали војску, структурирали на најмодернији начин, извршили најбољу обуку, уколико не будемо приступили набавци савременог наоружања и војне технике, свакако ћемо имати проблем који не можемо да превазиђемо само са квалитетним кадром.
Србија је ове године за војску издвојила 68 милијарди динара. Од те суме мање од 20 одсто предвиђено је за опремање, инвестиције и инфраструктуру. Да ли ће то бити довољно за покривање војних расхода?
Министарство одбране је из буџета добило 68 милијарди динара, а око две милијарде очекујемо од сопствених прихода. Од тога 23 милијарде динара одлази за пензије, 30 на персоналне трошкове, а остатак је предвиђен за текуће трошкове, опремање и модернизацију. Овакав буџет не омогућава куповину савременог наоружања стратешког типа.
Наставићемо да опремамо војску новим пешадијским наоружањем и опремом која је неопходна за њихово функционисање. Али, набавку савремених летелица, оклопних возила…није могуће извршити са овако мало средстава.
Прошле године отворена је војна база Југ. Колико је до сада коштала њена изградња и колико ће она укупно коштати државу. Такође, која је безбедносна, али и економска, оправданост њеног постојања?
Укупни трошкови били су око 17 милијарди динара. Зидана је око шест година, а највећи део урађен је за последње две године. Та база је веома важна са аспекта безбедности тог дела Србије.
Са друге стране, за локално становништво треба да буде један нови економски допринос ВС. Сматрамо да је добро да се војна база прави у срединама у којима је низак степен економског развоја.
Крајем прошле године смо били сведоци прашине коју је у јавности подигао извештај Државне ревизорске комисије. Шта показују ревизорски извештаји и контроле о трошењу средстава у Министарству одбране?
Поред Државне ревизорске, имали смо још две контроле у Министарству, и ни једна није показала неправилности у раду, што указује да веома стручно водимо финансије. Недавно сте поновили да је војно здравство један од значајних елемената функционисања Војске Србије. Услуге ВМА, али и неких других војних медицинских објекат, могу да користе и цивили, а ВМА однедавно школује и будуће официре лекаре. Који је, по вама, значај војног здавства?
Министарство одбране тренутно је ангажовано у четири мировне мисије, највећи број припадника је из војног санитета, а постоји и велико интересовање више земаља учесница у мировним мисијама, да наши стручнаци буду ангажовани са њиховим тимовима.
У протекле две године доста средстава смо уложили у опремање војно-медицинских центара, а од прошле године имамо и 20 студената на ВМА, који ће када заврше шковање бити и официри лекари.
Сматрам да ВС треба да изграђује своје брендове и да један санитетски официр у будућности може да буде бренд ВС широм света. Свакако, наша ВМА је већ бренд у целом свету.
