26.12.2011.
Intervju ministra Šutanovca za nedeljnik „Akter“
HLADNE GLAVE DO ODRŽIVOG REŠENjA ZA KOSOVO
„Došao je momenat kada se mora tražiti održivo rešenje kakvo zahtevaju Evropa, Srbija i svet 21. veka“
„Pokazali smo da je moguće napraviti sistem koji dobro funkcioniše, ali i da Srbi i sada rado idu u vojnike“, kaže za „Akter“ ministar odbrane Dragan Šutanovac, ocenjujući tačno posle godinu dana ukidanje obaveznog služenja vojnog roka. Ponosno dodaje da je njegov tim dobio najviše ocene iz zemlje i sveta za sprovedene reforme u Vojsci, napominjući da „konačno imamo zrelu vojsku i vojnike, koji brinu o svom radnom mestu, svojim porodicama, naoružanju, tehnici, i to je vrhunski benefit profesionalizacije Vojske“.
Bliži se 1. mart i odluka Evropskog saveta. Kakve su vaše prognoze za našu kandidaturu?Sve vreme od kada sam u Ministarstvu odbrane radim sa svojim timom na implementaciji evropskih vrednosti i dostizanju najboljih standarda u oblasti odbrane. Istrajavajući na tome pokazali smo da možemo da uredimo sistem, tako da danas mnogi kažu da je naša vojska bolja nego što je slučaj u pojedinim članicama EU ili NATO. Srbija je praktično preporukom Evropske komisije dobila potvrdu da je ispunila sve ono što su ispunile i druge zemlje na putu evropskih integracija. Zato kažem da Srbija nikad nije bila bliža evropskim standardima, ali da ima nešto što nije imala nijedna država prilikom pristupanja EU – vekovni problem na svojoj teritoriji. Došao je momenat kada se mora tražiti održivo rešenje kakvo zahtevaju Evropa, Srbija i svet 21. veka.
Mnogi ministri su posle odluke Saveta promenili retoriku, pa govore slično vama – da ne radimo reforme zbog EU, već zbog nas samih. Jeste li razočarani odlukom Brisela?
Odlaganje doživljavam kao neprijatnu stvar, ne kao neko razočaranje. Iako sam evrooptimista, nisam eurouforičan i sve vreme pokušavam da objasnim da treba da doprinesemo tom putu zbog nas samih, a ne da čekamo da nam neko nešto da. Kandidatura ne menja dramatično ništa, ali je važna kao potvrda da svoje domaće reforme radimo ispravno. Ipak političari, analitičari, čak i mediji u Srbiji, vrlo često na osnovu istraživanja fokus grupa šalju poruke koje su milozvučne građanima. Ljudi od mašte su razočarani, a ja sam inženjer, čovek koji uvek traži rešenja.
Angela Merkel je pre neki dan ponovila uslove od letos. Hoćemo li ih prihvatiti?
Srbija mora da vidi šta je za građane najvažnije. Više puta sam rekao da za mene hektari ne predstavljaju vrednost, jer je život nešto što je neprocenjivo i neponovljivo, i da bez života na Kosovu i Metohiji nema ni Kosova i Metohije. Moramo da se usredsredimo na rešenja koja će doprineti da se građani nealbanci na Kosovu osećaju pre svega bezbedno.
Kako to?
Tražeći održiva rešenja, a ona se moraju tražiti hladne glave. Jesmo mi u istorijski lošem trenutku pokucali na vrata EU, ali je tačno i to da mali broj evropskih političara ili gotovo niko ne pristupa na studiozan način problemu u kome se nalazi ne samo Srbija, već ceo region. To je razumljivo, jer su poljuljane i najveće ekonomije, i poruka koju smo dobili iz Nemačke nekome može izgledati brutalna, ali je ona zapravo samo ogoljena i kaže: “Ljudi, moramo da radimo“.
Da li se slažete s tim da se rasformiraju te, kako Merkelova kaže, paralelne institucije, za koje Oliver Ivanović kaže da su jedine legalno izabrane na severu Kosova?
Ukoliko govorimo o lokalnim samoupravama severa Kosova, to su jedine institucije i one nisu paralelne. Ali činjenica je da postoje južno od Ibra i paralelne institucije koje nemaju nikakvu funkciju, koje su de fakto fiktivne od 1999. godine, i koje i danas crpe energiju iz Srbije. Verujem da veliki deo ljudi zaposlenih u tim takozvanim institucijama, firmama, uopšte nije na Kosovu, niti vodi brigu o Kosovu.
Da li je Angela Merkel mislila na te institucije ili na sever Kosova?
O tome treba da se razgovara i nađe prihvatljivo rešenje. Postoje institucije u kojima su nemoguće promene, kao što su bolnice, vrtići, škole. Izborne institucije su nešto sasvim drugo. Očekivati da će građani srpske nacionalnosti odlaziti u Prištinu na lečenje ili da će direktora bolnice u Kosovskoj Mitrovici postaviti u KBC Priština, dok žene iz Prištine dolaze da se porađaju u Beogradu, jeste prosto nerealno, kao što je nerealno da naša deca uče po prištinskom programu.
Često se pominje odricanje od Rezolucije 1244?Nisam u razgovorima sa stranim diplomatama imao priliku da čujem da neko traži da se odreknemo Rezolucije, već stičem utisak da je interes i Prištine i Beograda da ta Rezolucija ostane na snazi. Ona nije nimalo ohrabrujuća za nas još od vremena kada je doneta, a nastala je kao rezultat kapitulacije uvijene u oblandu velike pobede. Zbog te Rezolucije i Kumanovskog sporazuma vojska tadašnje Jugoslavije ne samo da se povukla sa Kosova, već je morala da se povuče unutar Srbije, da napravi „tampon zonu“ između Kosova i centralne Srbije i tako stvori mogućnost da 2000. godine nastanu terorističke, paramilitarne organizacija na jugu Srbije.
Ima li nagoveštaja da se sprema izmenjena politika prema Kosovu?
Vodi se živa diplomatska aktivnost u želji da se motivišu naši prijatelji i partneri u pronalaženju održivog rešenja koje će zadovoljiti EU i njene članice. Činjenica je da su gotovo sve članice EU podržale Srbiju i da postoji veliki broj država koje žele da pomognu. Predsednik Tadić pokušava da sa istim ciljem dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo pre svega za građane Srbije.
Kada ćemo znati za to rešenje?
Ukoliko to rešenje bude prihvatljivo ono će ugledati svetlost dana, u suprotnom tražiće se neko drugo. Ne mislim da građani treba da očekuju da će neko na tako transparentan način da izađe u javnost sa konkretnim predlogom, takva praksa ne postoji i ona nije primerena ozbiljnim razgovorima.
Ako to rešenje bude prihvatljivo za svet i Evropu, hoće li ono biti produkt nacionalnog konsenzusa u Srbiji ili rešenje ove vlade?
Prošle godine u intervjuu „Akteru“ rekao sam da nije slučajno što su u našem amblemu četiri ocila okrenula leđa jedan drugome i da čitamo „Samo sloga Srbina spasava“. Valjda zato što znamo šta nas spasava, nikako da se složimo. Kosovsko pitanje nikako ne sme da bude dnevno političko pitanje jedne vlade, jednog parlamenta, niti dveju vlada, već treba da se posmatra na strateški način. Bojim se da i ako najbolje rešenje bude postignuto neko će naći zamerku ne bi li pokazao kako ima različit stav.
Sva je prilika da će opet Kosovo biti predizborna tema svih stranaka. Šta će biti osnova kampanje vaše stranke?
Osnova kampanje naše stranke od 2003. godine je život. Podsetiću vas na slogane „Za bolji život“, “Zato što život ne može da čeka“, „Budućnost odmah“ itd. Kad kažem život mislim pre svega na standard. U ove četiri godine imali smo nesreću da budemo opterećeni ne samo kosovskim problemom, već i ekonomskom krizom, koja je krucijalno uticala i na ekonomsko stanje u Srbiji. Predstavićemo novu politiku za novo vreme, u kome su nam ciljevi isti, a politika podrazumeva promene u odnosu na prošlo vreme.
Šta će doneti ta nova politika u novom vremenu?
Neophodna je poreska reforma, smanjenje određenih poreza, kao i usmeravanje novca ka onima koji privređuju, na radnike pre svega. Nepristojno je da radnik radi za 150 evra, a da menadžment ima sto puta veću platu. Ne može se kriza izneti na plećima onih koji su najslabiji. Postoji mnogo kapaciteta u poljoprivredi, na čemu ministar Petrović već radi, i tu vidimo rezultate. Beograd je svetao primer kako može da se vodi jedan veliki grad, te zato želimo da u pozitivnom smislu „beogradizujemo“ celu Srbiju. Vojvodina je odavno stala na zdrave noge i to je takođe primer kako DS vodi jedan ceo region. U vladi ćemo napraviti jasnu diferencijaciju ko je za šta bio odgovoran, kako ne bismo samo mi iz DS-a snosili odgovornost za sve u vladi, dok drugi vuku benefite za ono što smo zajedno uradili.
Sednica Glavnog odbora vaše stranke donela je nagoveštaje izvesnih neslaganja kada ste vi i Dragan Đilas kritikovali Vuka Jeremića?
Fascinantno je koliko mediji i javnost ne mogu da prihvate da u našem društvu postoji stranka koja ima živu demokratsku, unutarstranačku proceduru. U ovo vreme prošle godine pred našom Skupštinom isto je bilo pitanja da li se cepamo, razdvajamo, da li ima frakcija, da li ima više politika. Mi nismo stranka jednoumlja već poštujemo različita mišljenja, zato i jesmo demokratska stranka, kao i najstabilnija stranka na srpskom političkom prostoru.
Da li se već sada nazire neki novi tim za novo vreme?
Teško je sada predvideti kako će biti formulisan tim za novo vreme. U Srbiji još neće doći do takve polarizacije da sve zavisi od jedne stranke. Moraćemo da sačekamo završetak izbora i da na osnovu rezultata kompletiramo tim. Kapiten tog tima je predsednik Tadić, i on će napraviti selekciju igrača, odrediti one za koje misli da mogu najkvalitetnije da vode Vladu Srbije u narednom periodu.
Verovatno već imate u vidu koalicione partnere?
U okviru koalicije u kojoj smo sada, i uvek smo otvoreni za saradnju sa strankama manjina.
A Rasim Ljajić i njegov SDPS?
Oni su naš strateški partner i mislim da je Ljajić dobrodošao i pre i posle izbora. Mi nemamo dilemu da njegova stranka deli vrednosnu orijentaciju kao i DS.
Verujete li da će i posle ovih izbora SPS biti neizbežan koalicioni partner, ma ko da formira vladu?
Vidim da je trenutno najveća „politička bitka“ za treće mesto i ko će da bude tas na vagi, ali se time ne opterećujem. Bez DS-a niti jedna stranka u Srbiji nema kapacitet da samostalno sprovede reforme, a bez tih reformi mi ne možemo ni kao država ni kao narod da se krećemo u pozitivnom pravcu.
Šta je sa naprednjacima, već godinu dana se priča o mogućoj koaliciji vaše i njihove stranke?
Činjenica je da građani još uvek ne znaju šta je SNS i kakva je to politička kreatura u kojoj imate: Tomislava Nikolića, Milanku Karić, Borislava Pelevića, Aleksandra Vulina, Velimira Ilića, Aleksandra Vučića... Možda bi u nekoj gastronomiji mogao da pronađem neko jelo s juga Srbije koje može da se svari uz toliko različitih sastojaka. S druge strane, ta stranka uredno šalje svoje emisare u Zapadnu Evropu, zaklinje se na evropski put Srbije, šalje poruke da će podržati sve ono što Evropa od nas očekuje, a u Srbiji zarad desničarskih glasova kritikuje Evropu ili veliča stavove koji su iz davne prošlosti. Nemam poverenje u „evropljane“ koji nisu podržali nijedan proevropski zakon.
Nedavno se podigla prilična prašina oko izjave Borislava Pelevića i programa SNS-a na planu organizacije vojske?
Vidim da ima mnogo više kandidata koji bi sprovodili te promene, nego što je sam Pelević. On je jedini hrabro izašao u javnost i rekao da će ponovo vratiti obavezno služenje vojnog roka. U njihovoj ‘‘Beloj knjizi’’ postoje i druge stvari koje se bave sistemom odbrane, a to je gašenje VMA kao vojne ustanove i pretvaranje u jedan od kliničkih centara Srbije. To bi bilo loše kako za sistem odbrane, tako i za građane Srbije, a daleko je od napredne politike i predstavlja vraćanje u neko davno prošlo vreme.
Vaš kolega Zoran Živković najavljuje povratak u politiku. Ima li mesta za njega u planovima vaše stranke?
Ne postoje planovi stranke koji isključuju bilo kog člana stranke da se aktivira i da učestvuje u političkom životu. On svoju politiku mora da kandiduje na organima stranke i ukoliko dobije podršku imaće veći prostor.
Da li je vaš boravak u Alžiru doneo neki veći posao za Vojsku Srbije, jer ste još prošle godine u intervjuu za „Akter“ najavljivali velike poslove na severu Afrike?
Posao na severu Afrike se realizuje i to je najveći posao od devedesetih godina. Najavili smo da će ova godina biti godina Afrike. Očekujemo prodor ne samo naše odbrambene industrije, već i građevinske, koja se bavi izgradnjom kapaciteta u oblasti odbrane. Velike su šanse i za realizaciju posla u Angoli.
Šta se radi u Angoli?Razgovaramo o izgradnji, postavljanju sistema, rukovođenju i školovanju kadrova za vođenje velike vojne bolnice. Naši lekari sa VMA tamo bi boravili neko vreme, a na fakultetu bismo školovali njihove kadrove, koji bi kasnije tamo radili.
Hoćemo li se vratiti i na tržište Libije?
Pre sukoba u Libiji bio je u planu veliki projekat odobren od vrhovnih vlasti Libije. Za izgradnju vojne bolnice urađeno je idejno rešenje, a dobili smo prostor na kome treba da se obave geološka istraživanja za konačan početak tog posla. Posle završetka sukoba u Beogradu je boravila delegacija libijske vojske i ministarstva, i verujem da ćemo nastaviti razgovore o izgradnji vojne bolnice.
Vojni penzioneri dobili su bespovratne kredite za rešenje stambenog pitanja?
Jedan od modela za trajno rešavanje stambenih pitanja jeste bespovratni kredit za vojne penzionere. Za iznos od 20.000 evra vojni penzioneri mogu da kupe nekretninu u većini gradova na teritoriji cele Srbije. Za godinu i po dana, od kada smo ponudili i tu mogućnost, potpisano je 1.200 ugovora. Očekujemo da u prva četiri meseca iduće godine bude potpisano još oko 300 ugovora. U mandatu ove vlade rešeno je ukupno 5.000 stambenih pitanja, što je apsolutni rekord u višedecenijskom stvaranju, a nerešavanju ovog problema.
Koliko ih još ostaje sa nerešenim statusom?
Ostaje nešto više od 2.500 vojnih penzionera, koji nemaju nikako rešeno stambeno pitanje, veliki broj pripadnika vojske, ali među njima su i oni koji su u vojsci godinu-dve. Novim modelom, izgradnjom malih naselja koje planiramo da gradimo u Valjevu, Subotici i širom Srbije, sa kapacitetima koje imamo, očekujem da ćemo u naredne četiri godine rešiti sva pitanja onih koji su te stanove zaslužili u decenijama unazad.
Jeste li zadovoljni sprovedenim reformama?
Mi smo tim koji je ocenjen najvećom ocenom od onih koji prate reforme u vojsci u zemlji i u inostranstvu. Završili smo reformu: penzionog fonda, vojnog školstva, zdravstva, reformu vojske, prešli smo na brigadni sistem, uveli profesionalizaciju, formirali Univerzitet odbrane, inspektorat za službe bezbednosti... Ukratko, sproveli smo reformu po najboljem standardu, a bez ekstra novca, koja ne može da se vrati u staro stanje.
Kako ocenjujete rezultate ukidanja redovnog služenja vojnog roka?
Interesantno je da postoji deo „patriotske javnosti“, koji žali za tim što više ne postoji obaveza služenja vojnog roka, a kad ih pitate da li bi sada oni služili dobrovoljno te želje nema. Pokazali smo da je moguće napraviti sistem koji dobro funkcioniše, ali i da Srbi i sada rado idu u vojnike. Danas imamo tri puta više kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka nego što imamo potrebu.
Mogu li ti postojeći vojnici da odbrane zemlju u ovom trenutku i sastavu, ako zatreba?
To je kao da pitate da li je bolji profesionalac od amatera. Mislim da je u svemu profesionalac na svakom radnom mestu bolji od amatera. Konačno imamo zrelu vojsku i vojnike, koji brinu o svom radnom mestu, svojim porodicama, naoružanju, tehnici, i to je vrhunski benefit profesionalizacije Vojske. Sa manje novca nego što smo imali ranije uposlili smo profesionalne vojnike, a onima koji to žele omogućili da dobrovoljno služe vojsku.
Da li je tačno da od 1999. godine mladići sa Kosova i Metohije nisu dobijali pozive za služenje vojnog roka i nisu odlazili u vojsku?
Od 1999. godine od 8.500 regruta sa Kosova i Metohije zanemarljivo mali broj njih je služilo vojsku. Tadašnji državni vrh doneo je 1999. godine antidržavnu odluku da se mladićima sa Kosova i Metohije ne upućuju pozivi za služenje vojnog roka, tako da imamo apsurdnu situaciju da je minoran broj mladića sa Kosova u poslednjih 12 godina služio vojni rok u odnosu na regrutni potencijal.
Kako je taj broj mladića dospeo u vojsku?
Oni su se praktično dobrovoljno prijavili. Nažalost, najveći promoteri srpstva na Kosovu nisu imali tu vrstu kuraži da svoju decu upute ne služenje vojnog roka, ali zato imaju slobodu da zovu tuđu decu da dođu da ih brane na Kosmetu.
Vojska je dobila novog načelnika Generalštaba, a vi nedavno rekoste da je lepo videti kako zajedno sede i razgovaraju stari i novi načelnik. Nije valjda da se dešavalo i suprotno?
To je bila praksa koja je postojala u tom ministarstvu godinama. Praktično su odluke donošene preko noći, a načelnici ujutru dobijali informaciju da su razrešeni dužnosti. Danas imamo rezultat pažljivo vođene kadrovske politike u kojoj su se na svečanom prijemu, povodom imenovanja novog načelnika, gostima obratili i stari i novi načelnik.
O novom načelniku Generalštaba imate sve reči hvale?
Bilo je više izvanrednih kandidata za to mesto, a reč je o iskusnim oficirima, pravim vojskovođama. To su oficiri koji su doprineli da se Vojska Srbije modernizuje i reformiše u protekle četiri godine. General Diković je prvi među jednakima i on će samo imati veću odgovornost u sprovođenju nastavka reforme. Odličan je saradnik i poštovan oficir od strane kolega, što je jako bitno za rukovođenje.
Ljiljana Milenković
