04.08.2012.

Парастос жртвама операције „Олуја“

У Цркви светог Марка данас је одржан парастос пострадалима у „Олуји“, хрватској војној акцији у којој је, пре седамнаест година, погинуло око 1.600 људи, док је протерано више од 200.000 Срба из Книнске крајине.

Поред многобројних Београђана, родбине пострадалих и протераних Срба из Хрватске, више од педесет официра и подофицира Војске Србије и исто толико кадета Војне академије, парастосу који је служио Његова светост патријарх српски Иринеј, присуствовали су први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић и начелник Генералштаба Војске генерал-потпуковник Љубиша Диковић са сарадницима.

- Наша браћа и сестре који су пострадали у “Олуји”, страдали су само зато што су били православне вере, рекао је патријарх Иринеј. Сви који су тада протерани са својих вековних огњишта само зато што су Срби и православне вере, утеху и спас нашли су у нашој вољеној Србији… После страдања наше браће у јужној српској покрајини, морамо рећи да је 20. век – век највећег страдања српског народа у његовој дуговековној историји. Србија данас од светских моћника тражи да се према срспком народу понаша праведно као и према свим другим народима и да омогуће да се прогнани врате на своја огњишта - рекао је патријарх српски Иринеј.

Хашки трибунал је пресудио да "Олуја" представља удружени злочиначки подухват с циљем да се протерају Срби из Книнске крајине. Тада је из Книна и Книнске крајине протерано више од двеста хиљада људи. У километарским колонама које су се 4. августа 1995, из западне Хрватске упутиле ка Србији, нажалост није било и око две хиљаде погинулих у једној од насуровијих акција хрватске војске. Они су заувек остали у Хрватској, као неми сведоци српског вековног присуства у тој земљи, иако се за многе од њих и не зна где су сахрањени.

Документационо информативни центар "Веритас" поседује имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце. Книнску крајину је тада напустило целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији. До данас, у Хрватску су се вратили само ретки појединци.