04.04.2009.
Интервју министра одбране за “Данас”
Србија ће бити у НАТО и ако не буде чланица
Чланство Хрватске и Албаније неће утицати на безбедносну ситуацију у Србији; НАТО није услов за европске интеграције Србије; Разлог неотварања канцеларије у Бриселу техничке је природе
Србија ће у кратком року бити у оквиру НАТО-а, чак иако не буде чланица те Алијансе, оцењује за Данас министар одбране Србије Драган Шутановац. Он истиче да ће на свим границама Србије убрзо бити припадници НАТО војске, као и да „ту реалност морамо да прихватимо“. Према његовим речима, неопходно је учествовати у регионалним, али и ширим иницијативама које омогућују заштиту заједничких интереса у систему одбране. Говорећи о сарадњи са Кфором на југу Србије министар одбране оцењује да је речо доброј сарадњи, али на оперативном нивоу. На директно питање треба ли Србија да постане чланица НАТО-а, министар Шутановац каже:
- Србија, нажалост, има искуство са НАТО-ом из 1999. године које нема ниједна земља која је приступала Алијанси. Србија се налази у специфичној ситуацији коју је јако тешко дефинисати и објаснити земљама које нису имале то искуство. С друге стране, наш приоритет је Европска унија. Добили смо уверавања да чланство у оквиру НАТО-а неће бити сметња на путу Србије ка европским интеграцијама. Србија има добру билатералну сарадњу са свим круцијалним чланицама НАТО-а. Војна сарадња са појединим земљама које су чланице Алијансе темељ су сарадње између наше две земље, као у случају САД и Норвешке.
Како ће чланство Хрватске и Албаније утицати на безбедносну ситуацију у Србији?
- Не верујем да ће њихово чланство негативно утицати на безбедност Србије. Интересантан је податак да се хрватски кредитни рејтинг повећао за један степен када су добили позив за придруживање Алијанси. Уједно, повећане су и иностране инвестиције. Нажалост, Србија на чланство не гледа на такав начин. Премијер Хрватске Иво Санадер је приликом посете Београду рекао да ће Хрватска пружити сву потребну помоћи подршку Србији на њеном европском путу, што је јако позитиван сигнал.
Када ће бити отворена канцеларија у Бриселу?
- Србија је изгубила годину дана када је у претходној Влади Војислав Коштуница блокирао потписивање Безбедносног споразума. Након потписивања споразума у октобру месецу прошле године, разлози неотварања канцеларије су превасходно техничке природе - треба пронаћи просторије у којима ће бити смештена канцеларија, именовати и амбасадора, што је у надлежности Министарства спољних послова. Све земље које су у Партнерству за мир, између осталог и Русија, имају канцеларије у Бриселу. У том смислу, односи Србије и НАТО су на недопустиво ниском нивоу. Србија би могла да у Бриселу црпи бројне погодности, али нажалост каснимо.
Шта је досад Србија искористила од Безбедносног споразума?
- Тиме што још немамо канцеларију у Бриселу, имамо проблем у комуникацији и размени информација. Наше присуство би омогућило остваривање чвршће сарадње у области војног школства, здравства, припремама за учешће у заједничким операцијама, организовању заједничких вежби... Такође, боље бисмо промовисали не само наш систем одбране, већи кроз поједине пројекте имали користи и у науци, екологији, енергетици...
Када је реч о европским интеграцијама заборавља се да ће Србија када постане чланица ЕУ бити део европских снага безбедности.
- Србија треба да одреди у ком облику и где може да учествује у мултинационалним операцијама, а уједно да штити и свој интерес. Аустрија и Шведска нису чланице НАТО, а имају изузетно снажну улогу у оквиру Партнерства за мир и значајан утицај на Алијансу. Мислим да би Србија требало да, по угледу на њих, тражи своје могућности. Учешће Србије у мировним операцијама могло би да буде један од најснажнијих адута наше спољне политике. На крају, Војска и јесте елемент спољне политике.
Ивана Пејчић
Кумановски споразум
Било је најава о ревизији Кумановског споразума. Докле се стигло?
- Иницијатива се разматра на техничком нивоу. Евидентни су помаци, али коначне промене су на дугачком штапу.
