Министарство одбране Републике Србије
 
29.12.2013.

Интервју министра одбране за лист "Политика"



РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: НЕБОЈША РОДИЋ, министар одбране

Србија не клизи у НАТО

Више војника на добровољном служењу војног рока, отворићемо касарне у Зрењанину и Пожеги. – Без договора са алијансом о радару на Копаонику
Многи су били изненађени што је недавно у делегацији Владе Србије која је дошла у Лепосавић, када је договарана интеграција припадника МУП-а Србије у Косовску полицију који ће на северу покрајине бити под командом српског регионалног команданта, био и министар одбране Небојша Родић. Међутим, за оне који га познају, то није била новост – овај ненаметљиви функционер заправо веома често борави на Космету, што службено, што приватно.

„За прошлог Светог Саву био сам у Призрену, тај град доживљавам као Јерусалим”, каже Родић који је у то време био директор БИА.
Тачно је оно што се прича о њему – заказује састанке и у шест ујутру.

Службени стан који по функцији припада министру одбране не користи, већ је то право уступио генерал-мајору Ранку Живаку, команданту ВиПВО, који је упркос високој функцији коју годинама обавља до тог тренутка био подстанар. Завео је мере штедње – дневнице су мање него у другим сегментима државне управе, путовања у Европи су ограничена на 48, а у државама бивше Југославије на 24 сата. Француског министра одбране Жана Ива ле Дријана, који се није децидирано изјашњавао о позиву да посети Србију следеће године, на стогодишњицу Првог светског рата, Родић је успео да убеди да обећа долазак – када му је рекао да је управо Француска била тема његовог матурског рада. Са хрватским колегом Антом Котромановићем договорио се да српски рониоци одлазе на Јадран на тренинг, а хрватски падобранци да дођу на заједничку обуку у 63. падобрански батаљон у Нишу.
Министар Родић трећину радног времена посвећује решавању компликованих проблема у вези са војном имовином, али му је упркос томе жеља да се уштеде средства којима би се изградиле касарне у Зрењанину и Пожеги. Ретко даје интервјуе, а за „Политику” говори о међународној војној сарадњи и актуелним проблемима са којима се суочава Министарство одбране.

Да ли Србија лагано „клизи” у НАТО – због чега је војна сарадња са државама НАТО-а далеко интензивнија него са Русијом или другим државама изван алијансе?

Мислим да је створена, и да се и даље одржава, потпуно погрешна слика у јавности у вези са питањем сарадње Србије и Северноатлантског савеза, нарочито са становишта, како ви кажете, „да Србија лагано ’клизи’ у НАТО”. Европске интеграције јесу један од најважнијих приоритета у раду Владе Србије, и у оквиру тих интеграција и питања у вези с безбедношћу Србије, најшире схваћено, имају веома важно место.

Али, нити Србија „клизи” у НАТО, нити њена сарадња с Руском Федерацијом, на свим питањима, па тако и у вези са питањем одбране и безбедности, поприма облике нижег приоритета и интензитета, напротив. Нити, пак, чињеница да смо институционализовали сарадњу и активно учествујемо у Европској одбрамбеној агенцији (~EDA~), да смо одступили од нашег темељног, стратешког опредељења – а то је војна неутралност у односу на постојеће војне савезе.

Међутим, сходно нашој европској спољнополитичкој оријентацији у целини, као државног приоритета највишег реда – и Министарство одбране својим активностима доприноси да у процесу придруживања Европској унији оружане снаге Србије испуне све нужне предуслове да се тај стратешки посао што брже и и успешније оконча. У том смислу треба посматрати и наше тренутно учешће у осам мировних мисија у свету, од чега шест у снагама Уједињених нација и две у оквиру доприноса за управљање кризама у оквиру снага Европске уније.

Много се говорило о набавци модерних авиона „миг 29 М/М2”. Докле се одмакло са склапањем тог посла?

Коначна одлука о куповини вишенаменског авиона за Војску Србије је велики и врло озбиљан стратешки пројекат. Тачно је да је авион „миг 29М/М2” један од вишенаменских авиона чије карактеристике задовољавају потребе нашег ваздухопловства и чија куповина се разматра. Тај процес је у току, он има своје фазе, своју обавезујућу динамику, и ја верујем да ће бити реализован, у светлу разговора које смо водили с господином Шојгуом, током његове недавне посете Србији.

Медији су извештавали о стварању заједничке ПВО у региону. Да ли је враћање војног радара на Копаоник тема у разговорима с представницима НАТО-а?

Министарство одбране учествовало је, као посматрач, на самом почетку покретања иницијативе „Регионални балкански приступ за изградњу заједничких способности противваздухопловне одбране” (~Balkans Regional Approach to Air Defence – BRAAD`), 2010. године под окриљем Међународног секретаријата НАТО-а. Иницијатива је резултат заједничког напора НАТО-а и партнерских земаља усмереног на изградњу способности балканских земаља у области противваздухопловне одбране. Суштина иницијативе јесте обједињавање појединачних набавки радарских средстава за заинтересоване државе Балкана, са циљем средњорочне модернизације средстава противваздухопловне одбране, кроз знатно смањење трошкова набавке због њеног квантитета. Интерес за набавку радарских средстава на тај начин исказале су Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија. С обзиром на то да Србија преговара са Русијом о модернизацији ваздухопловства и противваздухопловне одбране, где би поред авиона били укључени и ракетни системи и друга опрема, Министарство одбране тренутно није заинтересовано за набавку радарских средстава у оквиру програма BRAAD.

Важно је напоменути да то ни у ком случају није схваћено као слабљење подршке Србије јачању регионалне сарадње, у чему смо, напротив, уложили нове напоре. За враћање радара на Копаоник могу рећи да јесте тема разговора с НАТО-ом, али обострано прихватљиво решење још није нађено.

Да ли је Министарство одбране констатовало неке неправилности, или кривично дело, у великом послу набавке система везе спроведеном пре неколико година, о којем „изокола” пишу неки дневни листови?

Према налазима Министарства одбране, у набавци телекомуникационе опреме за интегрисани систем веза, 2007. године, постоји сумња да је било кршења одређених процедура и непоштовања прописаних услова за набавку. Предмет је достављен Вишем јавном тужилаштву у Београду, ради кривичног судског процеса. Јасно је да Министарство одбране сигурно неће толерисати кршење закона и неће бити заштићених ако се утврди њихова одговорност.

Да ли сте задовољни садашњим решењем служења војног рока, прети ли опасност да се због малог броја војника који се обучавају у односу на ранија времена Војсци Србије све више и више смањује резервни састав, односно дугорочно ослаби систем одбране земље?

Актуелност тог питања разрешена је Одлуком Народне Скупштине Републике Србије о обустави обавезе служења војног рока, од 1. јануара 2011. године, по којој се служење војног рока врши по принципу добровољности. Одмах да нагласим да смо више него задовољни одзивом добровољаца и већ размишљамо и о повећању упутних рокова, уместо садашња два годишње, и о повећању броја лица у једном упутном року. Сигуран сам да ће следеће године бити дупло више добровољаца него ове године. Оно што је посебно важно јесте то да Војска Србије има, поред бригада са професионалним саставом, развијене и територијалне бригаде, према законским одредбама о испуњавању обавеза одбране. Уз то, ове године спроведен је амбициозан план обуке резервног састава, где је одзив скоро стопостотан, тако да професионализацијом војске одбрамбена спремност земље није доведена у питање.

Нешто мало дуже од годину дана били сте директор Безбедносно-информативне агенције и није било замерки на ваш рад. Како је дошло до тога да, тек што сте се условно речено уходали на том месту, постанете министар одбране?

Понуду да будем министар одбране схватио сам као израз поверења које је први потпредседник владе Александар Вучић имао када је предлагао ко ће га заменити на овом месту. Наравно, и поверење председника Николића, као врховног команданта оружаних снага Републике Србије. То је, осим поверења и части, и одговорност и обавеза, као, уосталом и свакога на његовом радном месту. Свако је дужан да испуни оно што се од њега очекује, у овој ситуацији када треба свесрдно да радимо да нам у Србији буде боље.

За вас кажу да сте скандинавски тип политичара – да на посао долазите веома рано, и то бициклом?

Не знам да ли вам је та категоризација и типологија тачна, можда јесам српски политичар скандинавског типа – ако су то једини параметри који то одређују. Шалим се, наравно, али тачно је ово друго што сте поменули. На посао долазим доста рано, много пре него што је званично радно време у органима државне управе, не чинећи то зарад некаквих политичких поена, или да би се рекло како министар много ради, а радим свакодневно дуже него што је то такође регулисано правилником о радном времену, већ једноставно – имам такав биоритам одувек, а и волим да ујутро све детаљно осмислим, прецизирам, распоредим, да будем потпуно спреман. Што се бицикла тиче – да, неретко долазим на посао бициклом, и да се зна да то радим првенствено ради свог здравља. Овај посао подразумева много седења, разговора, преговора, договора и планирања, човек нема времена за физичке активности, тако да ми вожња бицикла добро дође. Радио сам то, долазио на посао бициклом, и на пословима које сам пре обављао, радим то више деценија, и не видим разлог да сада мењам своје навике. Бицикл желим да возим што дуже.

Милан Галовић




АНТРФИЛЕ

Рат у Сирији није само регионална криза


У Либану, где се налази наш највећи контингент у мировним мисијама, на граници према Израелу дошло је до инцидента у којем је убијен израелски војник. У Малију, где ћемо слати војнике у мисију ЕУ, у самоубилачком нападу убијена су двојица припадника мировних снага. Да ли вас брине безбедност наших војника у мисијама?

Делимо забринутост због стања у Сирији, пре свега због жртава и расељавања милиона људи изван и унутар њене територије, што са становишта глобалне безбедности, при чему не мислим само на питање имиграната и људи који беже од ратних страхота, представља значајну безбедносну претњу и ризик. Брине и могућа ескалације сукоба, са несагледивим последицама по тај регион, што би представљало још озбиљнију претњу безбедности, али не само на регионалном нивоу. Што се тиче нашег контингента у Либану, припадници Војске Србије за сада нису угрожени, а постоје прецизне и детаљне процедуре, и Уједињених нација и Војске Србије, за правовремено реаговање у таквој ситуацији, тако да je њихова безбедност стално под пуним надзором. Међутим, никада не треба заборавити да фанатици и екстремисти не познају националну припадност, за њих је важно разарање.


 
MOD
Министарство одбране Републике Србије, Бирчанинова 5, Београд
Питања грађана: brziodgovor@mod.gov.rs, медијски захтеви: info@mod.gov.rs
Дозвољена је репродукција у целини и деловима уз обавезно навођење извора