26.12.2011.
Интервју министра Шутановца за недељник „Актер“
ХЛАДНЕ ГЛАВЕ ДО ОДРЖИВОГ РЕШЕЊА ЗА КОСОВО
„Дошао је моменат када се мора тражити одрживо решење какво захтевају Европа, Србија и свет 21. века“
„Показали смо да је могуће направити систем који добро функционише, али и да Срби и сада радо иду у војнике“, каже за „Актер“ министар одбране Драган Шутановац, оцењујући тачно после годину дана укидање обавезног служења војног рока. Поносно додаје да је његов тим добио највише оцене из земље и света за спроведене реформе у Војсци, напомињући да „коначно имамо зрелу војску и војнике, који брину о свом радном месту, својим породицама, наоружању, техници, и то је врхунски бенефит професионализације Војске“.
Ближи се 1. март и одлука Европског савета. Какве су ваше прогнозе за нашу кандидатуру?Све време од када сам у Министарству одбране радим са својим тимом на имплементацији европских вредности и достизању најбољих стандарда у области одбране. Истрајавајући на томе показали смо да можемо да уредимо систем, тако да данас многи кажу да је наша војска боља него што је случај у појединим чланицама ЕУ или НАТО. Србија је практично препоруком Европске комисије добила потврду да је испунила све оно што су испуниле и друге земље на путу европских интеграција. Зато кажем да Србија никад није била ближа европским стандардима, али да има нешто што није имала ниједна држава приликом приступања ЕУ – вековни проблем на својој територији. Дошао је моменат када се мора тражити одрживо решење какво захтевају Европа, Србија и свет 21. века.
Многи министри су после одлуке Савета променили реторику, па говоре слично вама – да не радимо реформе због ЕУ, већ због нас самих. Јесте ли разочарани одлуком Брисела?
Одлагање доживљавам као непријатну ствар, не као неко разочарање. Иако сам еврооптимиста, нисам еуроуфоричан и све време покушавам да објасним да треба да допринесемо том путу због нас самих, а не да чекамо да нам неко нешто да. Кандидатура не мења драматично ништа, али је важна као потврда да своје домаће реформе радимо исправно. Ипак политичари, аналитичари, чак и медији у Србији, врло често на основу истраживања фокус група шаљу поруке које су милозвучне грађанима. Људи од маште су разочарани, а ја сам инжењер, човек који увек тражи решења.
Ангела Меркел је пре неки дан поновила услове од летос. Хоћемо ли их прихватити?
Србија мора да види шта је за грађане најважније. Више пута сам рекао да за мене хектари не представљају вредност, јер је живот нешто што је непроцењиво и непоновљиво, и да без живота на Косову и Метохији нема ни Косова и Метохије. Морамо да се усредсредимо на решења која ће допринети да се грађани неалбанци на Косову осећају пре свега безбедно.
Како то?
Тражећи одржива решења, а она се морају тражити хладне главе. Јесмо ми у историјски лошем тренутку покуцали на врата ЕУ, али је тачно и то да мали број европских политичара или готово нико не приступа на студиозан начин проблему у коме се налази не само Србија, већ цео регион. То је разумљиво, јер су пољуљане и највеће економије, и порука коју смо добили из Немачке некоме може изгледати брутална, али је она заправо само огољена и каже: “Људи, морамо да радимо“.
Да ли се слажете с тим да се расформирају те, како Меркелова каже, паралелне институције, за које Оливер Ивановић каже да су једине легално изабране на северу Косова?
Уколико говоримо о локалним самоуправама севера Косова, то су једине институције и оне нису паралелне. Али чињеница је да постоје јужно од Ибра и паралелне институције које немају никакву функцију, које су де факто фиктивне од 1999. године, и које и данас црпе енергију из Србије. Верујем да велики део људи запослених у тим такозваним институцијама, фирмама, уопште није на Косову, нити води бригу о Косову.
Да ли је Ангела Меркел мислила на те институције или на север Косова?
О томе треба да се разговара и нађе прихватљиво решење. Постоје институције у којима су немогуће промене, као што су болнице, вртићи, школе. Изборне институције су нешто сасвим друго. Очекивати да ће грађани српске националности одлазити у Приштину на лечење или да ће директора болнице у Косовској Митровици поставити у КБЦ Приштина, док жене из Приштине долазе да се порађају у Београду, јесте просто нереално, као што је нереално да наша деца уче по приштинском програму.
Често се помиње одрицање од Резолуције 1244?Нисам у разговорима са страним дипломатама имао прилику да чујем да неко тражи да се одрекнемо Резолуције, већ стичем утисак да је интерес и Приштине и Београда да та Резолуција остане на снази. Она није нимало охрабрујућа за нас још од времена када је донета, а настала је као резултат капитулације увијене у обланду велике победе. Због те Резолуције и Кумановског споразума војска тадашње Југославије не само да се повукла са Косова, већ је морала да се повуче унутар Србије, да направи „тампон зону“ између Косова и централне Србије и тако створи могућност да 2000. године настану терористичке, парамилитарне организација на југу Србије.
Има ли наговештаја да се спрема измењена политика према Косову?
Води се жива дипломатска активност у жељи да се мотивишу наши пријатељи и партнери у проналажењу одрживог решења које ће задовољити ЕУ и њене чланице. Чињеница је да су готово све чланице ЕУ подржале Србију и да постоји велики број држава које желе да помогну. Председник Тадић покушава да са истим циљем дође до решења које ће бити прихватљиво пре свега за грађане Србије.
Када ћемо знати за то решење?
Уколико то решење буде прихватљиво оно ће угледати светлост дана, у супротном тражиће се неко друго. Не мислим да грађани треба да очекују да ће неко на тако транспарентан начин да изађе у јавност са конкретним предлогом, таква пракса не постоји и она није примерена озбиљним разговорима.
Ако то решење буде прихватљиво за свет и Европу, хоће ли оно бити продукт националног консензуса у Србији или решење ове владе?
Прошле године у интервјуу „Актеру“ рекао сам да није случајно што су у нашем амблему четири оцила окренула леђа један другоме и да читамо „Само слога Србина спасава“. Ваљда зато што знамо шта нас спасава, никако да се сложимо. Косовско питање никако не сме да буде дневно политичко питање једне владе, једног парламента, нити двеју влада, већ треба да се посматра на стратешки начин. Бојим се да и ако најбоље решење буде постигнуто неко ће наћи замерку не би ли показао како има различит став.
Сва је прилика да ће опет Косово бити предизборна тема свих странака. Шта ће бити основа кампање ваше странке?
Основа кампање наше странке од 2003. године је живот. Подсетићу вас на слогане „За бољи живот“, “Зато што живот не може да чека“, „Будућност одмах“ итд. Кад кажем живот мислим пре свега на стандард. У ове четири године имали смо несрећу да будемо оптерећени не само косовским проблемом, већ и економском кризом, која је круцијално утицала и на економско стање у Србији. Представићемо нову политику за ново време, у коме су нам циљеви исти, а политика подразумева промене у односу на прошло време.
Шта ће донети та нова политика у новом времену?
Неопходна је пореска реформа, смањење одређених пореза, као и усмеравање новца ка онима који привређују, на раднике пре свега. Непристојно је да радник ради за 150 евра, а да менаџмент има сто пута већу плату. Не може се криза изнети на плећима оних који су најслабији. Постоји много капацитета у пољопривреди, на чему министар Петровић већ ради, и ту видимо резултате. Београд је светао пример како може да се води један велики град, те зато желимо да у позитивном смислу „београдизујемо“ целу Србију. Војводина је одавно стала на здраве ноге и то је такође пример како ДС води један цео регион. У влади ћемо направити јасну диференцијацију ко је за шта био одговоран, како не бисмо само ми из ДС-а сносили одговорност за све у влади, док други вуку бенефите за оно што смо заједно урадили.
Седница Главног одбора ваше странке донела је наговештаје извесних неслагања када сте ви и Драган Ђилас критиковали Вука Јеремића?
Фасцинантно је колико медији и јавност не могу да прихвате да у нашем друштву постоји странка која има живу демократску, унутарстраначку процедуру. У ово време прошле године пред нашом Скупштином исто је било питања да ли се цепамо, раздвајамо, да ли има фракција, да ли има више политика. Ми нисмо странка једноумља већ поштујемо различита мишљења, зато и јесмо демократска странка, као и најстабилнија странка на српском политичком простору.
Да ли се већ сада назире неки нови тим за ново време?
Тешко је сада предвидети како ће бити формулисан тим за ново време. У Србији још неће доћи до такве поларизације да све зависи од једне странке. Мораћемо да сачекамо завршетак избора и да на основу резултата комплетирамо тим. Капитен тог тима је председник Тадић, и он ће направити селекцију играча, одредити оне за које мисли да могу најквалитетније да воде Владу Србије у наредном периоду.
Вероватно већ имате у виду коалиционе партнере?
У оквиру коалиције у којој смо сада, и увек смо отворени за сарадњу са странкама мањина.
А Расим Љајић и његов СДПС?
Они су наш стратешки партнер и мислим да је Љајић добродошао и пре и после избора. Ми немамо дилему да његова странка дели вредносну оријентацију као и ДС.
Верујете ли да ће и после ових избора СПС бити неизбежан коалициони партнер, ма ко да формира владу?
Видим да је тренутно највећа „политичка битка“ за треће место и ко ће да буде тас на ваги, али се тиме не оптерећујем. Без ДС-а нити једна странка у Србији нема капацитет да самостално спроведе реформе, а без тих реформи ми не можемо ни као држава ни као народ да се крећемо у позитивном правцу.
Шта је са напредњацима, већ годину дана се прича о могућој коалицији ваше и њихове странке?
Чињеница је да грађани још увек не знају шта је СНС и каква је то политичка креатура у којој имате: Томислава Николића, Миланку Карић, Борислава Пелевића, Александра Вулина, Велимира Илића, Александра Вучића... Можда би у некој гастрономији могао да пронађем неко јело с југа Србије које може да се свари уз толико различитих састојака. С друге стране, та странка уредно шаље своје емисаре у Западну Европу, заклиње се на европски пут Србије, шаље поруке да ће подржати све оно што Европа од нас очекује, а у Србији зарад десничарских гласова критикује Европу или велича ставове који су из давне прошлости. Немам поверење у „европљане“ који нису подржали ниједан проевропски закон.
Недавно се подигла прилична прашина око изјаве Борислава Пелевића и програма СНС-а на плану организације војске?
Видим да има много више кандидата који би спроводили те промене, него што је сам Пелевић. Он је једини храбро изашао у јавност и рекао да ће поново вратити обавезно служење војног рока. У њиховој ‘‘Белој књизи’’ постоје и друге ствари које се баве системом одбране, а то је гашење ВМА као војне установе и претварање у један од клиничких центара Србије. То би било лоше како за систем одбране, тако и за грађане Србије, а далеко је од напредне политике и представља враћање у неко давно прошло време.
Ваш колега Зоран Живковић најављује повратак у политику. Има ли места за њега у плановима ваше странке?
Не постоје планови странке који искључују било ког члана странке да се активира и да учествује у политичком животу. Он своју политику мора да кандидује на органима странке и уколико добије подршку имаће већи простор.
Да ли је ваш боравак у Алжиру донео неки већи посао за Војску Србије, јер сте још прошле године у интервјуу за „Актер“ најављивали велике послове на северу Африке?
Посао на северу Африке се реализује и то је највећи посао од деведесетих година. Најавили смо да ће ова година бити година Африке. Очекујемо продор не само наше одбрамбене индустрије, већ и грађевинске, која се бави изградњом капацитета у области одбране. Велике су шансе и за реализацију посла у Анголи.
Шта се ради у Анголи?Разговарамо о изградњи, постављању система, руковођењу и школовању кадрова за вођење велике војне болнице. Наши лекари са ВМА тамо би боравили неко време, а на факултету бисмо школовали њихове кадрове, који би касније тамо радили.
Хоћемо ли се вратити и на тржиште Либије?
Пре сукоба у Либији био је у плану велики пројекат одобрен од врховних власти Либије. За изградњу војне болнице урађено је идејно решење, а добили смо простор на коме треба да се обаве геолошка истраживања за коначан почетак тог посла. После завршетка сукоба у Београду је боравила делегација либијске војске и министарства, и верујем да ћемо наставити разговоре о изградњи војне болнице.
Војни пензионери добили су бесповратне кредите за решење стамбеног питања?
Један од модела за трајно решавање стамбених питања јесте бесповратни кредит за војне пензионере. За износ од 20.000 евра војни пензионери могу да купе некретнину у већини градова на територији целе Србије. За годину и по дана, од када смо понудили и ту могућност, потписано је 1.200 уговора. Очекујемо да у прва четири месеца идуће године буде потписано још око 300 уговора. У мандату ове владе решено је укупно 5.000 стамбених питања, што је апсолутни рекорд у вишедеценијском стварању, а нерешавању овог проблема.
Колико их још остаје са нерешеним статусом?
Остаје нешто више од 2.500 војних пензионера, који немају никако решено стамбено питање, велики број припадника војске, али међу њима су и они који су у војсци годину-две. Новим моделом, изградњом малих насеља које планирамо да градимо у Ваљеву, Суботици и широм Србије, са капацитетима које имамо, очекујем да ћемо у наредне четири године решити сва питања оних који су те станове заслужили у деценијама уназад.
Јесте ли задовољни спроведеним реформама?
Ми смо тим који је оцењен највећом оценом од оних који прате реформе у војсци у земљи и у иностранству. Завршили смо реформу: пензионог фонда, војног школства, здравства, реформу војске, прешли смо на бригадни систем, увели професионализацију, формирали Универзитет одбране, инспекторат за службе безбедности... Укратко, спровели смо реформу по најбољем стандарду, а без екстра новца, која не може да се врати у старо стање.
Како оцењујете резултате укидања редовног служења војног рока?
Интересантно је да постоји део „патриотске јавности“, који жали за тим што више не постоји обавеза служења војног рока, а кад их питате да ли би сада они служили добровољно те жеље нема. Показали смо да је могуће направити систем који добро функционише, али и да Срби и сада радо иду у војнике. Данас имамо три пута више кандидата за добровољно служење војног рока него што имамо потребу.
Могу ли ти постојећи војници да одбране земљу у овом тренутку и саставу, ако затреба?
То је као да питате да ли је бољи професионалац од аматера. Мислим да је у свему професионалац на сваком радном месту бољи од аматера. Коначно имамо зрелу војску и војнике, који брину о свом радном месту, својим породицама, наоружању, техници, и то је врхунски бенефит професионализације Војске. Са мање новца него што смо имали раније упослили смо професионалне војнике, а онима који то желе омогућили да добровољно служе војску.
Да ли је тачно да од 1999. године младићи са Косова и Метохије нису добијали позиве за служење војног рока и нису одлазили у војску?
Од 1999. године од 8.500 регрута са Косова и Метохије занемарљиво мали број њих је служило војску. Тадашњи државни врх донео је 1999. године антидржавну одлуку да се младићима са Косова и Метохије не упућују позиви за служење војног рока, тако да имамо апсурдну ситуацију да је миноран број младића са Косова у последњих 12 година служио војни рок у односу на регрутни потенцијал.
Како је тај број младића доспео у војску?
Они су се практично добровољно пријавили. Нажалост, највећи промотери српства на Косову нису имали ту врсту куражи да своју децу упуте не служење војног рока, али зато имају слободу да зову туђу децу да дођу да их бране на Космету.
Војска је добила новог начелника Генералштаба, а ви недавно рекосте да је лепо видети како заједно седе и разговарају стари и нови начелник. Није ваљда да се дешавало и супротно?
То је била пракса која је постојала у том министарству годинама. Практично су одлуке доношене преко ноћи, а начелници ујутру добијали информацију да су разрешени дужности. Данас имамо резултат пажљиво вођене кадровске политике у којој су се на свечаном пријему, поводом именовања новог начелника, гостима обратили и стари и нови начелник.
О новом начелнику Генералштаба имате све речи хвале?
Било је више изванредних кандидата за то место, а реч је о искусним официрима, правим војсковођама. То су официри који су допринели да се Војска Србије модернизује и реформише у протекле четири године. Генерал Диковић је први међу једнакима и он ће само имати већу одговорност у спровођењу наставка реформе. Одличан је сарадник и поштован официр од стране колега, што је јако битно за руковођење.
Љиљана Миленковић
