19.10.2011.
Интервју генерала Милетића листу "Правда"
Не постоји ниједна ставка из области система одбране која би била препрека на путу званичног добијања статуса кандидата за пријем у ЕУ. Према оцени Европске комисије, сектор безбедности је можда и најдаље отишао у реформама, каже за „Правду“ начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, коментаришући извештај Европске комисије о давању статуса кандидата Србији за пријем у чланство ЕУ.
Где је Војска Србије у односу на војске у региону? Хрватска улази у ЕУ, а нама се чини да је ВС озбиљније приступила реформама.- Реформа Војске, односно сектора безбедности само је један од сегмената за приступање ЕУ. Зато мислим да нема потребе ни за повлачењем паралеле између наше војске са армијама у региону. С друге стране, без обзира на заостајање Србије у многим областима, када је војска у питању – ни у једном елементу не заостајемо за војскама у региону. Нити када је у питању организација, нити систем обуке, ни интеграције. Наши интереси су различити. Њихов интерес је пуноправно чланство у НАТО, наш интерес у овом тренутку је сарадња са НАТО кроз Партнерство за мир.
Многи грађани Србије су укидање класичног војног рока доживели као слабљење војске и њене одбрамбене моћи, делом и као деградацију, што утиче на спремност Србије да се у случају, не дај боже, потребе – одбрани.
- Не можемо да живимо као што су живели наши преци пре сто година. Ствари и услови се мењају. Целокупно друштво се мења, развија. У том смислу се развија и сектор безбедности. У складу са тим, мења се и развија и наша војска. Професионализација је једна од кључних ставки у војскама широм света. То смо и ми урадили. Притом, ми нисмо ускратили право нашим грађанима који желе да се оспособљавају за одбрану земље да добровољно служе војни рок. Не може да се говори о урушавању система безбедности, већ напротив – то је изградња система безбедности на неким другим основама, чиме се добио један други квалитет. Видите и сами да се систем безбедности са националног проширује на мултинационални ниво, што значи да се иде на интеграције, иде се у заједничке акције, а војска се све више конципира и организује да осим традиционалних задатака извршава и неке који су примерени савременом тренутку човечанства, приликом рецимо разних еколошких или природних катастрофа.
Систем одбране ипак не може, а да не рачуна и на учешће грађана у одбрани. Грађани у многим земљама имају обавезу годишње обуке. Чак и у земљама које никада нису ратовале.
- Наравно. Ми, када говоримо о реформи Војске, говоримо о трајном процесу. Треба да идемо даље у свим сегментима. Па и у обуци. Наравно, све зависи од могућих претњи по безбедност наше земље. Сви елементи се помно анализирају и наравно да ће се радити на томе, само што не можемо све одједном.
Недавно, у тренутку експанзије кризе на северу Косова, цела Србија је брујала да је почела мобилизација, јер су наводно, многи грађани добили позив за обуку.
- Није било никакве мобилизације. Било је селективних позивања резервног састава, али у склопу чињенице да је реформа донела неке организационе промене, да су неке јединице расформиране, а друге формиране. Било је неопходно да се то саопшти делу резервног састава кога се то тиче. Имамо потребу за одређеним специјалностима, људима на које рачунамо у евентуалним кризним ситуацијама.
Каква је ситуација у Копненој зони безбедности?
- Ситуација у Копненој зони за сада је релативно мирна. Ситуација с друге стране административне линије доста је напета. У овом тренутку не постоје индикатори који указују на то да ситуација може драстично да се погорша, што никако не може да се искључи.
Грађане Србије, ма где да су, интересује да ли ће Војска Србије остати у Копненој зони и уколико дође до насиља на северу КиМ и уколико грађани у том делу буду физички угрожени.
- Употреба Војске регулисана је законом. Постоје надлежни државни органи који то регулишу. Имамо Скупштину, имамо председника Републике Србије... Ова држава има и своју војску и држава ће сигурно наћи начин да заштити своје грађане, али и да очува мир.
Гордана Јанићијевић-Потпара
