Битка на Кошарама
mp4
(377,58 MB)
БИТКА НА КОШАРАМА
9. АПРИЛ - 14. ЈУН 1999.
9. АПРИЛ - 14. ЈУН 1999.
Битка на Кошарама у новијој историји постала је синоним за одбрану отаџбине. 9. априла снаге ОВК су из правца Албаније напале граничаре у области карауле Кошара, која се налази на оброцима Проклетија у рејону Јуничке планине, између градова Ђаковице и Пећи. Нико није очекивао да ће копнена инвазија кренути преко тешко проходних планинских врхова који достижу и до 2.000 метара надморске висине. Био је то покушај копнене инвазије на Југославију.
Пуковник Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде: „Циљ НАТО планера са почетком и усмеравањем сопствених снага на правцу Кошара је био да постигне ефекат изненађења, да расече снаге, војску Савезне Републике Југославије, да направи брзи продор у метохијску долину, да одсече главнину снага од других снага Приштинског корпуса, што пре дође уклињавањем до Приштине и фактички Приштински корпус подели на два дела, делом снага опколи, да ваздушним десантом у рејону Дренице доведе свеже снаге и да фактички порази, уништи Приштински корпус до тоталне окупације“.
У бици која је трајала 67 дана војници Војске Југославије успели су да зауставе даљи продор непријатеља ка Косову и Метохији. Непријатељске снаге освојиле су поједина заседна места која су држали граничари. Заузели су и караулу Кошаре која због свог неповољног положаја није била брањена. Даље од те линије фронта, која је формирана у првим данима напада, непијатељ није могао.
Пуковник Душко Шљиванчанин, команднат 53. граничног батаљона: „Државну границу је нападала пре свега у првом таласу то су била такозвана Ослободилачка војска Косова, уз све инструкције и команду регуларне војске Републике Албаније, уз подршку НАТО авијације. Када говоримо да је Савезну Републику Југославију напало 19 чланица НАТО пакта ми нигде не помињемо да је агресију на Савезну Републику Југославију вршила Република Албанија“.
ОВК терористи, који су тих дана нападали на Кошарама, у Албанију су са Косова дошли током 1998. и почетком 1999. године, где су у терористичким камповима прошли војну обуку. Подаци говоре да их је у ширем рејону карауле Кошаре било око 6.000. У нападу је обично учествовало 1.500 до 2.000 људи.
Пуковник Душко Шљиванчанин, команднат 53. граничног батаљона: „Још једна карактеристика битке на Кошарама јесте невероватно несразмеран однос снага између онога ко је вршио агресију и граничара који су бранили државну границу. Првих дана је било негде између 120 и 130 граничара у рејону карауле Кошаре, а с друге стране, сада када су и Албанци почели да причају о томе, било је неколико хиљада људи који су у таласима нападали“.
Однос снага је врло брзо изједначен. Граничарима се придружују и војници 125. моторизоване бригаде, припадници Војне полиције, 63. падобранске бригаде као и делови 72. специјалне бригаде, добровољци ...
Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде: „Нас на Кошарама у свакодневним борбама у извођењу те битке било је 1.357 бораца, али део бораца је био заменљив тако да је учешће у бици на Кошарама имало око 2.500 људи, бораца, старешина, официра, подофицира у тој збирној бројци“.
У бици на Кошарама погинуло је 108 припадника Војске Југославије. Војска Југославије се са Кошара повукла тек након потписивања Кумановског споразума. До 14. јуна непријатељ преко Кошара није могао.
ФОТОГАЛЕРИЈА
