19.10.2011.
Intervju generala Miletića listu "Pravda"
Ne postoji nijedna stavka iz oblasti sistema odbrane koja bi bila prepreka na putu zvaničnog dobijanja statusa kandidata za prijem u EU. Prema oceni Evropske komisije, sektor bezbednosti je možda i najdalje otišao u reformama, kaže za „Pravdu“ načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić, komentarišući izveštaj Evropske komisije o davanju statusa kandidata Srbiji za prijem u članstvo EU.
Gde je Vojska Srbije u odnosu na vojske u regionu? Hrvatska ulazi u EU, a nama se čini da je VS ozbiljnije pristupila reformama.- Reforma Vojske, odnosno sektora bezbednosti samo je jedan od segmenata za pristupanje EU. Zato mislim da nema potrebe ni za povlačenjem paralele između naše vojske sa armijama u regionu. S druge strane, bez obzira na zaostajanje Srbije u mnogim oblastima, kada je vojska u pitanju – ni u jednom elementu ne zaostajemo za vojskama u regionu. Niti kada je u pitanju organizacija, niti sistem obuke, ni integracije. Naši interesi su različiti. Njihov interes je punopravno članstvo u NATO, naš interes u ovom trenutku je saradnja sa NATO kroz Partnerstvo za mir.
Mnogi građani Srbije su ukidanje klasičnog vojnog roka doživeli kao slabljenje vojske i njene odbrambene moći, delom i kao degradaciju, što utiče na spremnost Srbije da se u slučaju, ne daj bože, potrebe – odbrani.
- Ne možemo da živimo kao što su živeli naši preci pre sto godina. Stvari i uslovi se menjaju. Celokupno društvo se menja, razvija. U tom smislu se razvija i sektor bezbednosti. U skladu sa tim, menja se i razvija i naša vojska. Profesionalizacija je jedna od ključnih stavki u vojskama širom sveta. To smo i mi uradili. Pritom, mi nismo uskratili pravo našim građanima koji žele da se osposobljavaju za odbranu zemlje da dobrovoljno služe vojni rok. Ne može da se govori o urušavanju sistema bezbednosti, već naprotiv – to je izgradnja sistema bezbednosti na nekim drugim osnovama, čime se dobio jedan drugi kvalitet. Vidite i sami da se sistem bezbednosti sa nacionalnog proširuje na multinacionalni nivo, što znači da se ide na integracije, ide se u zajedničke akcije, a vojska se sve više koncipira i organizuje da osim tradicionalnih zadataka izvršava i neke koji su primereni savremenom trenutku čovečanstva, prilikom recimo raznih ekoloških ili prirodnih katastrofa.
Sistem odbrane ipak ne može, a da ne računa i na učešće građana u odbrani. Građani u mnogim zemljama imaju obavezu godišnje obuke. Čak i u zemljama koje nikada nisu ratovale.
- Naravno. Mi, kada govorimo o reformi Vojske, govorimo o trajnom procesu. Treba da idemo dalje u svim segmentima. Pa i u obuci. Naravno, sve zavisi od mogućih pretnji po bezbednost naše zemlje. Svi elementi se pomno analiziraju i naravno da će se raditi na tome, samo što ne možemo sve odjednom.
Nedavno, u trenutku ekspanzije krize na severu Kosova, cela Srbija je brujala da je počela mobilizacija, jer su navodno, mnogi građani dobili poziv za obuku.
- Nije bilo nikakve mobilizacije. Bilo je selektivnih pozivanja rezervnog sastava, ali u sklopu činjenice da je reforma donela neke organizacione promene, da su neke jedinice rasformirane, a druge formirane. Bilo je neophodno da se to saopšti delu rezervnog sastava koga se to tiče. Imamo potrebu za određenim specijalnostima, ljudima na koje računamo u eventualnim kriznim situacijama.
Kakva je situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti?
- Situacija u Kopnenoj zoni za sada je relativno mirna. Situacija s druge strane administrativne linije dosta je napeta. U ovom trenutku ne postoje indikatori koji ukazuju na to da situacija može drastično da se pogorša, što nikako ne može da se isključi.
Građane Srbije, ma gde da su, interesuje da li će Vojska Srbije ostati u Kopnenoj zoni i ukoliko dođe do nasilja na severu KiM i ukoliko građani u tom delu budu fizički ugroženi.
- Upotreba Vojske regulisana je zakonom. Postoje nadležni državni organi koji to regulišu. Imamo Skupštinu, imamo predsednika Republike Srbije... Ova država ima i svoju vojsku i država će sigurno naći način da zaštiti svoje građane, ali i da očuva mir.
Gordana Janićijević-Potpara
