Министарство одбране Републике Србије
 
10.03.2009.

С а о п ш т е њ е



Република Србија, посебно Министарство одбране које је испред Владе задужено да руководи радом одбрамбене индустрије, улаже велике напоре да се оживи и стабилизује производња у фабрикaма одбрамбене индустрије.

Од 2005. године контрола извоза наоружања и робе двоструке намене прешла је са војних на цивилне структуре, па је према Закону о спољној трговини НВО и робе двоструке намене Министарство економије и регионалног развоја сада надлежно за издавање извозних дозвола уз претходно прибављену сагласност Министарства одбране и Министарства спољних послова и мишљења МУП-а.

Министарство одбране издаје салгасност на основу члана 22. Закона о спољној трговини НВО и робе двоструке намене. Приликом одлучивања о давању сагласности између осталог разматра и утицај на безбедност Србије и да ли се наоружање и војна опрема, предвиђени за извоз, налазе на извозној листи наоружања и војне опреме.

Министраство одбране ради и по Закону о произодњи и промету (домаћем промету). Тим Законом није предвиђено да трговачке куће у домаћем промету постану власници наоружања и војне опреме.

Најважније је да фирма или предузеће послује одговорно, у складу са прописима и кодексима понашања, да поседује озбиљност, да је свесна осетљивости бављења овим послом, где и најмањи пропуст и покушај изигравања међународних правила могу коштати земљу њеног кредибилитета и угледа или чак увођења појединих санкција, било за земљу у целини или за појединце. На то нас обавезује члан 3. Закона о спољнотрговинског пословању НВО и робе двоструке намене који је усаглашен са Правилима понашања Европске уније о поступању код извоза наоружања.

Уколико овлашћени извозник поседује „end user certifikat“ од земље увозника која није на листи земаља под санкцијама за увоз оружја, то још увек не значи да ће и извозна дозвола бити аутоматски издата.

Разматра се унутрашња ситуација у земљи крајњем кориснику, поштовање људских права, стабилност у региону, однос те земље према тероризму и могућност преусмеравања робе у „осетљиве“ регионе.

Осам критеријума кодекса понашања при извозу НВО део су европске и наше регулативе и њихово поштовање је обавезно при разматрању појединих случајева. Захтеви се разматрају на принципу појединачних случајева (case by case) и нема преседана.

Предмет извозне контроле, међутим, није само крајњи корисник, већ је то сваки учесник у спољнотрговинском послу - од произвођача, преко извозника или посредника до шпедитера. Постојање доказа о непоштовању законске регулативе Републике Србије и оправдане сумње о умешаности појединаца у кршењу ембарга УН на увоз оружја, доводе до одбијања предметног захтева односно повлачења већ издате дозволе.