06.10.2009.
Интервју министра Шутановца листу "Вечерње новости"
И ТАЈНЕ ЋЕМО СТАВИТИ У СТРОЈ
У Влади нема свађа. Министри сложно раде на припремама за посету руског председника Медведева и око тога нема неспоразума. Такође, ни закон о рационализацији државне управе неће изазвати кризу владе, иако министри из СПС тврде да неће отпуштати раднике.
Ово у интервјуу за ”Новости” тврди Драган Шутановац, министар одбране, који сматра да је државна администрација сувише окоштала и да мора бити реформисана. На питање да ли је Влада требало да крене од себе и да прво смањи број министара, каже да је Влада требало да буде мања.- Треба тражити целовито решење у оквиру кога би се смањила јавна потрошња, а рад администрације убрзао, а то је реформа.
Министри из СПС противе се отпуштањима, а као један од аргумената наводе то да се број људи у државној управи увећао после 5. октобра, када они нису били на власти...
- Према информацијама којима располажем, од 2000. године администрација је повећана за свега хиљаду људи. Заборавља се да су нека министарства попут одбране, спољних послова, делом и правде, финансија... постојала на нивоу бивше заједничке државе. Министарство одбране и спољних послова са својим запосленима придодати су републичкој влади. Имамо окошталу администрацију која се опире модернизацији, јер то подразумева мање радних места, а ефикаснији рад, и ту је главни проблем.
Ипак, ако социјалисти не буду хтели да подрже овај закон у Скупштини, хоће ли се опет затражити ”помоћ” посланика ЛДП?
- Ни на који начин не учествујем у припремама тог закона. Али, верујем да ће они који се тиме баве обезбедити већину за његово изгласавање.
Да ли је реконструкција владе дефинитивно стављена ад акта?
- Чињеница је да Влада може да буде и мања. Као оптималан број помиње се између 14 и 17 чланова, али то је требало учинити приликом формирања Владе!
Је ли тачно да је између вас и министра Јеремића дошло до сукоба око припреме посете председника Медведева 20. октобра?
- То су неистине. Долазак Медведева је један сегмент, а сасвим други је обележавање годишњице победе над фашизмом и ослобођења Београда. Као председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова, колегама у Влади сам рекао да је логично да у припремама прославе ослобођења Београда учествују и Министарство одбране и Војска Србије. У те припреме укључио се државни секретар у Министарству одбране. И, то нема никакве везе са посетом Медведева.
А, да ли је Војска почела припреме за долазак Медведева?
- Да. Постоје протоколарне, као и обавезе које се тичу безбедности и уверен сам да ће све бити на највишем новоу.
Верујете ли да ће Србија у скорије време добити позив за улазак у НАТО?
- Тај процес је на дугом штапу и до краја свог мандата у овој влади га не видим.
Да ли ће до тада сазрети свест грађана да Србија треба да уђе у алијансу, с обзиром на то да сте и сами недавно рекли да ће бити потребно много храбрости да се људи убеде да би то било добро?
- Грађанима треба рећи шта су користи, а шта мане уласка у НАТО. Не можемо да будемо против учешћа у овој организацији, а да се кунемо у пријатељство са Грчком, Румунијом или Шпанијом, које су чланице НАТО. Свет не трпи ту врсту лицемерја. С друге стране, сигурна је велика економска корист.
Да ли ће од приступа НАТО зависити улазак у ЕУ?
- Од најзначајнијих државника земаља чланица НАТО добили смо уверавања да та два процеса нису повезана и да нам нико неће оспоравати пут у ЕУ учлањењем у НАТО.
Спремате ли се за изборну страначку скупштину?
-Од момента када сам изабран за потпредседника и за министра, припремам се за следеће изборе, али не због функције, већ да бих резултатима свога рада оправдао поверење. Уколико странка буде задовољна оним што сам урадио, бићу реизабран, што би за мене била велика част.
Шта су најзначајније новине које ће донети закони о одбрани и војним службама, о којима ће Скупштина у уторак почети расправу?
- На дневном реду седнице налази се шест закона и две стратегије из области система одбране, којима ће бити омогућена неопходна модернизација система одбране и наставак активности ка потпуној професионализацији војске. Један од најзначајних закона је закон о ВБА и ВОА, а најважније новине односе се на јачање мера и надзора извршне власти над службама.
Да ли ће ови прописи донети истинску цивилну контролу над војним службама и да ли ће њихово усвајање допринети да се са служби скину разне етикете?
- Агенцијама су прецизно дата овлашћења којима могу да одговоре савременим претњама, али су истовремено појачани контрола и надзор извршне власти над њима, поред постојеће коју су имали надлежни скупштински одбор, председник Републике, судови, јавност... Што се тиче хипотека, у протекле две и по године у доброј мери смо успели да скинемо разне етикете које су паушално приписиване војним службама.
Једна од новина у закону о војним службама је и увођење генералног инспектора. То је изазвало опречна мишљења о улози коју ће он имати. Колика ће бити његова овлашћења?
- Убеђен сам да ћемо увођењем генералног инспектора добити још бољу контролу законитости у раду служби. Инспектор ни на који начин не може да утиче на рад ВОА и ВБА, нити да их усмерава. Он само надгледа да ли агенције раде у складу са законом. Њему неће бити важна информација, већ на који начин се она добија - да ли је то у складу са законом или не. Инспектор није извршни орган, него орган контроле, а о свему ће информисати цивилну власт.
О ИЗБОРИМА НЕ РАЗМИШЉАМО
Спекулисало се да ће Србија већ на пролеће на биралишта. Да ли се о томе још размишља?
- О изборима се не размишља, а за Србију би било благотворно да ова влада опстане цео мандат, како би се спровеле реформе. Објективно, од реформи нема ништа уколико се на сваких годину дана одржавају избори.
СЛУЧАЈНО ДАО НАЈВИШЕ
Недавно су објављени извештаји о приходима странака. Како то да сте баш ви дали највише новца за ДС?
- Волим нашу странку, па помажем и на такав начин. Нисам ни знао да сам дао највише новца.
Лиљана Бегенишић
