06.10.2009.
Intervju ministra Šutanovca listu "Večernje novosti"
I TAJNE ĆEMO STAVITI U STROJ
U Vladi nema svađa. Ministri složno rade na pripremama za posetu ruskog predsednika Medvedeva i oko toga nema nesporazuma. Takođe, ni zakon o racionalizaciji državne uprave neće izazvati krizu vlade, iako ministri iz SPS tvrde da neće otpuštati radnike.
Ovo u intervjuu za ”Novosti” tvrdi Dragan Šutanovac, ministar odbrane, koji smatra da je državna administracija suviše okoštala i da mora biti reformisana. Na pitanje da li je Vlada trebalo da krene od sebe i da prvo smanji broj ministara, kaže da je Vlada trebalo da bude manja.- Treba tražiti celovito rešenje u okviru koga bi se smanjila javna potrošnja, a rad administracije ubrzao, a to je reforma.
Ministri iz SPS protive se otpuštanjima, a kao jedan od argumenata navode to da se broj ljudi u državnoj upravi uvećao posle 5. oktobra, kada oni nisu bili na vlasti...
- Prema informacijama kojima raspolažem, od 2000. godine administracija je povećana za svega hiljadu ljudi. Zaboravlja se da su neka ministarstva poput odbrane, spoljnih poslova, delom i pravde, finansija... postojala na nivou bivše zajedničke države. Ministarstvo odbrane i spoljnih poslova sa svojim zaposlenima pridodati su republičkoj vladi. Imamo okoštalu administraciju koja se opire modernizaciji, jer to podrazumeva manje radnih mesta, a efikasniji rad, i tu je glavni problem.
Ipak, ako socijalisti ne budu hteli da podrže ovaj zakon u Skupštini, hoće li se opet zatražiti ”pomoć” poslanika LDP?
- Ni na koji način ne učestvujem u pripremama tog zakona. Ali, verujem da će oni koji se time bave obezbediti većinu za njegovo izglasavanje.
Da li je rekonstrukcija vlade definitivno stavljena ad akta?
- Činjenica je da Vlada može da bude i manja. Kao optimalan broj pominje se između 14 i 17 članova, ali to je trebalo učiniti prilikom formiranja Vlade!
Je li tačno da je između vas i ministra Jeremića došlo do sukoba oko pripreme posete predsednika Medvedeva 20. oktobra?
- To su neistine. Dolazak Medvedeva je jedan segment, a sasvim drugi je obeležavanje godišnjice pobede nad fašizmom i oslobođenja Beograda. Kao predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kolegama u Vladi sam rekao da je logično da u pripremama proslave oslobođenja Beograda učestvuju i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. U te pripreme uključio se državni sekretar u Ministarstvu odbrane. I, to nema nikakve veze sa posetom Medvedeva.
A, da li je Vojska počela pripreme za dolazak Medvedeva?
- Da. Postoje protokolarne, kao i obaveze koje se tiču bezbednosti i uveren sam da će sve biti na najvišem novou.
Verujete li da će Srbija u skorije vreme dobiti poziv za ulazak u NATO?
- Taj proces je na dugom štapu i do kraja svog mandata u ovoj vladi ga ne vidim.
Da li će do tada sazreti svest građana da Srbija treba da uđe u alijansu, s obzirom na to da ste i sami nedavno rekli da će biti potrebno mnogo hrabrosti da se ljudi ubede da bi to bilo dobro?
- Građanima treba reći šta su koristi, a šta mane ulaska u NATO. Ne možemo da budemo protiv učešća u ovoj organizaciji, a da se kunemo u prijateljstvo sa Grčkom, Rumunijom ili Španijom, koje su članice NATO. Svet ne trpi tu vrstu licemerja. S druge strane, sigurna je velika ekonomska korist.
Da li će od pristupa NATO zavisiti ulazak u EU?
- Od najznačajnijih državnika zemalja članica NATO dobili smo uveravanja da ta dva procesa nisu povezana i da nam niko neće osporavati put u EU učlanjenjem u NATO.
Spremate li se za izbornu stranačku skupštinu?
-Od momenta kada sam izabran za potpredsednika i za ministra, pripremam se za sledeće izbore, ali ne zbog funkcije, već da bih rezultatima svoga rada opravdao poverenje. Ukoliko stranka bude zadovoljna onim što sam uradio, biću reizabran, što bi za mene bila velika čast.
Šta su najznačajnije novine koje će doneti zakoni o odbrani i vojnim službama, o kojima će Skupština u utorak početi raspravu?
- Na dnevnom redu sednice nalazi se šest zakona i dve strategije iz oblasti sistema odbrane, kojima će biti omogućena neophodna modernizacija sistema odbrane i nastavak aktivnosti ka potpunoj profesionalizaciji vojske. Jedan od najznačajnih zakona je zakon o VBA i VOA, a najvažnije novine odnose se na jačanje mera i nadzora izvršne vlasti nad službama.
Da li će ovi propisi doneti istinsku civilnu kontrolu nad vojnim službama i da li će njihovo usvajanje doprineti da se sa službi skinu razne etikete?
- Agencijama su precizno data ovlašćenja kojima mogu da odgovore savremenim pretnjama, ali su istovremeno pojačani kontrola i nadzor izvršne vlasti nad njima, pored postojeće koju su imali nadležni skupštinski odbor, predsednik Republike, sudovi, javnost... Što se tiče hipoteka, u protekle dve i po godine u dobroj meri smo uspeli da skinemo razne etikete koje su paušalno pripisivane vojnim službama.
Jedna od novina u zakonu o vojnim službama je i uvođenje generalnog inspektora. To je izazvalo oprečna mišljenja o ulozi koju će on imati. Kolika će biti njegova ovlašćenja?
- Ubeđen sam da ćemo uvođenjem generalnog inspektora dobiti još bolju kontrolu zakonitosti u radu službi. Inspektor ni na koji način ne može da utiče na rad VOA i VBA, niti da ih usmerava. On samo nadgleda da li agencije rade u skladu sa zakonom. Njemu neće biti važna informacija, već na koji način se ona dobija - da li je to u skladu sa zakonom ili ne. Inspektor nije izvršni organ, nego organ kontrole, a o svemu će informisati civilnu vlast.
O IZBORIMA NE RAZMIŠLjAMO
Spekulisalo se da će Srbija već na proleće na birališta. Da li se o tome još razmišlja?
- O izborima se ne razmišlja, a za Srbiju bi bilo blagotvorno da ova vlada opstane ceo mandat, kako bi se sprovele reforme. Objektivno, od reformi nema ništa ukoliko se na svakih godinu dana održavaju izbori.
SLUČAJNO DAO NAJVIŠE
Nedavno su objavljeni izveštaji o prihodima stranaka. Kako to da ste baš vi dali najviše novca za DS?
- Volim našu stranku, pa pomažem i na takav način. Nisam ni znao da sam dao najviše novca.
Liljana Begenišić
