15.10.2011.
„Дан белог штапа“ обележен у Дому војске
Светски дан посвећен слепим и слабовидим особама – „Дан белог штапа“ обележен је данас у Великој галерији Дома Војске Србије у Београду разгледањем дела недавно отворене изложбе „Колекција Павла Бељанског: поново у Београду“.Тактилни дијаграми и аудио-водичи омогућили су слепим и слабовидим особама да осете лепоту три уметничка дела из колекције Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду - слике Јефта Перића „Мртва природа“, Јована Бијелића „Девојка са књигом“, као и скулптуре Сретена Стојановића „Наташа Бошковић“.
Једна од слепих особа која је посетила изложбу је Весна Радуловић. Она каже да није очекивала да ће поставка бити тако добро прилагођена људима који уметничка дела морају да „виде рукама“.
«Добро је што постоји аудио-снимак који је одлично урађен јер има пуно детаља – лепо су објашњене боје на сликама, као и све што је на њима представљено. Без аудио-снимка тешко да би слепи препознали шта се налази на тактилним дијаграмима. Слушајући га, кретала сам се рукама по дијаграму и тако себи представљала изглед слике» објашњава свој доживљај Весна.
Она истиче да, за разлику од људи који виде, слепе и слабовиде особе уметничка дела перципирају на другачији начин и посвећују им више пажње јер им је за то потребно и више времена.
«Драго ми је што нас је водич провео кроз целу поставку из колекције Бељански, јер мене не занима само оно што је прилагођено слепим и слабовидим особама» закључује Весна Радуловић.
Тешкоћу, али и лепоту и умеће „гледања“ слика и скулптура без употребе очију покушали су да осете и људи који виде. Београђанка Биљана Станојчић повезала је очи црним повезом и упловила у свет додира и звука.«Чини ми се да нисам могла довољно добро да препознам слику Јефта Перића „Мртва природа“ иако сам је претходно видела и запамтила. Тешко ми је било да „пређем“ на сасвим друго чуло од онога на које сам навикла. Предпостављам да људи који не виде много боље осећају све те контуре под прстима, јер им је чуло додира развијеније» препричава свој необични доживљај Биљана Станојчић.
Драгана Бошковић из Спомен-збирке Павле Бељански каже да им је и био циљ да смање разлику између људи који виде и оних који то не могу. Она додаје да је тактилна галерија разгледање “додиром и звуком” и да није чудо што „видећи“ људи нису успели да у потпуности осете уметничко дело. Поставка је урађена по највишим стандардима доступним у свету. Тифло-стаза, тактилни дијаграми, легенде на Брајовом писму, копија скулптуре, као и аудио-водич на дејзи флеш плејерима, омогућују у садржајном и обликовном смислу да се слика „види“ и „препозна“.
«Започели смо пројекат „Додирни и осети“ пре више од пет година и он ће постати део сталне поставке у Новом Саду. Да би се све што је замишљено и реализовало неопходне су две ствари – тактилни дијаграми који су ручно рађени и звучни записи. То је пилот-програм где проверавамо шта смо урадили и стичемо нова искуства. Данас проверавамо како слепи и слабовиди реагују јер је ово прва изложба на нашим просторима директно везана за ликовну уметност коју је много теже дочарати него скулптуре» – каже Драгана Богдановић и истиче да људи који долазе нису навикнути на такав начин доживљавања уметности и да ће бити потребно још много времена за напредак у тој области.
Програм је реализован у сарадњи са Школом за основно и средње образовање „Милан Петровић“ из Новог Сада, Савезом слепих Војводине и Савезом слепих Србије, као и звучним библиотекама ових организација, уз подршку Канцеларије председника Републике, „Теленор“ фондације и невладине организације „Алтеа“.Процењује се да у Србији има око 12 хиљада слепих и слабовидих особа. Светски „Дан белог штапа“ обележава се сваког 15. октобра од 1964. године када је донесена Резолуција америчког конгреса. Поред бројних јавних манифестација које су данас организоване, представници удружења „Бели штап“ и „Берлиц школе“ за учење страних језика прошетали су улицама Београда под слоганом – „Прошетајмо заједно“.
