Војнобезбедносна агенција - Историјат

ХРОНОЛОГИЈА РАЗВОЈА СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ У ВОЈСЦИ

Значајнији писани извори из историје Срба у којима се помиње обавештајно-безбедноснa делатност потичу из средњовековне Србије, од­но­сно из времена цара Душана. Душанов законик је први истори­ски значајан правни акт у коме су нормативно уређени безбедносни послови.   

Развој савремених безбедносних активности на простору Србије може да се прати од почетка XIX века, непосредно пре и током Првог српског устанка. Из тог времена потичу и први при­мери двојних игара, од­носно преврбовања турских аге­на­та.

 У Карађорђево време, у марту 1810. године, настао је први званични документ значајан за ра­з­вој безбедносних активности – Начертаније. Тада се, први пут у нашој историји, раздвајају послови поли­ције и војске.

Владавина кнеза Милоша Обреновића има велики политички значај за Србију јер је у његово време решавано питање српске аутономије. Због динамичних јавних и тајних дипломат­ских актив­но­сти и пре­говора, нарочито са Турском и Русијом, предузимане су мере предострожности и ,,опрезности“ приликом пријема у државну службу, а кнез је наложио и надзор над политичким, дипломатским и државним чиновницима и депутатима и у Београду и у Цариграду.

 31. октобра 1839. године (12. новем­бра по грегоријанском календару) донет је Војни закон, у коме су први пут детаљно разрађени облици угрожавања безбедности војске. Од 2008. године, 12. новембар се слави као Дан Војнобезбедносне агенције.

У главама XIV и XV тог закона, предвиђена су дела и санкције за издају, бекство, побуну и друге облике појединачног или колективног деловања против интереса народа. У члановима 7. и 8. Извода из Војног закона посебно су разра­ђена дела шпијунаже, као и дела против устава и ,,слободе народа“.

 Војни закон из 1839. године први је правни акт у коме се на целовит начин дефинишу питања безбедносне и контраобавештајне заштите Војске Књажевине Србије.

Један од првих задатака органа власти у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године било је успостављање ефикасног обавештајно-безбедносног система, оспособљеног да се оду­пре свим унутраш­њим и спољним претњама. Систем се развијао у оквиру два кључна ресора – министарства војске и министарства унутрашњих послова.

Уредбом о Главном ђенералштабу и ђенералштабној струци од 10. априла 1920. године Обавештајно одељење, које је обављало војнообавештајну, али и контраобавештајну делатност, постаје део Главног ђенералштаба Војске Краљевине Југославије. Одељење је почело са радом 6. маја 1920. године.  

Развој обавештајно-безбедносних активности током и после Другог светског рата на простору Југославије био је динамичан.

Први организациони облици безбедности јављају се већ 1941. године. У мају 1942. године Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда (НОВ и ПО) издаје Упутство о организацији обавештајне и контраобавештајне службе у партизанским јединицама, којим су ове две функције и званично обједињене.

 До Другог заседања АВНОЈ-а, у оквиру Народноослободилачког покрета деловале су две обавештајно-безбедносне организације: Обавештајна служба НОВ и ПО, која је обављала послове обавештајне и контраобавештајне службе, и Служба безбедности, која је почела да се развија најпре на ослобођеним територијама, са циљем да спречи деловање агената окупаторских снага.

У априлу 1943. године, Одлуком Врховног шта­ба НОВ и ПОЈ, основана је Комисија за сузбијање пете колоне и тероризма, која је добила задатак да штити ослобођене територије од продора непријатељских обавештајних служби.

Реорганизацијом Комисије за борбу против пете колоне и тероризма, при Врховном штабу је, почетком септембра 1943. године, основан Одсек за заштиту народа (ОЗНА), са првенственим задатком да контра­обавештајно штити ослобођену територију и структуре НОВ и ПОЈ.

Након Другог заседања АВНОЈ-а, крајем 1943. године, Врховни штаб НОВ и ПОЈ, реоргани­зује Обавештајну службу НОВ, при чему сви контраобавештајни послови из Обавештајне службе прелазе у надлежност Одсека за заштиту народа.

Наредбом врховног команданта од 13. маја 1944. године, при Повереништву за народну одбрану Националног комитета ослобођења Југославије, образовано је Одељење за заштиту народа – ОЗНА, као централизована организација безбедности са војним устројством, јединственом организационом структуром и методологијом рада. У њеном саставу формиран је III одсек за борбу против непријатељских елемената, шпијуна и диверзаната убачених у НОВ и ПОЈ.

Надлежност ОЗНЕ обухватала је офанзивни политички обавештајни рад према иностранству и неослобођеној територији, контра-обавештајну заштиту ослобођене територије и контра­обавештајну заштиту оружаних снага НОП. Датум када је основана ОЗНА – 13. мај – славио се као Дан безбедности до 2001. године.

ОЗНА је имала свој извршни орган – Корпус народне одбране Југо­славије (КНОЈ), који је постојао од 15. августа 1944. до јануара 1953. године.

31. јануара 1946. године, након доношења Устава Федеративне Народне Републике Југославије, ОЗНА је реорганизована, а велики део њених послова преузела је Управа државне безбедности – УДБ, која је формирана у саставу Министарства унутрашњих послова. УДБА је била централизована обавештајно-безбедносна организација и до средине 1952. године задржала је војну формацију и структуру.

13. марта 1946. године укинут је III одсек ОЗНЕ и од њега је формирана војна служба безбедности под именом Контра­обавештајна служба – КОС, као самостална служба.

1. марта 1948. године Управа Контраобавештајне службе улази у састав Генералштаба Југословенске армије и постаје XII управа.

23. марта 1955. године Контраобавештајна служба је преиме­нована у Органе безбедности. Из Генералштаба, Органи безбедности су измештени у Државни секретаријат за народну одбрану – ДСНО (касније Савезни секретаријат за народну одбрану – ССНО). У организацијском саставу ДСНО (ССНО) постојала је Управа безбедности, а органи безбедности били су у формацијском саставу команди, јединица и установа војске и ССНО.

20. маја 1992. године, када је формирана Војска Југославије, Управа безбедности је измештена из ССНО у Генералштаб ВЈ.

На основу Закона о службама безбедности СРЈ, који је донет 3. јула 2002. године, Органи безбедности преименовани су у Војну службу безбедности. На основу тог Закона, Војна служ­ба безбедности је измештена из Генералштаба и постала организацијска целина Министарства одбране.

На основу наредбе министра одбране од 29. септембра 2003. године, формирана је Војнобезбедносна агенција као организацијска целина Министарства одбране.

26. децембра 2003. године, Војнобезбедносна агенција је представљена јавности као самостална организацијска целина Министарства одбране.

Војнобезбедносна агенција званично функционише од 1. јануара 2004. године.

ФОРМИРАНЕ СУ ДВЕ ЦЕЛИНЕ ОД 
ВОЈНЕ СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ:

ВОЈНОБЕЗБЕДНОСНА АГЕНЦИЈА Организацијска јединица Министарства одбране задужена за контраобавештајну и безбедносну функцију система одбране		УПРАВА ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ Организацијска јединица Генералштаба задужена за војнополицијске послове у систему одбране

Под новим именом са реформисаном организацијском стуктуром Војнобезбедносна агенција је почела са радом 1. јануара 2004. године.

Од 2008. године, као Дан Војнобезбедносне агенције обележава се 12. новембар.