Ministarstvo odbrane Republike Srbije
 
29.12.2013.

Intervju ministra odbrane za list "Politika"



RAZGOVOR NEDELjE: NEBOJŠA RODIĆ, ministar odbrane

Srbija ne klizi u NATO

Više vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, otvorićemo kasarne u Zrenjaninu i Požegi. – Bez dogovora sa alijansom o radaru na Kopaoniku
Mnogi su bili iznenađeni što je nedavno u delegaciji Vlade Srbije koja je došla u Leposavić, kada je dogovarana integracija pripadnika MUP-a Srbije u Kosovsku policiju koji će na severu pokrajine biti pod komandom srpskog regionalnog komandanta, bio i ministar odbrane Nebojša Rodić. Međutim, za one koji ga poznaju, to nije bila novost – ovaj nenametljivi funkcioner zapravo veoma često boravi na Kosmetu, što službeno, što privatno.

„Za prošlog Svetog Savu bio sam u Prizrenu, taj grad doživljavam kao Jerusalim”, kaže Rodić koji je u to vreme bio direktor BIA.
Tačno je ono što se priča o njemu – zakazuje sastanke i u šest ujutru.

Službeni stan koji po funkciji pripada ministru odbrane ne koristi, već je to pravo ustupio general-majoru Ranku Živaku, komandantu ViPVO, koji je uprkos visokoj funkciji koju godinama obavlja do tog trenutka bio podstanar. Zaveo je mere štednje – dnevnice su manje nego u drugim segmentima državne uprave, putovanja u Evropi su ograničena na 48, a u državama bivše Jugoslavije na 24 sata. Francuskog ministra odbrane Žana Iva le Drijana, koji se nije decidirano izjašnjavao o pozivu da poseti Srbiju sledeće godine, na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, Rodić je uspeo da ubedi da obeća dolazak – kada mu je rekao da je upravo Francuska bila tema njegovog maturskog rada. Sa hrvatskim kolegom Antom Kotromanovićem dogovorio se da srpski ronioci odlaze na Jadran na trening, a hrvatski padobranci da dođu na zajedničku obuku u 63. padobranski bataljon u Nišu.
Ministar Rodić trećinu radnog vremena posvećuje rešavanju komplikovanih problema u vezi sa vojnom imovinom, ali mu je uprkos tome želja da se uštede sredstva kojima bi se izgradile kasarne u Zrenjaninu i Požegi. Retko daje intervjue, a za „Politiku” govori o međunarodnoj vojnoj saradnji i aktuelnim problemima sa kojima se suočava Ministarstvo odbrane.

Da li Srbija lagano „klizi” u NATO – zbog čega je vojna saradnja sa državama NATO-a daleko intenzivnija nego sa Rusijom ili drugim državama izvan alijanse?

Mislim da je stvorena, i da se i dalje održava, potpuno pogrešna slika u javnosti u vezi sa pitanjem saradnje Srbije i Severnoatlantskog saveza, naročito sa stanovišta, kako vi kažete, „da Srbija lagano ’klizi’ u NATO”. Evropske integracije jesu jedan od najvažnijih prioriteta u radu Vlade Srbije, i u okviru tih integracija i pitanja u vezi s bezbednošću Srbije, najšire shvaćeno, imaju veoma važno mesto.

Ali, niti Srbija „klizi” u NATO, niti njena saradnja s Ruskom Federacijom, na svim pitanjima, pa tako i u vezi sa pitanjem odbrane i bezbednosti, poprima oblike nižeg prioriteta i intenziteta, naprotiv. Niti, pak, činjenica da smo institucionalizovali saradnju i aktivno učestvujemo u Evropskoj odbrambenoj agenciji (~EDA~), da smo odstupili od našeg temeljnog, strateškog opredeljenja – a to je vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze.

Međutim, shodno našoj evropskoj spoljnopolitičkoj orijentaciji u celini, kao državnog prioriteta najvišeg reda – i Ministarstvo odbrane svojim aktivnostima doprinosi da u procesu pridruživanja Evropskoj uniji oružane snage Srbije ispune sve nužne preduslove da se taj strateški posao što brže i i uspešnije okonča. U tom smislu treba posmatrati i naše trenutno učešće u osam mirovnih misija u svetu, od čega šest u snagama Ujedinjenih nacija i dve u okviru doprinosa za upravljanje krizama u okviru snaga Evropske unije.

Mnogo se govorilo o nabavci modernih aviona „mig 29 M/M2”. Dokle se odmaklo sa sklapanjem tog posla?

Konačna odluka o kupovini višenamenskog aviona za Vojsku Srbije je veliki i vrlo ozbiljan strateški projekat. Tačno je da je avion „mig 29M/M2” jedan od višenamenskih aviona čije karakteristike zadovoljavaju potrebe našeg vazduhoplovstva i čija kupovina se razmatra. Taj proces je u toku, on ima svoje faze, svoju obavezujuću dinamiku, i ja verujem da će biti realizovan, u svetlu razgovora koje smo vodili s gospodinom Šojguom, tokom njegove nedavne posete Srbiji.

Mediji su izveštavali o stvaranju zajedničke PVO u regionu. Da li je vraćanje vojnog radara na Kopaonik tema u razgovorima s predstavnicima NATO-a?

Ministarstvo odbrane učestvovalo je, kao posmatrač, na samom početku pokretanja inicijative „Regionalni balkanski pristup za izgradnju zajedničkih sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane” (~Balkans Regional Approach to Air Defence – BRAAD`), 2010. godine pod okriljem Međunarodnog sekretarijata NATO-a. Inicijativa je rezultat zajedničkog napora NATO-a i partnerskih zemalja usmerenog na izgradnju sposobnosti balkanskih zemalja u oblasti protivvazduhoplovne odbrane. Suština inicijative jeste objedinjavanje pojedinačnih nabavki radarskih sredstava za zainteresovane države Balkana, sa ciljem srednjoročne modernizacije sredstava protivvazduhoplovne odbrane, kroz znatno smanjenje troškova nabavke zbog njenog kvantiteta. Interes za nabavku radarskih sredstava na taj način iskazale su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. S obzirom na to da Srbija pregovara sa Rusijom o modernizaciji vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, gde bi pored aviona bili uključeni i raketni sistemi i druga oprema, Ministarstvo odbrane trenutno nije zainteresovano za nabavku radarskih sredstava u okviru programa BRAAD.

Važno je napomenuti da to ni u kom slučaju nije shvaćeno kao slabljenje podrške Srbije jačanju regionalne saradnje, u čemu smo, naprotiv, uložili nove napore. Za vraćanje radara na Kopaonik mogu reći da jeste tema razgovora s NATO-om, ali obostrano prihvatljivo rešenje još nije nađeno.

Da li je Ministarstvo odbrane konstatovalo neke nepravilnosti, ili krivično delo, u velikom poslu nabavke sistema veze sprovedenom pre nekoliko godina, o kojem „izokola” pišu neki dnevni listovi?

Prema nalazima Ministarstva odbrane, u nabavci telekomunikacione opreme za integrisani sistem veza, 2007. godine, postoji sumnja da je bilo kršenja određenih procedura i nepoštovanja propisanih uslova za nabavku. Predmet je dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, radi krivičnog sudskog procesa. Jasno je da Ministarstvo odbrane sigurno neće tolerisati kršenje zakona i neće biti zaštićenih ako se utvrdi njihova odgovornost.

Da li ste zadovoljni sadašnjim rešenjem služenja vojnog roka, preti li opasnost da se zbog malog broja vojnika koji se obučavaju u odnosu na ranija vremena Vojsci Srbije sve više i više smanjuje rezervni sastav, odnosno dugoročno oslabi sistem odbrane zemlje?

Aktuelnost tog pitanja razrešena je Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije o obustavi obaveze služenja vojnog roka, od 1. januara 2011. godine, po kojoj se služenje vojnog roka vrši po principu dobrovoljnosti. Odmah da naglasim da smo više nego zadovoljni odzivom dobrovoljaca i već razmišljamo i o povećanju uputnih rokova, umesto sadašnja dva godišnje, i o povećanju broja lica u jednom uputnom roku. Siguran sam da će sledeće godine biti duplo više dobrovoljaca nego ove godine. Ono što je posebno važno jeste to da Vojska Srbije ima, pored brigada sa profesionalnim sastavom, razvijene i teritorijalne brigade, prema zakonskim odredbama o ispunjavanju obaveza odbrane. Uz to, ove godine sproveden je ambiciozan plan obuke rezervnog sastava, gde je odziv skoro stopostotan, tako da profesionalizacijom vojske odbrambena spremnost zemlje nije dovedena u pitanje.

Nešto malo duže od godinu dana bili ste direktor Bezbednosno-informativne agencije i nije bilo zamerki na vaš rad. Kako je došlo do toga da, tek što ste se uslovno rečeno uhodali na tom mestu, postanete ministar odbrane?

Ponudu da budem ministar odbrane shvatio sam kao izraz poverenja koje je prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić imao kada je predlagao ko će ga zameniti na ovom mestu. Naravno, i poverenje predsednika Nikolića, kao vrhovnog komandanta oružanih snaga Republike Srbije. To je, osim poverenja i časti, i odgovornost i obaveza, kao, uostalom i svakoga na njegovom radnom mestu. Svako je dužan da ispuni ono što se od njega očekuje, u ovoj situaciji kada treba svesrdno da radimo da nam u Srbiji bude bolje.

Za vas kažu da ste skandinavski tip političara – da na posao dolazite veoma rano, i to biciklom?

Ne znam da li vam je ta kategorizacija i tipologija tačna, možda jesam srpski političar skandinavskog tipa – ako su to jedini parametri koji to određuju. Šalim se, naravno, ali tačno je ovo drugo što ste pomenuli. Na posao dolazim dosta rano, mnogo pre nego što je zvanično radno vreme u organima državne uprave, ne čineći to zarad nekakvih političkih poena, ili da bi se reklo kako ministar mnogo radi, a radim svakodnevno duže nego što je to takođe regulisano pravilnikom o radnom vremenu, već jednostavno – imam takav bioritam oduvek, a i volim da ujutro sve detaljno osmislim, preciziram, rasporedim, da budem potpuno spreman. Što se bicikla tiče – da, neretko dolazim na posao biciklom, i da se zna da to radim prvenstveno radi svog zdravlja. Ovaj posao podrazumeva mnogo sedenja, razgovora, pregovora, dogovora i planiranja, čovek nema vremena za fizičke aktivnosti, tako da mi vožnja bicikla dobro dođe. Radio sam to, dolazio na posao biciklom, i na poslovima koje sam pre obavljao, radim to više decenija, i ne vidim razlog da sada menjam svoje navike. Bicikl želim da vozim što duže.

Milan Galović




ANTRFILE

Rat u Siriji nije samo regionalna kriza


U Libanu, gde se nalazi naš najveći kontingent u mirovnim misijama, na granici prema Izraelu došlo je do incidenta u kojem je ubijen izraelski vojnik. U Maliju, gde ćemo slati vojnike u misiju EU, u samoubilačkom napadu ubijena su dvojica pripadnika mirovnih snaga. Da li vas brine bezbednost naših vojnika u misijama?

Delimo zabrinutost zbog stanja u Siriji, pre svega zbog žrtava i raseljavanja miliona ljudi izvan i unutar njene teritorije, što sa stanovišta globalne bezbednosti, pri čemu ne mislim samo na pitanje imigranata i ljudi koji beže od ratnih strahota, predstavlja značajnu bezbednosnu pretnju i rizik. Brine i moguća eskalacije sukoba, sa nesagledivim posledicama po taj region, što bi predstavljalo još ozbiljniju pretnju bezbednosti, ali ne samo na regionalnom nivou. Što se tiče našeg kontingenta u Libanu, pripadnici Vojske Srbije za sada nisu ugroženi, a postoje precizne i detaljne procedure, i Ujedinjenih nacija i Vojske Srbije, za pravovremeno reagovanje u takvoj situaciji, tako da je njihova bezbednost stalno pod punim nadzorom. Međutim, nikada ne treba zaboraviti da fanatici i ekstremisti ne poznaju nacionalnu pripadnost, za njih je važno razaranje.


 
MOD
Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Birčaninova 5, Beograd
Pitanja građana: brziodgovor@mod.gov.rs, medijski zahtevi: info@mod.gov.rs
Dozvoljena je reprodukcija u celini i delovima uz obavezno navođenje izvora