25.09.2012.
Симпозијум о санитету у балканским ратовима
Поводом обележавања стоте годишњице од почетка балканских ратова, данас је на Војномедицинској академији одржан симпозијум „Српски војни санитет у балканским ратовима“. Организатори тог скупа су Управа за здравство Министарства одбране и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва.Симпозијум је отворио пуковник проф. др Зоран Поповић, начелник Управе за војно здравство. Он је подсетио да је историја санитета и војне медицине на простору Србије дуга више од 170 година и да је нераскидиво везана са судбином државе и народа.
– У балканским ратовима је српски војни санитет био важан функционални део војске, као активна подршка у здравственом обезбеђењу свих великих битака. Лекари, медицински техничари, болничари често су били и у првим борбеним редовима, увек спремни да истински и до краја помогну повређенима и оболелима, често ризикујући своје животе. Са дубоким поштовањем се сећамо свих припадника санитетске слубе од родоначелника до данашњих дана, од бројних незнаних јунака до великана, који су славу српске војне и целокупне медицине пронели не само у локалним него и глобалним размерама. Славна историја санитета нас обавезује да адекватно одговоримо данашњим изазовима и, у складу с тим, пројектујемо и будуће активности према захтевима и изазовима времена, рекао је Поповић.
Учеснике скупа поздравио је и проф. др Павле Миленковић, председник Академије медицинских наука СЛД. Он је истакао да је Академија у протекле четири године била суорганизатор шест симпозијума који су обрађивали рад санитета.
На Симпозијуму су обрађене теме о политичкој и војној ситуацији у Србији и на Балкану уочи и током балканских ратова, најзначајније операције у том периоду, организације санитетске службе и војномедицинска доктрина српске војске, принципи тријаже, лечења и евакуације рањеника и болесника, активности три санитетска воза, хируршко лечење рањеника, заразне болести и епидемије, рад ратних болница, Црвеног крста Србије, санитетски губици. Посебно су описане активности санитета у Кумановској и Брегалничкој бици. Било је речи и о раду санитетске мисије Русије у балканским ратовима, тачније етапне пољске болнице „Град Москва“. Радове су излагали др Александар Недок, Милисав Секулић, др Бранислав Поповић, проф. др Вељко Тодоровић, проф. др Брана Димитријевић, проф. др Небојша Станковић, проф. др Драган Микић, др Јован Максић, др Јован Младеновић, Весна Балтић и Лука Николић. Гост из Русије била је Галина Игоревна Шевцова.
У закључку се могло чути да је у том периоду наша ратна хирургија била на завидном нивоу, чак су хирурзи остварили максималне резултате и достигнућа у ратној хирургији тог доба. Истовремено, српски санитет се, из разноразних разлога, показао немоћан у борби против епидемија зразних болести – пре свега дизентерије, трбушног тифуса, колере и маларија, па се није без разлога причало да су епидемијски губици српске војске у Првом балканском рату били већи од непријатељевог оружја.
