Министарство одбране Републике Србије
 

Регионалне иницијативе



Министарство одбране Републике Србије и
регионалне иницијативе


Почетком ХХI века на подручју Југоисточне Европе покренуто је више политичких, економских и безбедносних регионалних иницијатива од стране Европске уније, НАТО, ОЕБС и Савета Европе, Сједињених Америчких Држава, држава чланица ЕУ, као и држава региона. Циљ покретања регионалних иницијатива био је очување мира и стабилности на подручју Југоисточне Европе.

Европске интеграције и унапређење регионалне сарадње представљају спољнополитичке приоритете Републике Србије, која их остварује и кроз веома активно учествовање у раду регионалних иницијатива и организација. За Министарство одбране Републике Србије, које потврђује чврсту опредељеност за још активније учешће у раду регионалних безбедносних иницијатива и организација, оне представљају значајну подршку у процесу реформе система одбране.

Процес сарадње у Југоисточној Европи
(Southeast European Cooperation Process - SEECP)

Процес сарадње у Југоисточној Европи - ПрС ЈИЕ (Southeast European Cooperation Process - SEECP) покренут је, на предлог Бугарске, на састанку министара иностраних послова земаља ЈИЕ који је одржан 1996. године у Софији. Иницијатива је првобитно носила назив "Процес добросуседских односа, стабилности, безбедности и сарадње међу земљама ЈИЕ". Покренута је са циљем да се ЈИЕ трансформише у регион стабилности, безбедности и сарадње у складу са европским интеграционим токовима, а кроз унапређење међусобног дијалога и сарадње на свим нивоима и у свим областима од заједничког интереса. Србија се у пуном капацитету укључила у активности SEECP на Самиту у Скопљу одржаном у октобру 2000. године.

У раду SEECP у својству пуноправних чланова учествује једанаест држава: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Србија и Турска. У склопу српског председавања, од маја 2011. до маја 2012. године, Министарство одбране је организовало састанак министара одбране 11. и 12. априла 2012. године у Београду са темом «Унапређење степена заједничке сарадње у региону за решавање питања вишка наоружања».

SEECP представља једину аутентичну иницијативу која је потекла од самих земаља ЈИЕ, као својеврстан "глас региона". С обзиром да је његова основна активност била давање политичких смерница за унапређење регионалне сарадње, SEECP није поседовао организационо-техничку структуру већ се усмеравање вршило искључиво организовањем састанака на политичком нивоу. Активности SEECP одвијају се на састанцима шефова држава или влада, састанцима министара спољних послова, као и на нивоу политичких директора министарстава спољних послова земаља учесница ове иницијативе. Такође, одржавају се и састанци Тројке као сталног координационог тела, коју сачињавају тренутни, претходни и будући председавајући. Састанци на нивоу ресорних министарстава одржавају се према потреби уз разматрање појединих питања која су од интереса земаља чланица.

Промене у региону и његово приближавање ЕУ довели су до нове фазе регионалне сарадње, која подразумева активнију улогу и већу одговорност самог региона. На Самиту SEECP одржаном 11. маја 2007. године у Загребу, донета је одлука о успостављању функционалних веза између SEECP и Регионалног савета за сарадњу (RCC), при чему ће Процес наставити досадашњу улогу форума за политички дијалог и усмеравање сарадње земаља учесница, а Секретаријат RCC, са седиштем у Сарајеву ће служити као оперативна подршка Процесу сарадње.

У будућем раду очекује се активнији приступ темама као што су: образовање, женско предузетништво, перспективе развоја железничког транспорта, развој малих и средњих предузећа, конзуларна проблематика и ангажовање на даљем обликовању односа између SEECP и RCC.

Регионални савет за сарадњу
(Regional Сooperation Сouncil - RCC)

Регионални савет за сарадњу - РСС (Regional Сooperation Сouncil - RCC) наследник је Пакта за стабилност у Југоисточној Европи (ПС ЈИЕ), регионалне иницијативе настале 1999. године. Како се ситуација у ЈИЕ у међувремену знатно изменила, средином 2005. године, започет је процес дефинисања нових приоритета и успостављања нове форме регионалне сарадње. Одлука о оснивању RСС, приоритетима и динамици припреме оснивачких докумената утврђена је на заседању Регионалног стола ПС ЈИЕ у Београду маја 2006. године.

Целокупан процес дефинисања нове концепције регионалне сарадње одвијао се оквиру ПС ЈИЕ и Процеса сарадње у ЈИЕ (ПрС ЈИЕ) уз активно учешће Европске комисије и једног броја заинтересованих донатора. На Самиту ПрС ЈИЕ у Загребу, 11. маја 2007. године, усвојен је Статут RСС и одређено да седиште његовог секретаријата буде у Сарајеву. Двогодишњи процес трансформације ПС ЈИЕ у RСС званично је завршен инаугуралним састанком RСС 27. фебруара 2008. године у Софији.

Оснивањем RСС оформљена је «структура» регионалне сарадње у ЈИЕ, при чему окосницу новог концепта сарадње чини ПрС ЈИЕ, као главни политички форум, док је Регионални савет за сарадњу функционално повезан са Процесом.

RСС су чиниле једанаест земаља чланица у ПрС ЈИЕ (Албанија, БиХ, Бугарска, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Турска и Црна Гора), УНМИК «у име Косова у складу са резолуцијом СБУН 1244"', Европска унија коју представља Тројка - председавајући Савета ЕУ, Комисија и Секретаријат Савета, Европски парламент, као и одређен број земаља и институција које ће и даље активно подржавати регионалну сарадњу у ЈИЕ. Изменама Статута и анекса I и II RCC, усвојеним на састанку Одбора RCC 27. фебруара 2013. године, све чланице постале су учеснице Регионалног савета, а представници привремених институција самоуправе у Приштини представљени су као “Косово” са фуснотом, у складу са Договором о регионалном представљању и сарадњи постигнутим у оквиру дијалога између Београда и Приштине.

РСС се састаје у пуном формату једном годишње, паралелно са самитом земаља ПрС ЈИЕ. Оперативно тело, Комитет РСС (RCC Board), који чине национални координатори учесница и институција које финансирају Секретаријат РСС, састаје се квартално. Секретаријат RСС има Канцеларију за везу са ЕУ у Бриселу.

Буџет за финансирање Секретаријата, који износи 3 милиона евра годишње, са једном трећином покривају земље региона, другу трећину Европска комисија (регионална компонента ИПА), а трећу појединачне земље и донатори који изразе интерес.

Статут РСС дефинише следеће задатке РСС: фокусирана регионална сарадња на основу оквира који осмишља и води сам регион, политичко усмеравање радних група и иницијатива, као и промоција европских и евроатлантских интеграција. Рад РСС спроводи се у шест приоритетних група: економски и социјални развој; енергетика и инфраструктура; правосуђе и унутрашњи послови; сарадња у сектору безбедности; јачање људског потенцијала и парламентарна сарадња, као „кровна" тема, која је укључена у све поменуте приоритете.

Успостављањем РСС, регион ЈИЕ је добио прилику да, руководећи се сопственим потребама и приоритетима, сарађује на плану реформи и ЕУ интеграције. Циљ је да РСС не буде реплика претходних механизама већ аутономни, динамички оријентисан модел сарадње од непосредне користи по регион ЈИЕ.

Сарадња министара одбране Југоисточне Европе
(Southeastern Europe Defense Ministry – SEDM)

Процес сарадње министара одбране земаља Југоисточне Европе (Southeastern Europe Defense Ministerial Process – SEDM) покренут је на предлог Сједињених Америчких Држава 1996. године, са намером јачања сарадње земаља ЈИЕ и САД на плану одбране. Основни циљ SEDM је интензивирање разумевања и политичко-војне сарадње у ЈИЕ ради јачања стабилности и безбедности у региону.

Чланице SEDM су: САД, Грчка, Италија, Турска, Словенија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Албанија, Украјина, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, док Грузија и Молдавија имају статус посматрача.

Одлука о пријему Србије у SEDM донета је на министарском састанку SEDM одржаном у октобру 2009. године у Софији. Влада Републике Србија, на седници одржаној 10. јуна 2010. године, донела је закључак о приступању Споразуму о оснивању Координационог комитета у оквиру процеса SEDM. Усвајањем поменутог закључка, Република Србија завршила је националну процедуру коју предметни споразум предвиђа за ступање у пуноправно чланство у оквиру процеса SEDM. У марту 2012. године, Србија је добила и статус посматрача у склопу Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE).

SEDM нема сталну структуру, тј. нема оснивачку повељу нити стални секретаријат. Механизми сарадње унутар SEDM су министарски састанци, састанци Координационог комитета (SEDM-CC), састанци Комитета за политичко-војно управљање (PMSC) и састанци заменика начелника генералштабова држава SEDM. Одлуке донете на састанцима министара одбране земаља чланица SEDM представљају смернице у даљем ради иницијативе и до сада су генерисале разноврсне консултације, вежбе и пројекте који су изградиле ефикасну сарадњу међу земљама ЈИЕ у области одбране и ојачале интероперабилност партнерских оружаних снага са НАТО.

Координациони комитет SEDM (SEDM Coordination Committee – SEDM-CC), званично успостављен у октобру 2000. године, задужен је за надгледање и давање политичких смерница за све пројекте који се иницирају у оквиру SEDM. Турска је преузела председавање од Румуније почев од 1. јула 2015. године.

Комитет за политичко војно управљање (Politico Military Steering Committee – PMSC) представља управљачко тело за Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE) и њихову оперативну компоненту у виду бригаде за очување мира у ЈИЕ (Southeastern Europe Peacekeeping Brigade – SEEBRIG).

У оквиру процеса SEDM покренуто је неколико успешних активности и иницијатива, као што су: Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ - MPFSEE и њихова оперативна компонента у виду бригаде за очување мира у ЈИЕ – SEEBRIG; Пројекат симулационих вежби (Southeastern Europe Simulation Network – SEESIM); Пројекат телемедицине – IMIHO, Инцијатива за изградњу интегритета и Конференција о улози жена лидера у области одбране и безбедности. Министарство одбране Републике Србије узело је учешће на свим министарским састанцима, састанцима Координационог комитета и састанцима заменика начелника генералштабова земаља SEDM од 2006. године, а активно учествује у свим пројектима ове иницијативе.

Форум за сарадњу држава Западног Балкана у области одбране – SEEC

Форум за сарадњу држава Западног Балкана у области одбране - SEEC (од оснивања до 2011. године назив иницијативе био је Форум за помоћ земљама ЈИЕ енг. South East Europe Clearinghouse – SEEC) je регионалнa безбедносна иницијатива покренута 2004. године на предлог Републике Словеније и Команде оружаних снага САД за Европу. Циљ SEEC је остваривање боље координације донатора у пружању помоћи земљама из региона ЈИЕ.

На првој конференцији Форума која је одржана крајем 2004. године у Љубљани упућен је захтев земљама ЈИЕ да у форми пројеката прецизирају области у којима им је потребна помоћ. Том приликом одређене су и земље које ће обављати функцију председавајућег за поједине земље - примаоце помоћи. За председавајућег Радне групе за Србију у оквиру SЕЕС одређена је Велика Британија. Под окриљем SЕЕС одржана је донаторска конференција у Београду у јуну 2006. године на којој је обезбеђено око 4,5 милиона евра за реализацију око 64 пројекта за реформу система одбране Републике Србије.

Састанци на нивоу регионалних помоћника министра одбране уведени су 2007. године. Замишљени су као механизам којим би земље партнери SEEC (Албанија, БиХ, Македонија, Србија, Хрватска, Црна Гора и Словенија) идентификовале и међусобно усагласиле предлоге за формирање регионалних центара, а донатори ефикасније усмерили помоћ. Одлучено је да се састанци помоћника министара у оквиру Форума организују једном годишње, а ванредно по потреби.

Као свој допринос изградњи поверења и сарадње у региону Република Србија партнерима нуди капацитете који су препознати и признати не само на регионалном нивоу: Центар АБХО, Војномедицинска академија, База "Југ", Центар за мировне операције и Центар за уништавање муниције и наоружања ТРЗ Крагујевац.

Заједничком изјавом министара одбране чланица Форума за помоћ земљама ЈИЕ о формирању три регионална центра, која је потписана 2009. године, ЦУК АБХО у Крушевцу, Центар за мировне операције БиХ (PSOTC) у Бутмиру и Медија центар у Скопљу декларисани су у регионалне центре.

У току 2011. године у оквиру SEEC, Министарство одбране организовало је 11. конференцију Форума SEEC и 1. конференцију војне медицине земаља Југоисточне Европе. Исте године, на састанку Управног одбора Центра за обуку за учешће у мировним операцијама подршке миру (Peace Support Operations Training Center - PSOTC) у Бутмиру, Босна и Херцеговина, Република Србија је први пут учествовала у статусу партнера, а представник Министарства одбране упућен је у ову институцију у својству предавача на период од две године.

Као пројекат настао под окриљем SEEC, а у складу са закључцима са 1. конференције војне медицине земаља ЈИЕ, формирана је Група за процену капацитета војномедицинских служби земаља ЈИЕ. Рад Групе се односио на израду Концепта Балканских војномедицинских снага (БВМС) и дефинисања потреба за усавршавање санитетског кадра у оружаним снагама.

На завршном састанку SЕЕС који се одржао 27. марта 2014. године у Сарајеву закључено је да ова иницијатива престаје са радом у постојећем формату а да се одређене функционалности SЕЕС одрже како би се осигурала координација регионалних центара за обуку, будућност БВМС и евентуално нових пројеката. Такође је договорено да се настави са састанцима на нивоу политичких директора о функционалностима SЕЕС.

RACVIAC - Центар за безбедносну сарадњу

Центар за безбедносну сарадњу - RACVIAC је основан октобра 2000. године у оквиру Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Ракитју поред Загреба, Република Хрватска и у почетку се бавио контролом наоружања и применом мера поверења и безбедности. Улога Центра је јачање дијалога и сарадње кроз партнерство држава чланица и других међународних субјеката ради доприноса и подршке регионалној безбедности и стабилности.

Активности Центра су током времена проширене, а тежишне области сарадње су:

• Кооперативна безбедност са фокусом на контролу наоружања;
• Реформа сектора безбедности;
• Међународна и регионална сарадња усмерена на европске интеграције.

Такође, 2014. године формирана је Мрежа за борбу против ширења оружја за масовно уништење (C-WMD Network) у оквиру које се годишње организују три активности на тему борбе против ширења оружја за масовно уништење, уз подршку Америчке команде оружаних снага у Европи (USEUCOM).

RACVIAC, према Споразуму, чине сталне и придружене чланице, као и посматрачи. Сталне државе чланице RACVIAC, које имају право одлучивања у свим стварима, су: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, БЈР Македонија, Црна Гора, Румунија, Србија и Турска. Придружене чланице, које могу одлучивати о персоналним и програмским питањима будући да у њима контрибуирају, су: Аустрија, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Холандија, Норвешка, Русија, Словенија, Шпанија, Шведска и Велика Британија. Државе са статусом посматрача, које немају право одлучивања, су: Канада, Молдавија, Пољска, Словачка, Украјина и САД.

На 32. састанку Мултинационалне саветодавне групе (MAG) у октобру 2014. године «Косово*» је позвано да учествује на свим састанцима и активностима RACVIAC/MAG, због чега има својство учесника (без могућности учествовања тзв. Косовских снага безбендости, имајући у виду Резолуцију СБ УН 1244).

Центар се финансира из оперативног и програмског буџета. У оперативни део буџета RACVIAC контрибуирају државе чланице, док у програмски државе придружене чланице. Руководеће и најзначајније тело је Мултинационална саветодавна група (MAG) коју чине представници држава чланица на нивоу помоћника министара. Одлуке MAG доносе се консензусом присутних чланица.

Заседања MAG одржавају се два пута годишње, током априла и октобра сваке године, једно у држави председавања и друго у Центру. Председавајући MAG је представник једне од држава чланица а функција траје годину дана.

Република Србија је потписала Споразум о RACVIAC 14. марта 2010. године у Будви, Црна Гора, а у децембру 2011. године окончана је национална процедура ратификације. Наведеним је Република Србија постала пета држава која је ратификовала Споразум чиме је он ступио на снагу и у том смислу дала недвосмислену подршку завршетку трансформације RACVIAC.

Центар сарађује са УН, ОЕБС, НАТО и другим подрегионалним, регионалним и глобалним међународним организацијама.
RACVIAC реализује око 30 активности на годишњем нивоу, у складу са Програмом који се сваке године одобрава на јесењем заседању MAG, груписаних према тематским областима на којима учествују представници свих институција Р. Србије.

Такође, Министарство одбране Републике Србије на годишњем нивоу усаглашава план активности са RACVIAC и представници Министарства одбране Републике Србије сваке године учествује у раду конференција, округлих столова, радионица, семинара и курсева у организацији Центра.

У оквиру стратешког опредељења активног доприноса регионалној сарадњи Министарство одбране Републике Србије је председавало MAG у периоду октобар 2013 – октобар 2014. године.

Конференцијa начелника генералштабова балканских земаља

Конференција начелника генералштабова балканских земаља успостављена је на иницијативу Грчке и Турске 2006. године. Прва конференција начелника генералштабова балканских земаља одржана је у Солуну 2007. године и њој су присуствовали начелници генералштабова Албаније, БиХ, Бугарске, Црне Горе, Грчке, Македоније, Србије, Румуније и Турске и Хрватске. Исте године потписану су Смернице за рад (Terms of Reference) када су државе учеснице првог састанка постале сталне чланица наведене регионалне иницијативе, Хрватска и Словенија стекле статус посматрача.

У оквиру иницијативе Конференција начелника генералштабова балканских земаља чији је Република Србија активни учесник, издвојен је рад посебне Координационе групе, Подгрупе за обуку, образовање и вежбе и Подгрупе за асиметричне претње, као и Тима за конфигурацију пројекта SEEETN у циљу припрема Конференција начелника генералштабова балканских земаља.
Циљ Форума је да разматра и јача моделе војно-војне сарадње балканских држава као и моделе одговора на све безбедносне изазове, ризике и претње. Суштину активности Форума чине обука и образовање, односно активности у којима се заједнички стиче захтевани ниво интероперабилности који омогућава заједничко деловање у најразличитијим ситуацијама. Акценат је дат природним непогодама и учешћу на заједничким војним вежбама, као и изради годишњих процена асиметричних претњи на Балкану.

Успостављена је Листа заједничких активности: активности које се нуде само балканским земљама као и активности које су отворене за друге земље (курсеви, семинари, конференције и др.). Постојеће листе се ажурирају на годишњем нивоу. У оквиру припрема за реализацију заједничких вежби одржавају се и припремне конференције (више пута у току године).

Поред наведеног, постоји и директна веза на нивоу начелника генералштабова у хитним случајевима потреба за пружањем помоћи у складу са националним законодавствима. Састанак начелника генералштабова балканских земаља у оквиру Конференције реализује се једном у току године, а у циљу њене реализације, као и реализације активности са Листе заједничких активности, одржавају се састанци координационих група, подгрупа и тимова више пута у току године).

Имајући у виду важност и значај активног партиципирања у оквиру иницијативе Конференције начелника генералштабова балканских земаља, представници Војске Србије веома активно учествују на активностима Координационе групе, Подгрупе за обуку, образовање и вежбе и Подгрупе за асиметричне претње и осталим активностима у оквиру ове регионалне иницијативе.
Трећа конференција начелника генералштабова балканских земаља одржана је у Београду јуна 2009. године, а последња конференција начелника генералштабова балканских земаља одржана је у Подгорици, Црна Гора од 26. до 28. маја 2015. године.
У оквиру реализације Листе заједничких активности, Војска Србије је била домаћин заједничке вежбе специјалних јединица оружаних снага балканских земаља EAGLE 2013, која је одржана у Панчеву од 20. до 26. октобра 2013. године.

Током 2015. године представници Војске Србије учествовали су на састанцима Координационе групе, Подгрупе за обуку, образовање и вежбе и Подгрупе за асиметричне претње у оквиру Конференције начелника генералштабова балканских земаља. Такође, учествовали су на Обуци у зимским условима, Конференцији о управљању информацијама и Конференцији команданата центара за обуку, као и на Почетној, Главној и Завршној планској конференцији вежбе снага на терену у оквиру операција управљања кризама у области борбе против импровизованих експлозивних направа и Почетној планској конференцији вежбе „Балкански мостови 2015” у оквиру области развоја мреже за тренинг и обуку путем симулација.