Предавање о Србима на Крфу
Стојте, галије царске...
Кустос Српске куће на Крфу Љубомир Сарамандић одржао је на Војној академији интеракцијско предавање о Србима на Крфу које је изазвало огромно интересовање кадета и њихових наставника.
У препуној биоскопској сали, током исцрпног и веома инспиративног излагања о страдању српске војске преко Албаније, није се могло чути ништа друго до емотивног гласа човека који већ 14 година приповеда о голготи преживелих Срба и Плавој гробници на острву Видо. Мир који је владао у сали сведочио је о бури осећања, проузрокованих стравичним подацима о броју погинулих и умрлих на Крфу. Безбројне колоне гладних и исцрљених српских официра, војника и народа, десетковане током прелаза албанских гудура, исцрпљене глађу и тифусом, ослабљеног имунитета, ређале су се у мислима кадета, док су слушали чињенице о страдању српске војске. Више од 243 хиљаде припадника српске војске страдало је до доласка на Крф. А тамо, где је требало да нађу спас, умирање се наставило. После медицинске тријаже и сурове, али неизбежне, поделе на оне за које има наде у оздрављење и оне друге, који су, већ у канџама смрти, одвожени на оближње острво Видо, да тамо буду сахрањени, најпре на тлу, а затим у воде Јонског мора, дневно је умирало од 100 до 150 бораца, највише најмлађих, тек регрутованих.
- Примера страдања српских војника на путу до Крфа, незабележеног у дотадашњој националној историји, заиста је много, подвукао је кустос Љубомир Сарамандић, наводећи неке од њих. – Прелаз преко Албаније трајао је од 20 до 40 дана. А хране је било за свега десетак. Албански живаљ је био прилично негостољубив, до хране се тешко долазило, хлеб је био луксуз. У таквим условима морал је био фантастичан. По доласку на Крф, исцрпљени српски војници нису украли ни једну поморанџу, нису поломили ни једну грану маслиновог дрвећа, нису се потукли, нису се насилнички понашали према својим, у старту неповерљивим, домаћинима. Веома брзо били су за то награђени. Крфљани су их, после првих неколико дана неповерења, примили широкогрудно, од свег срца им нудећи гостопримство. И данас у речнику Крфљана постоје српске речи кућа, хлеб, вода... Те, најчешће речи српског војника на Крфу, острвљани никада неће заборавити, тврди Сарамандић.Готово двочасовно предавање, одржано у организацији Управе за стандард, традиције и ветеране, било је праћено обиљем фотографија похрањених у Српској кући на Крфу. Сведочанства о високом моралу војника којима се, за нешто више од месец дана, вратио победнички дух, о припадницима батаљона 1300 каплара, који су, после реорганизације Војске на Крфу и опремања новим наоружањем и опремом, једва дочекали повратак на фронт, нису оставила равнодушним кадете и кадеткиње Војне академије.
Предавање коме су присуствовали у великом броју, несумњиво ће представљати још један, веома јак, беочуг у ланцу морала, патриотизма и снаге којом се надахњују током свог образовања за официрски позив. А речи једне од најлепших и најпотреснијих патриотских песама, Плаве гробнице, несумњиво ће, многе од њих одвести до Крфа и до острва Видо, до маузолеја, вечитог сведочанства о жртви наших предака, датој за слободу и опстанак нације. У Првом светском рату Србија је изгубила трећину свог становништва. Велики део жртава остао је баш на Крфу. 