25.09.2012.
Simpozijum o sanitetu u balkanskim ratovima
Povodom obeležavanja stote godišnjice od početka balkanskih ratova, danas je na Vojnomedicinskoj akademiji održan simpozijum „Srpski vojni sanitet u balkanskim ratovima“. Organizatori tog skupa su Uprava za zdravstvo Ministarstva odbrane i Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.Simpozijum je otvorio pukovnik prof. dr Zoran Popović, načelnik Uprave za vojno zdravstvo. On je podsetio da je istorija saniteta i vojne medicine na prostoru Srbije duga više od 170 godina i da je neraskidivo vezana sa sudbinom države i naroda.
– U balkanskim ratovima je srpski vojni sanitet bio važan funkcionalni deo vojske, kao aktivna podrška u zdravstvenom obezbeđenju svih velikih bitaka. Lekari, medicinski tehničari, bolničari često su bili i u prvim borbenim redovima, uvek spremni da istinski i do kraja pomognu povređenima i obolelima, često rizikujući svoje živote. Sa dubokim poštovanjem se sećamo svih pripadnika sanitetske slube od rodonačelnika do današnjih dana, od brojnih neznanih junaka do velikana, koji su slavu srpske vojne i celokupne medicine proneli ne samo u lokalnim nego i globalnim razmerama. Slavna istorija saniteta nas obavezuje da adekvatno odgovorimo današnjim izazovima i, u skladu s tim, projektujemo i buduće aktivnosti prema zahtevima i izazovima vremena, rekao je Popović.
Učesnike skupa pozdravio je i prof. dr Pavle Milenković, predsednik Akademije medicinskih nauka SLD. On je istakao da je Akademija u protekle četiri godine bila suorganizator šest simpozijuma koji su obrađivali rad saniteta.
Na Simpozijumu su obrađene teme o političkoj i vojnoj situaciji u Srbiji i na Balkanu uoči i tokom balkanskih ratova, najznačajnije operacije u tom periodu, organizacije sanitetske službe i vojnomedicinska doktrina srpske vojske, principi trijaže, lečenja i evakuacije ranjenika i bolesnika, aktivnosti tri sanitetska voza, hirurško lečenje ranjenika, zarazne bolesti i epidemije, rad ratnih bolnica, Crvenog krsta Srbije, sanitetski gubici. Posebno su opisane aktivnosti saniteta u Kumanovskoj i Bregalničkoj bici. Bilo je reči i o radu sanitetske misije Rusije u balkanskim ratovima, tačnije etapne poljske bolnice „Grad Moskva“. Radove su izlagali dr Aleksandar Nedok, Milisav Sekulić, dr Branislav Popović, prof. dr Veljko Todorović, prof. dr Brana Dimitrijević, prof. dr Nebojša Stanković, prof. dr Dragan Mikić, dr Jovan Maksić, dr Jovan Mladenović, Vesna Baltić i Luka Nikolić. Gost iz Rusije bila je Galina Igorevna Ševcova.
U zaključku se moglo čuti da je u tom periodu naša ratna hirurgija bila na zavidnom nivou, čak su hirurzi ostvarili maksimalne rezultate i dostignuća u ratnoj hirurgiji tog doba. Istovremeno, srpski sanitet se, iz raznoraznih razloga, pokazao nemoćan u borbi protiv epidemija zraznih bolesti – pre svega dizenterije, trbušnog tifusa, kolere i malarija, pa se nije bez razloga pričalo da su epidemijski gubici srpske vojske u Prvom balkanskom ratu bili veći od neprijateljevog oružja.
