19.03.2010.
Intervju ministra Šutanovca za B92.biz
VOJSKA DOBIJA STANOVE, GRAĐANI AERODROME
U ovoj godini Vojsku Srbije čeka profesionalizacija, rešavanje stambenog pitanja njenih pripadnika, veliki izvoz namenske industrije, kao i prilagođavanje nekih vojnih aerodroma civilnim potrebama, kaže za B92.biz ministar odbrane Dragan Šutanovac....Ministarstvo odbrane ustupilo je kasarnu Stepa Stepanović u Beogradu za gradnju stambenih objekata, a u zamenu za 21 odsto izgrađene stambeno-poslovne površine na tom prostoru. Nosilac projekta je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
“Objektivno, ovo će biti veoma ozbiljan rezultat po pitanju rešavanja stambene problematike koje imaju sadašnji i bivši pripadnici Vojske Srbije. Ideja je da Ministarstvo odbrane, u dogovoru sa Građevinskom direkcijom Srbije, dobije određeni broj stanova ne samo u Beogradu na toj lokaciji, već u odnosu na njihovu vrednost, u više gradova Srbije”, kaže u razgovoru za B92.biz Dragan Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Republike Srbije.
On objašnjava da „uz program stambene stanogradnje i program beskamatnog kreditiranja penzionera, možemo da kažemo da će ova godina biti jedna od najuspešnijih po pitanju rešavanje stambenih problema sadašnjih i bivših pripadnika VS. Već treću godinu ostvarujemo veću dodelu stanova u odnosu na priliv kadrova i tako rešavamo nasleđene probleme”.
Šta će se dešavati sa objektima koji vojsci nisu potrebni, naročito nakon profesionalizacije i smanjenja broja vojnika u tim objektima? Šta se u ovom trenutku dešava sa zgradama bivšeg generalštaba u Beogradu? Kakva ih sudbina očekuje?
Ideja je da se na osnovu procene vrednosti neperspektivnih vojnih nepokretnosti, a u saradnji sa Direkcijom za imovinu i Poreskom upravom započnu razgovori pre svega sa lokalnim samoupravama o razmeni imovine za stanove ili novac. Pretpostavka je da određena vojna imovina koja postoji u siromašnim opštinama u Srbiji, neće imati tržišnu vrednost jer nema kupca.
Po pitanju zgrade porušenog Generalštaba u ulici Kneza Miloša, moram da kažem da za mene veći problem predstavljaju svakodnevni troškovi, jer se ministarstvo nalazi na velikom broju lokacija.
Želja nam je da Ministarstvo odbrane dobije svoju zgradu u kojoj će biti smešten i Generalštab, kao njegov sastavni deo, a da zgrada bude sagrađena na lokaciji koju vojska poseduje, na Banjici pored VMA i to bez dodatnih novčanih sredstava. Ukratko, mi bi za zgradu u Kneza Miloša, u vrednosti koliko proceni Poreska uprava dobili novu zgradu, adekvatnu potrebama Ministarstva odbrane.
Da li ima zainteresovanih?
Nema konkretnih razgovora, a taj posao bi svakako vodila Direkcija za imovinu. Prošla godina zbog ekonomske krize nije bila godina za prodaju imovine. Radi se o veoma velikom i ozbiljnom projektu, koji bi uposlio našu građevinsku operativu, jer bi bilo preko 150 hiljada kvadrata koji bi se zidali i sređivali u isto vreme.
U javnosti se u poslednje vreme dosta pominje prenamena vojnih aerodroma po Srbiji, poput aerodroma Lađevci i Ponikve, u civilne. Kakav je stav ministarstva odbrane po tom pitanju? Za Ponikve je već potpisan sporazum sa lokalnom samoupravom. Takođe, i batajnički aerodrom se pominje u kontekstu mogućeg budućeg civilnog aerodroma. Ima li mesta toj inicijativi?
Ponikve su projekat lokalne samouprave, a Lađevci i Batajnica Ministarstva odbrane. U ovom trenutku prioritet su Lađevci - geostrateški i privredno. Smatramo da taj deo Srbije dobijanjem aerodroma dobija mnogo bržu komunikaciju sa svetom, nego što ima trenutno i da bi imao adekvatnu upotrebnu vrednost. Veliki broj ljudi putuje u inostranstvo iz tog kraja, a u tom regionu su gotovo svi turistički centri koji izazivaju pažnju i u inostranstvu. Po pitanju tog projekta, dogovoramo se sa Minstarstvom za nacionalni investicioni plan, beogradskim aerodromom, direktoratom i kontrolom leta. Očekujem da u drugoj polovini ove godine Lađevci konačno dobiju dozvolu za civilnu upotrebu.
Što se tiče Batajnice, taj aerodrom je dobro pozicioniran, zbog blizine Beogradu i Novom Sadu, ima bolju ružu vetrova od aerodroma Nikola Tesla. Ali, za taj projekat neophodna je veoma ozbiljna podrška i ulaganje, jer nam je želja da Batajnica bude aerodrom respektabilnog međunarodnog karaktera.
Ideja je da se aerodromi od sredstava koje dobiju pre svega izdržavaju, ali i da jedan deo sredstava bude usmeren u budžet našeg vojnog vazduhoplovstva.
Za proleće je najavljena promocija „vrabca“, prvog domaćeg sistema mini bespilotne letelice. Koliko ovakvi i slični projekti vraćaju ugled i skreću pažnju i stranih kupaca na srpsku namensku industriju?
Prošle godine smo napravili zaista ogroman napredak u izvozu proizvoda naše odbrambene industrije. Posle dugog niza godina pojavili smo se na tržištu letelica sa “lastom” koja već ima kupca. Od projekata koji postoje na Vojnotehničkom institutu, insistirao sam da se nastavi i u najkraćem roku završi projekat taktičko-bespilotne letelice. To je bilo potrebno iz više razloga. Mi smo pre dve godine započeli nabavku više takvih letelica. Uvideli smo da je šteta da novac odlazi iz naše zemlje u inostranstvo, jer imamo znanje i projekat koji je doveden skoro do kraja.
Mislim da kvalitet te letelice neće biti ništa manji od kvaliteta onih koje smo već kupili. Već postoji veliko interesovanje, iako zvanično nije ušla u upotrebu u VS, a može se koristiti i za veliki dijapazon civilnih potreba.
Izjavili ste da je nameska industrija Srbije prošle godine izvezla vojne opreme u vrednosti od tri stotine miliona dolara, a da bi ove godine moglo doći do potpisivanja novih velikih ugovora. Kako to mislite da postignete? Koji su to ključni segmenti i tržišta za našu namensku industriju?
Naša namenska industrija se vratila na tržište zahvaljujući kvalitetu i ceni, ali i političkoj podršci. Najveće tržište trenutno je Irak. Verujem da Alžir, Libija, Egipat, Kuvajt, i zemlje južne Amerike takođe jesu destinacije gde možemo da imamo dobar plasman naših proizvoda odbrambene industrije.
Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj trenutno sprovodi projekat sanacije i restrukturiranja pojedinih fabrika, kroz adekvatan socijalni program da bi se rasteretile viškova radnika. Verujem da će kada se to završi fabrike biti u mogućnosti da se same izdržavaju.
Važno je reći da fabrike iako imaju veliki izvoz još uvek imaju nasleđenih problema. Deo fabrika ne isplaćuje sve doprinose, ali upravo ovih dana i taj problem se rešava. Odbrambena industrija može da bude veoma perspektivna i da obezbeđuje značajna novčana sredstva za našu zemlju.
Kako napreduje saradnja sa Irakom? Pominjalo se u medijima da bi to moglo biti i ubuduće značajno tržište za srpske proizvode.
Ugovor sa Irakom realizuje se po planu. Nastavak vojno-ekonomske saradnje očekujemo nakon tamošnjih izbora. Što se tiče samog Ministarstva odbrane, ta saradnju se razvija i na nivou dve vojske. U predhodnom periodu na školovanju u Srbiji imali smo oficire i podoficire iz zemalja tog regiona. Glavna spona biletarne saradnje su oficiri koji su završili naše vojne škole, a koji su danas na neki način ambasadori, kako minstarstva odbrane i Vojske, tako i naše privrede. Koliko je neohodno uložiti novca u modernizaciju postrojenja tih fabrika? To nije pitanje samo unapređenja proizvodnje, već i elementarne bezbednosti zaposlenih. Setimo se nesreće u Prvom partizanu. Šta je učinjeno da se takve stvari više ne bi dogodile?
Mislim da su svi iznenađeni kako se odbrambena industrija oporavila i ostvarila fantastične rezultate, s obzirom da država nije pomogla u meri u kojoj je mogla. Već sam pomenuo da je važan deo pomoći i sam socijalni program.
Sa Prvim partizanom iz Užica vodimo razgovore o izmeštanju velikog dela proizvodnje te fabrike, na lokaciju koja je vlasništvo Ministarstva odbrane. To je veoma značajno sa aspekta bezbednosti, koji je na prvom mestu, ali i troškova - prostor na kojem se sada nalazi fabrika iziskuje veću količinu energije i energenata u zimskom i letnjem periodu.
Kakva je saradnja sa kompanijama iz odbrambene industrije u zemljama bivše SFRJ?
Projekti koji podrazumevaju aktivnosti kao što smo nekad imali zvaničnu proizvodnju tenkova trebalo bi da imaju mnogo veću političku saglasnost i političko razumevanje.
Najavili ste profesionalizaciju vojske od januara 2011. godine. Koliko bi trebalo da do tada bude ukupno zaposlenih profesionalnih vojnika? Kako teče taj proces?
Nešto što je do sada delovalo kao marketinški trik i što je masovno po blogovima izazivalo komentare nepoverenja danas je postalo realnost. Moje duboko ubeđenje je da ću sledeće godine u ovo vreme, moći da kažem da je VS potpuno profesionalna. Sistem odbrane će imati 36 hiljada pripadnika, kao i dve hiljade onih koji će biti na obuci. Od toga će po standardu biti 12.600 vojnika, ostalo će biti oficiri, podoficiri. Ukupno će u Vojsci biti 30.000 pripadnika.
Koliko će, preme procenama ministarstva, koštati izdržavanje profesionalnih vojnika i koliko je to u odnosu na troškove koji postoje sa sadašnjim modelom?
Ceo projekat radimo u okviru budžeta koji smo dobili za vojsku kakvu trenutno imamo. Zahvaljujući domaćinskom, veoma preciznom i promišljenom trošenju sredstava, uspevamo da vodimo proces profesionalizacije. Ali, moram da napomenem da smo daleko od modernizacije. Više desetina godina nije bilo ulaganja u opremanje, a reforma se ne može sprovesti bez modernizacije.
Sada smo u situaciji da šta god uradili sa reformom, profesionalizovali vojsku, strukturirali na najmoderniji način, izvršili najbolju obuku, ukoliko ne budemo pristupili nabavci savremenog naoružanja i vojne tehnike, svakako ćemo imati problem koji ne možemo da prevaziđemo samo sa kvalitetnim kadrom.
Srbija je ove godine za vojsku izdvojila 68 milijardi dinara. Od te sume manje od 20 odsto predviđeno je za opremanje, investicije i infrastrukturu. Da li će to biti dovoljno za pokrivanje vojnih rashoda?
Ministarstvo odbrane je iz budžeta dobilo 68 milijardi dinara, a oko dve milijarde očekujemo od sopstvenih prihoda. Od toga 23 milijarde dinara odlazi za penzije, 30 na personalne troškove, a ostatak je predviđen za tekuće troškove, opremanje i modernizaciju. Ovakav budžet ne omogućava kupovinu savremenog naoružanja strateškog tipa.
Nastavićemo da opremamo vojsku novim pešadijskim naoružanjem i opremom koja je neophodna za njihovo funkcionisanje. Ali, nabavku savremenih letelica, oklopnih vozila…nije moguće izvršiti sa ovako malo sredstava.
Prošle godine otvorena je vojna baza Jug. Koliko je do sada koštala njena izgradnja i koliko će ona ukupno koštati državu. Takođe, koja je bezbednosna, ali i ekonomska, opravdanost njenog postojanja?
Ukupni troškovi bili su oko 17 milijardi dinara. Zidana je oko šest godina, a najveći deo urađen je za poslednje dve godine. Ta baza je veoma važna sa aspekta bezbednosti tog dela Srbije.
Sa druge strane, za lokalno stanovništvo treba da bude jedan novi ekonomski doprinos VS. Smatramo da je dobro da se vojna baza pravi u sredinama u kojima je nizak stepen ekonomskog razvoja.
Krajem prošle godine smo bili svedoci prašine koju je u javnosti podigao izveštaj Državne revizorske komisije. Šta pokazuju revizorski izveštaji i kontrole o trošenju sredstava u Ministarstvu odbrane?
Pored Državne revizorske, imali smo još dve kontrole u Ministarstvu, i ni jedna nije pokazala nepravilnosti u radu, što ukazuje da veoma stručno vodimo finansije. Nedavno ste ponovili da je vojno zdravstvo jedan od značajnih elemenata funkcionisanja Vojske Srbije. Usluge VMA, ali i nekih drugih vojnih medicinskih objekat, mogu da koriste i civili, a VMA odnedavno školuje i buduće oficire lekare. Koji je, po vama, značaj vojnog zdavstva?
Ministarstvo odbrane trenutno je angažovano u četiri mirovne misije, najveći broj pripadnika je iz vojnog saniteta, a postoji i veliko interesovanje više zemalja učesnica u mirovnim misijama, da naši stručnaci budu angažovani sa njihovim timovima.
U protekle dve godine dosta sredstava smo uložili u opremanje vojno-medicinskih centara, a od prošle godine imamo i 20 studenata na VMA, koji će kada završe škovanje biti i oficiri lekari.
Smatram da VS treba da izgrađuje svoje brendove i da jedan sanitetski oficir u budućnosti može da bude brend VS širom sveta. Svakako, naša VMA je već brend u celom svetu.
