04.04.2009.
Intervju ministra odbrane za “Danas”
Srbija će biti u NATO i ako ne bude članica
Članstvo Hrvatske i Albanije neće uticati na bezbednosnu situaciju u Srbiji; NATO nije uslov za evropske integracije Srbije; Razlog neotvaranja kancelarije u Briselu tehničke je prirode
Srbija će u kratkom roku biti u okviru NATO-a, čak iako ne bude članica te Alijanse, ocenjuje za Danas ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac. On ističe da će na svim granicama Srbije ubrzo biti pripadnici NATO vojske, kao i da „tu realnost moramo da prihvatimo“. Prema njegovim rečima, neophodno je učestvovati u regionalnim, ali i širim inicijativama koje omogućuju zaštitu zajedničkih interesa u sistemu odbrane. Govoreći o saradnji sa Kforom na jugu Srbije ministar odbrane ocenjuje da je rečo dobroj saradnji, ali na operativnom nivou. Na direktno pitanje treba li Srbija da postane članica NATO-a, ministar Šutanovac kaže:
- Srbija, nažalost, ima iskustvo sa NATO-om iz 1999. godine koje nema nijedna zemlja koja je pristupala Alijansi. Srbija se nalazi u specifičnoj situaciji koju je jako teško definisati i objasniti zemljama koje nisu imale to iskustvo. S druge strane, naš prioritet je Evropska unija. Dobili smo uveravanja da članstvo u okviru NATO-a neće biti smetnja na putu Srbije ka evropskim integracijama. Srbija ima dobru bilateralnu saradnju sa svim krucijalnim članicama NATO-a. Vojna saradnja sa pojedinim zemljama koje su članice Alijanse temelj su saradnje između naše dve zemlje, kao u slučaju SAD i Norveške.
Kako će članstvo Hrvatske i Albanije uticati na bezbednosnu situaciju u Srbiji?
- Ne verujem da će njihovo članstvo negativno uticati na bezbednost Srbije. Interesantan je podatak da se hrvatski kreditni rejting povećao za jedan stepen kada su dobili poziv za pridruživanje Alijansi. Ujedno, povećane su i inostrane investicije. Nažalost, Srbija na članstvo ne gleda na takav način. Premijer Hrvatske Ivo Sanader je prilikom posete Beogradu rekao da će Hrvatska pružiti svu potrebnu pomoći podršku Srbiji na njenom evropskom putu, što je jako pozitivan signal.
Kada će biti otvorena kancelarija u Briselu?
- Srbija je izgubila godinu dana kada je u prethodnoj Vladi Vojislav Koštunica blokirao potpisivanje Bezbednosnog sporazuma. Nakon potpisivanja sporazuma u oktobru mesecu prošle godine, razlozi neotvaranja kancelarije su prevashodno tehničke prirode - treba pronaći prostorije u kojima će biti smeštena kancelarija, imenovati i ambasadora, što je u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Sve zemlje koje su u Partnerstvu za mir, između ostalog i Rusija, imaju kancelarije u Briselu. U tom smislu, odnosi Srbije i NATO su na nedopustivo niskom nivou. Srbija bi mogla da u Briselu crpi brojne pogodnosti, ali nažalost kasnimo.
Šta je dosad Srbija iskoristila od Bezbednosnog sporazuma?
- Time što još nemamo kancelariju u Briselu, imamo problem u komunikaciji i razmeni informacija. Naše prisustvo bi omogućilo ostvarivanje čvršće saradnje u oblasti vojnog školstva, zdravstva, pripremama za učešće u zajedničkim operacijama, organizovanju zajedničkih vežbi... Takođe, bolje bismo promovisali ne samo naš sistem odbrane, veći kroz pojedine projekte imali koristi i u nauci, ekologiji, energetici...
Kada je reč o evropskim integracijama zaboravlja se da će Srbija kada postane članica EU biti deo evropskih snaga bezbednosti.
- Srbija treba da odredi u kom obliku i gde može da učestvuje u multinacionalnim operacijama, a ujedno da štiti i svoj interes. Austrija i Švedska nisu članice NATO, a imaju izuzetno snažnu ulogu u okviru Partnerstva za mir i značajan uticaj na Alijansu. Mislim da bi Srbija trebalo da, po ugledu na njih, traži svoje mogućnosti. Učešće Srbije u mirovnim operacijama moglo bi da bude jedan od najsnažnijih aduta naše spoljne politike. Na kraju, Vojska i jeste element spoljne politike.
Ivana Pejčić
Kumanovski sporazum
Bilo je najava o reviziji Kumanovskog sporazuma. Dokle se stiglo?
- Inicijativa se razmatra na tehničkom nivou. Evidentni su pomaci, ali konačne promene su na dugačkom štapu.
