Predavanje o Srbima na Krfu
Stojte, galije carske...
Kustos Srpske kuće na Krfu Ljubomir Saramandić održao je na Vojnoj akademiji interakcijsko predavanje o Srbima na Krfu koje je izazvalo ogromno interesovanje kadeta i njihovih nastavnika.
U prepunoj bioskopskoj sali, tokom iscrpnog i veoma inspirativnog izlaganja o stradanju srpske vojske preko Albanije, nije se moglo čuti ništa drugo do emotivnog glasa čoveka koji već 14 godina pripoveda o golgoti preživelih Srba i Plavoj grobnici na ostrvu Vido. Mir koji je vladao u sali svedočio je o buri osećanja, prouzrokovanih stravičnim podacima o broju poginulih i umrlih na Krfu. Bezbrojne kolone gladnih i iscrljenih srpskih oficira, vojnika i naroda, desetkovane tokom prelaza albanskih gudura, iscrpljene glađu i tifusom, oslabljenog imuniteta, ređale su se u mislima kadeta, dok su slušali činjenice o stradanju srpske vojske. Više od 243 hiljade pripadnika srpske vojske stradalo je do dolaska na Krf. A tamo, gde je trebalo da nađu spas, umiranje se nastavilo. Posle medicinske trijaže i surove, ali neizbežne, podele na one za koje ima nade u ozdravljenje i one druge, koji su, već u kandžama smrti, odvoženi na obližnje ostrvo Vido, da tamo budu sahranjeni, najpre na tlu, a zatim u vode Jonskog mora, dnevno je umiralo od 100 do 150 boraca, najviše najmlađih, tek regrutovanih.
- Primera stradanja srpskih vojnika na putu do Krfa, nezabeleženog u dotadašnjoj nacionalnoj istoriji, zaista je mnogo, podvukao je kustos Ljubomir Saramandić, navodeći neke od njih. – Prelaz preko Albanije trajao je od 20 do 40 dana. A hrane je bilo za svega desetak. Albanski živalj je bio prilično negostoljubiv, do hrane se teško dolazilo, hleb je bio luksuz. U takvim uslovima moral je bio fantastičan. Po dolasku na Krf, iscrpljeni srpski vojnici nisu ukrali ni jednu pomorandžu, nisu polomili ni jednu granu maslinovog drveća, nisu se potukli, nisu se nasilnički ponašali prema svojim, u startu nepoverljivim, domaćinima. Veoma brzo bili su za to nagrađeni. Krfljani su ih, posle prvih nekoliko dana nepoverenja, primili širokogrudno, od sveg srca im nudeći gostoprimstvo. I danas u rečniku Krfljana postoje srpske reči kuća, hleb, voda... Te, najčešće reči srpskog vojnika na Krfu, ostrvljani nikada neće zaboraviti, tvrdi Saramandić.Gotovo dvočasovno predavanje, održano u organizaciji Uprave za standard, tradicije i veterane, bilo je praćeno obiljem fotografija pohranjenih u Srpskoj kući na Krfu. Svedočanstva o visokom moralu vojnika kojima se, za nešto više od mesec dana, vratio pobednički duh, o pripadnicima bataljona 1300 kaplara, koji su, posle reorganizacije Vojske na Krfu i opremanja novim naoružanjem i opremom, jedva dočekali povratak na front, nisu ostavila ravnodušnim kadete i kadetkinje Vojne akademije.
Predavanje kome su prisustvovali u velikom broju, nesumnjivo će predstavljati još jedan, veoma jak, beočug u lancu morala, patriotizma i snage kojom se nadahnjuju tokom svog obrazovanja za oficirski poziv. A reči jedne od najlepših i najpotresnijih patriotskih pesama, Plave grobnice, nesumnjivo će, mnoge od njih odvesti do Krfa i do ostrva Vido, do mauzoleja, večitog svedočanstva o žrtvi naših predaka, datoj za slobodu i opstanak nacije. U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila trećinu svog stanovništva. Veliki deo žrtava ostao je baš na Krfu. 