Министарство одбране Републике Србије
 

Регионалне иницијативе



Министарство одбране Републике Србије и
регионалне иницијативе


 
Почетком ХХI века на подручју Југоисточне Европе покренуто је више политичких, економских и безбедносних регионалних иницијатива од стране Европске уније, НАТО, ОЕБС и Савета Европе, Сједињених Америчких Држава, држава чланица ЕУ, као и држава региона. Циљ покретања регионалних иницијатива био је очување мира и стабилности на подручју Југоисточне Европе.

Унапређење регионалне сарадње представља један од спољнополитичких приоритета Републике Србије, која се остварује кроз веома активно учествовање у раду регионалних иницијатива и организација. За Министарство одбране Републике Србије, које потврђује чврсту опредељеност за још активније учешће у раду регионалних безбедносних иницијатива и организација, оне представљају значајну подршку у процесу реформе система одбране.
 
Сарадња министара одбране Југоисточне Европе
(Southeastern Europe Defense Ministry – SEDM)
Процес сарадње министара одбране земаља Југоисточне Европе (Southeastern Europe Defense Ministerial Process – SEDM) покренут је на предлог Сједињених Америчких Држава 1996. године, са намером јачања сарадње земаља ЈИЕ и САД на плану одбране. Основни циљ SEDM је интензивирање разумевања и политичко-војне сарадње у ЈИЕ ради јачања стабилности и безбедности у региону.

Чланице SEDM су: САД, Грчка, Италија, Турска, Словенија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Албанија, Украјина, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, док Грузија и Молдавија имају статус посматрача.

Одлука о пријему Србије у SEDM донета је на министарском састанку SEDM одржаном у октобру 2009. године у Софији. Влада Републике Србија, на седници одржаној 10. јуна 2010. године, донела је закључак о приступању Споразуму о оснивању Координационог комитета у оквиру процеса SEDM. Усвајањем поменутог закључка, Република Србија завршила је националну процедуру коју предметни споразум предвиђа за ступање у пуноправно чланство у оквиру процеса SEDM. У марту 2012. године, Србија је добила и статус посматрача у склопу Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE).

Механизми сарадње унутар SEDM су министарски састанци, састанци Координационог комитета (SEDM-CC), састанци Комитета за политичко-војно управљање (PMSC) и састанци заменика начелника генералштабова држава SEDM. Детаљни подаци доступни су на следећој адреси.

Координациони комитет SEDM (SEDM Coordination Committee – SEDM-CC), званично успостављен у октобру 2000. године, задужен је за надгледање и давање политичких смерница за све пројекте који се иницирају у оквиру SEDM. 

Комитет за политичко војно управљање (Politico Military Steering Committee – PMSC) представља управљачко тело за Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE) и њихову оперативну компоненту у виду бригаде за очување мира у ЈИЕ (Southeastern Europe Peacekeeping Brigade – SEEBRIG).

У оквиру процеса SEDM покренуто је неколико успешних активности и иницијатива, као што су: Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ - MPFSEE и њихова оперативна компонента у виду бригаде за очување мира у ЈИЕ – SEEBRIG; Пројекат симулационих вежби (Southeastern Europe Simulation Network – SEESIM); Пројекат телемедицине – IMIHO, Инцијатива за изградњу интегритета и Конференција о улози жена лидера у области одбране и безбедности.

Министарство одбране Републике Србије узело је учешће на свим министарским састанцима, састанцима Координационог комитета и састанцима заменика начелника генералштабова земаља SEDM од 2006. године, а активно учествује у свим пројектима ове иницијативе.
 
Процес сарадње у Југоисточној Европи
(Southeast European Cooperation Process - SEECP)

Процес сарадње у Југоисточној Европи - ПрС ЈИЕ (Southeast European Cooperation Process - SEECP) покренут је, на предлог Бугарске, на састанку министара иностраних послова земаља ЈИЕ који је одржан 1996. године у Софији. Иницијатива је првобитно носила назив "Процес добросуседских односа, стабилности, безбедности и сарадње међу земљама ЈИЕ". Покренута је са циљем да се ЈИЕ трансформише у регион стабилности, безбедности и сарадње у складу са европским интеграционим токовима, а кроз унапређење међусобног дијалога и сарадње на свим нивоима и у свим областима од заједничког интереса. Србија се у пуном капацитету укључила у активности SEECP на Самиту у Скопљу одржаном у октобру 2000. године. SEECP представља једину аутентичну иницијативу која је потекла од самих земаља ЈИЕ, као својеврстан "глад региона".

У раду SEECP у својству пуноправних чланова учествује једанаест држава: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Србија и Турска. 

На Самиту SEECP одржаном 11. маја 2007. године у Загребу, донета је одлука о успостављању функционалних веза између SEECP и Регионалног савета за сарадњу (RCC), при чему ће Процес наставити досадашњу улогу форума за политички дијалог и усмеравање сарадње земаља учесница, а Секретаријат RCC, са седиштем у Сарајеву ће служити као оперативна подршка Процесу сарадње.

У склопу српског председавања овом иницијативом, од маја 2011. до маја 2012. године, Министарство одбране је организовало састанак министара одбране 11. и 12. априла 2012. године у Београду са темом "Унапређење степена заједничке сарадње у региону за решавање питања вишка наоружања".
 
Регионални савет за сарадњу
(Regional Сooperation Сouncil - RCC)

Регионални савет за сарадњу - РСС (Regional Сooperation Сouncil - RCC) наследник је Пакта за стабилност у Југоисточној Европи (ПС ЈИЕ), регионалне иницијативе настале 1999. године. Како се ситуација у ЈИЕ у међувремену знатно изменила, средином 2005. године, започет је процес дефинисања нових приоритета и успостављања нове форме регионалне сарадње. Одлука о оснивању RСС, приоритетима и динамици припреме оснивачких докумената утврђена је на заседању Регионалног стола ПС ЈИЕ у Београду маја 2006. године.

На Самиту ПрС ЈИЕ у Загребу, 11. маја 2007. године, усвојен је Статут RСС и одређено да седиште његовог секретаријата буде у Сарајеву. Двогодишњи процес трансформације ПС ЈИЕ у RСС званично је завршен инаугуралним састанком RСС 27. фебруара 2008. године у Софији.

Оснивањем RСС оформљена је «структура» регионалне сарадње у ЈИЕ, при чему окосницу новог концепта сарадње чини ПрС ЈИЕ, као главни политички форум, док је Регионални савет за сарадњу функционално повезан са Процесом.

RСС чине једанаест земаља чланица у ПрС ЈИЕ (Албанија, БиХ, Бугарска, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Турска и Црна Гора), УНМИК «у име Косова у складу са резолуцијом СБУН 1244"', Европска унија коју представља Тројка - председавајући Савета ЕУ, Комисија и Секретаријат Савета, Европски парламент, као и одређен број земаља и институција које ће и даље активно подржавати регионалну сарадњу у ЈИЕ. Изменама Статута и анекса I и II RCC, усвојеним на састанку Одбора RCC 27. фебруара 2013. године, све чланице постале су учеснице Регионалног савета, а представници привремених институција самоуправе у Приштини представљени су као “Косово” са фуснотом, у складу са Договором о регионалном представљању и сарадњи постигнутим у оквиру дијалога између Београда и Приштине.

Статут РСС дефинише следеће задатке РСС: фокусирана регионална сарадња на основу оквира који осмишља и води сам регион, политичко усмеравање радних група и иницијатива, као и промоција европских и евроатлантских интеграција. Рад РСС спроводи се у шест приоритетних група: економски и социјални развој; енергетика и инфраструктура; правосуђе и унутрашњи послови; сарадња у сектору безбедности; јачање људског потенцијала и парламентарна сарадња, као „кровна" тема, која је укључена у све поменуте приоритете.
 
Састанци политичких директора министарстава одбране Западног Балкана (пре SEEC)
Форум за сарадњу држава Западног Балкана у области одбране - SEEC (од оснивања до 2011. године назив иницијативе био је Форум за помоћ земљама ЈИЕ енг. South East Europe Clearinghouse - SEEC) је регионална безбедносна иницијатива покренута 2004. године на предлог Републике Словеније и Команде оружаних снага САД за Европу. Циљ SEEC је остваривање боље координације донатора у пружању помоћи земљама из региона ЈИЕ.

На првој конференцији Форума која је одржана крајем 2004. године у Љубљани упућен је захтев земљама ЈИЕ да у форми пројеката прецизирају области у којима им је потребна помоћ. Том приликом одређене су и земље које ће обављати функцију председавајућег за поједине земље - примаоце помоћи. За председавајућег Радне групе за Србију у оквиру SEEC одређена је Велика Британија. Под окриљем SEEC одржана је донаторска конференција у Београду у јуну 2006. године на којој је обезбеђено око 4,5 милиона евра за реализацију око 64 пројекта за реформу система одбране Републике Србије.

Заједничком изјавом министра одбране чланица Форума за помоћ земљама ЈИЕ о формирању три регионална центра, која је потписана 2009. године, Центар АБХО у Крушевцу, Центар за мировне операције БиХ (PSOTC) у Бутмиру и Медија центар у Скопљу декларисани су у регионалне центре.

На завршном састанку SEEC који је одржан 27. марта 2014. године у Сарајеву закључено је да ова иницијатива престаје са радом у постојећем формату а да се одређене функционалности SEEC одрже како би се осигурала координација регионалних центара за обуку, будућност БВМС и евентуално нових пројеката. Такође је договорено да се настави са састанцима на нивоу политичких директора о функционалностима SEEC.
 
Балканске војно-медицинске снаге
Као пројекат настао под окриљем Форума за сарадњу држава Западног Балкана у области одбране - SEEC, а у складу са закључцима са 1. конференције војне медицине земаља ЈИЕ која је одржана 2011. године у Београду, формирана је Група за процену балканских војно-медицинских снага.

Република Србија је председавала Групом од 2011. до 2013. године, током којег је израђен Нацрт концепта балканских војномедицинских снага (Balkan Medical TAsk Force - BMTF). Наведени Концепт представља смернице за изградњу BMTF и усвојен је потписивањем Декларације о намерама од стране свих држава учесница (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија, Македонија и Словенија).

Предвиђено је да BMTF буду мултинационална медицинска јединица са задатком да обезбеди медицинску подршку нивоа 2 (Role 2 level) у операцијама одговора на кризу за велики број регионалних ванредних ситуација (природне непогоде).

Заједничким деловањем, рад Групе је у међународној заједници оцењен као веома успешан а BMTF је уврштен у ред пројеката "паметне одбране" на Самиту НАТО у Чикагу 2012. године.

Током 2. регионалне војномедицинске конференције, одржане од 17. до 20. септембра 2013. године у Београду, Република Србија се кандидовала као Оквирна нација (Framework nation) BMTF у првој ротацији у трајању од три године, а Република Македонија је понудила да у Скопљу буде стационирна Стална организација (Standing Organiyation).

Од децембра 2013. године рад ове Групе наставио се у склопу три нова тела: Предуправног одбора, Предсталне организације и Правне групе.
 
RACVIAC - Центар за безбедносну сарадњу

Центар за безбедносну сарадњу - RACVIAC је основан октобра 2000. године у оквиру Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Ракитју поред Загреба, Република Хрватска и у почетку се бавио контролом наоружања и применом мера поверења и безбедности. Улога Центра је јачање дијалога и сарадње кроз партнерство држава чланица и других међународних субјеката ради доприноса и подршке регионалној безбедности и стабилности.

Активности Центра су током времена проширене, а тежишне области сарадње су:

• Кооперативна безбедност са фокусом на контролу наоружања;
• Реформа сектора безбедности;
• Међународна и регионална сарадња усмерена на европске интеграције.

Такође, 2014. године формирана је Мрежа за борбу против ширења оружја за масовно уништење (C-WMD Network) у оквиру које се годишње организују три активности на тему борбе против ширења оружја за масовно уништење, уз подршку Америчке команде оружаних снага у Европи (USEUCOM).

RACVIAC, према Споразуму, чине сталне и придружене чланице, као и посматрачи. Сталне државе чланице RACVIAC, које имају право одлучивања у свим стварима, су: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, БЈР Македонија, Црна Гора, Румунија, Србија и Турска. Придружене чланице, које могу одлучивати о персоналним и програмским питањима будући да у њима контрибуирају, су: Аустрија, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Холандија, Норвешка, Русија, Словенија, Шпанија, Шведска и Велика Британија. Државе са статусом посматрача, које немају право одлучивања, су: Канада, Молдавија, Пољска, Словачка, Украјина и САД.

На 32. састанку Мултинационалне саветодавне групе (MAG) у октобру 2014. године «Косово*» је позвано да учествује на свим састанцима и активностима RACVIAC/MAG, због чега има својство учесника (без могућности учествовања тзв. Косовских снага безбендости, имајући у виду Резолуцију СБ УН 1244).

Заседања MAG одржавају се два пута годишње, током априла и октобра сваке године, једно у држави председавања и друго у Центру. Председавајући MAG је представник једне од држава чланица а функција траје годину дана.

Република Србија је потписала Споразум о RACVIAC 14. марта 2010. године у Будви, Црна Гора, а у децембру 2011. године окончана је национална процедура ратификације. Наведеним је Република Србија постала пета држава која је ратификовала Споразум чиме је он ступио на снагу и у том смислу дала недвосмислену подршку завршетку трансформације RACVIAC.

Такође, Министарство одбране Републике Србије на годишњем нивоу усаглашава план активности са RACVIAC и представници Министарства одбране Републике Србије сваке године учествује у раду конференција, округлих столова, радионица, семинара и курсева у организацији Центра.

У оквиру стратешког опредељења активног доприноса регионалној сарадњи Министарство одбране Републике Србије је председавало MAG у периоду октобар 2013 – октобар 2014. године.
 
Конференцијa начелника генералштабова балканских земаља

Конференција начелника генералштабова балканских земаља успостављена је на иницијативу Грчке и Турске 2006. године. Прва конференција начелника генералштабова балканских земаља одржана је у Солуну 2007. године и њој су присуствовали начелници генералштабова Албаније, БиХ, Бугарске, Црне Горе, Грчке, Македоније, Србије, Румуније и Турске и Хрватске. Исте године потписану су Смернице за рад (Terms of Reference) када су државе учеснице првог састанка постале сталне чланица наведене регионалне иницијативе, Хрватска и Словенија стекле статус посматрача.

У оквиру иницијативе Конференција начелника генералштабова балканских земаља чији је Република Србија активни учесник, издвојен је рад посебне Координационе групе, Подгрупе за обуку, образовање и вежбе и Подгрупе за асиметричне претње, као и Тима за конфигурацију пројекта SEEETN у циљу припрема Конференција начелника генералштабова балканских земаља.

Циљ Форума је да разматра и јача моделе војно-војне сарадње балканских држава као и моделе одговора на све безбедносне изазове, ризике и претње. Суштину активности Форума чине обука и образовање, односно активности у којима се заједнички стиче захтевани ниво интероперабилности који омогућава заједничко деловање у најразличитијим ситуацијама. Акценат је дат природним непогодама и учешћу на заједничким војним вежбама, као и изради годишњих процена асиметричних претњи на Балкану.

Успостављена је Листа заједничких активности: активности које се нуде само балканским земљама као и активности које су отворене за друге земље (курсеви, семинари, конференције и др.). Постојеће листе се ажурирају на годишњем нивоу. У оквиру припрема за реализацију заједничких вежби одржавају се и припремне конференције (више пута у току године).

Поред наведеног, постоји и директна веза на нивоу начелника генералштабова у хитним случајевима потреба за пружањем помоћи у складу са националним законодавствима. Састанак начелника генералштабова балканских земаља у оквиру Конференције реализује се једном у току године, а у циљу њене реализације, као и реализације активности са Листе заједничких активности, одржавају се састанци координационих група, подгрупа и тимова више пута у току године).