01.06.2011.
Интервјуи генерала Милетића и генерала Абриела поводом предстојеће Стратегијске војне конференције за партнере у Београду
Генерал Милоје Милетић, начелник Генералштаба Војске Србије
Потврда поузданог партнерства
Циљеви предстојеће Стратегијске војне конференције за партнере јесу продубљивање и проширивање партнерства, сарадње и поверења, те размена мишљења, сазнања и искустава о најактуелнијим стратегијским и безбедносним питањима. За нас је ово један од начина да, уз уважавање опредељења о војној неутралности, истовремено искажемо и опредељење о спремности на сарадњу, када је то у интересу мира.У Београду ће, од 13. до 15. јуна бити, одржана Стратегијска војна конференција за партнере, пета по реду од иницијативе покренуте на самиту НАТО-а у Риги, 2006. године, за одржавање оваквих годишњих скупова партнерских држава из целог света, окупљених у више организација, програма и иницијатива, са заједничким циљем размене ставова и искуства по војним питањима важним за глобалну и регионалну безбедност, ради унапређења сарадње међу земљама посвећеним миру и изградњи безбеднијег света.
До сада исказано интересовање за конференцију у Београду знатно је веће него за претходне овакве скупове. То потврђује податак да је број пријављених држава већ прешао педесет, што је више од укупног броја учесника на прошлогодишњој конференцији у Финској.
Ови скупови одржавају се на нивоу начелника генералштабова држава учесница, а домаћин овогодишње конференције је генерал Милоје Милетић, начелник Генералштаба Војске Србије. То је повод за разговор о циљевима конференције, очекивањима од овако високог скупа и актуелним питањима међународне војне сарадње Србије.
Господине генерале, бити домаћин Стратегијске војне конференције за партнере је и признање за Србију и Војску, потврда добре партнерске сарадње, али и велика обавеза у организационом погледу. Како теку припреме и како је дошло до тога да будемо домаћини овог скупа?
– На понуду Савезничке команде за трансформацију из Норфолка (САД), Србија је прихватила да буде домаћин Стратегијске војне конференције за партнере ове године. То је свакако потврда добре партнерске сарадње, потврда поузданог партнерства са свима који деле сличне безбедносне вредности, али наравно и велика обавеза у организационом смислу.
Припреме теку добро и уверен сам да ћемо као и до сада бити добри домаћини. Пре Србије, домаћини овом скупу били су Македонија, Норвешка, Албанија и прошле године Финска. Следеће године, Конференција ће бити одржана у Хрватској, а 2013. године у Шведској.
Идеја о организацији овакве врсте скупова на годишњем нивоу потекла је на самиту у Риги, 2006. године, с циљем да начелници генералштабова партнерских земаља размене ставове и искуства по војним питањима од стратегијског значаја за безбедност света.
Као што можете приметити акценат је на партнерству, а и до сада су домаћини овом скупу биле државе које су чланице Програма Партнерство за мир.
У домаћој јавности недовољно се схвата природа ове конференције, па се често назива и конференција НАТО-а. Појасните нам карактер и циљ предстојећег скупа?
– Ово је конференција на којој учествују све земље, које на неки начин партиципирају у евроатлантским и европским интеграцијама и у партнерским су односима у области одбране. Дакле, није реч само о чланицама НАТО, него и земљама које учествују у Програму Партнерство за мир, Медитеранском дијалогу и Истамбулској иницијативи. На конференцији ће учествовати и представници контакт земаља као што су Бразил, Аустралија, Индија, Јапан, Нови Зеланд и Пакистан.
На конференцију се позивају начелници генералштабова ових земаља, што недвосмислено говори да је доминантна стручна, а не политичка димензија скупа. Циљеви ових конференција јесу продубљивање и проширивање партнерства, сарадње и поверења, затим размена мишљења, сазнања и искустава о најактуелнијим стратегијским и безбедносним питањима.
За нас је ово један од начина да, уз уважавање опредељења о војној неутралности, истовремено искажемо и опредељење о спремности на сарадњу, када је то у интересу мира.
Конференција је нови корак Србије и Војске у развијању партнерске сарадње са свима који се залажу за очување мира и безбедности и супротстављање претњама ма одакле оне долазиле. Како оцењујете изградњу наших партнерских капацитета, будући да се томе у последње време посвећује више пажње него раније?
– Војска Србије негује добру сарадњу и веома је активна у свим областима у којима препознаје свој интерес. Реч је, пре свега, о заједничкој обуци и усавршавању кадра, учешћу у вежбама, модернизацији наоружања и војне опреме, регионалним иницијативама у области безбедности...
При том, ми смо у региону и у свету препознати као поуздан партнер, који има шта да понуди.
Наши тренутни приоритети су обука јединица декларисаних за учешће у мултинационалним операцијама, активан рад у пуном капацитету регионалног центра АБХО у Крушевцу и развој капацитета базе „Југ“ за потребе обуке учесника мултинационалних операција.
Наравно, ту је и учешће у мултинационалним операцијама под мандатом УН и ЕУ на подручјима на којима су угрожени мир и безбедност. Повећали смо број мисија у којима се ангажују наши припадници. У овом тренутку присутни смо у Конгу, Либерији, Обали Слоноваче, на Кипру и у Либану. Планирано је учешће и у операцијама у Сомалији и на Блиском истоку.
Недавно сте се вратили из вишедневне посете Кини. Какви су резултати те посете и каква је оријентација Србије у међународној војној сарадњи?
– У току посете Кини имао сам неколико важних сусрета са високим представницима Министарства одбране и Народноослободилачке армије Кине, са којима сам разменио мишљења о унапређењу сарадње наше две војске. Разговарао сам са начелником Генералштаба НОА Кине генералом Ченом Бингдеом, потпредседником Централне војне комисије НР Кине генералом Сјуом Цаихоуом и министром одбране генералом Лиангом Гуанглијем. Сви они истакли су да је размена искустава и сарадња између две војске плодоносна на различитим пољима и уверили су ме да Кина има позитиван став о даљем унапређењу војне сарадње са Србијом.
Традиционално пријатељство са великом и напредном земљом каква је Кина, која располаже једном од најјачих армија на свету, за Србију и Војску Србије је драгоцено. У последњих неколико година наша сарадња у области одбране бележи узлазни тренд, нарочито када је реч о војнообразовној и војномедицинској сарадњи.
Војска Србије, пре свега, гради мостове сарадње у области одбране са војскама земаља са којима је Република Србија развила добре, пријатељске и партнерске односе, а с циљем јачања мира и безбедности у региону и шире. Управо из тог разлога, веома је значајна сарадња и партнерство са Националном гардом Охаја, утемељена у Програму државног партнерства; интензивирање сарадње са Руском Федерацијом; одржавање успостављене динамике сарадње са Кином; даље интензивирање сарадње са суседима и са оружаним снагама земаља региона.
Наравно, значајна је и наша сарадња са оружаним снагама других држава Европе и света, о чему говори импозантан број активности које организујемо и спроводимо са колегама из иностранства, удруженим снагама.
Господине генерале, желимо Вам успешну организацију Стратегијске војне конференције и резултате рада који ће допринети јачању безбедности Србије.
Раденко МУТАВЏИЋ
Генерал Стефан Абриел, Врховни командант Савезничке команде за трансформацију
Партнери за бољи свет
Стратегијску војну конференцију за партнере, од 13. до 15. јуна у Београду, организује Савезничка команда за трансформацију (Allied Command Transformation – АСТ) и то је повод што смо генерала Абриела замолили да одговори на неколико питања о предстојећем догађајуЦиљ Стратегијске војне конференција за партнере – Strategic Military Partner Conference 2011 (SMPC) је размена искустава и мишљења о најважнијим стратешким питањима од заједничког интереса. Позив за учешће на Конференцији упућен је начелницима генералштабова земаља чланица НАТО, Партнерства за мир, Медитеранског дијалога, Истамбулске иницијативе за сарадњу и контакт држава. Такође, позив је упућен и председавајућем Војног комитета Европске уније, председавајућем Војног комитета НАТО, Директору Међународног војног секретаријата НАТО и Врховном савезничком команданту за операције.
Тема овогодишње конференције је “Након Лисабона: спровођење трансформације”. Поред тога, у оквиру радних група, експерти за предметну област имаће прилику да размене мишљења о следећим темама “Иновативни приступи ефикасном развоју капацитета”, “Осигуран приступ глобалним заједничким ресурсима” и “Обука, партнерство и помоћ”.
Господине генерале, шта SMPC 2011 чини кључним догаћајем у оквиру Стратешке кампање ангажовања Савезничке команде за трансформацију?
- Стратешка војна партнерска конференција је јединствена и подесна платформа која окупља највише војне представнике како НАТО тако и партнерских земаља, што нам омогућава да дискутујемо о кључним активностима које Савезничка команда за трансформацију (ACT) реализује са тим земљама и да ти обједињени ставови и запажања појединих земаља помогну у напорима за вођење трансформације НАТО-а. Прошлог новембра на Лисабонском самиту, НАТО је потврдио своју опредељеност за трансформацију као темељни елемент будућности Алијансе. Као допринос томе, први приоритет ACT је да обезбеди широко разумевање текуће еволуције ратовања, и друго, како треба да одговори на те промене. То ћемо на најбољи начин учинити оцењивањем данашњег безбедносног окружења на јасан и садржајан начин. Радећи тако развијаћемо прагматичне и иновативне предлоге за јачање наших способности за колективну безбедности и одбрану. Унапређење стабилности и безбедности не може бити успешно без наших партнерских земаља. Нови Стратегијски концепт препознао је значај тог доприноса и позвао на већу сарадњу и размену са партнерима широм света.
Конференција се састоји од два главна дела. Првог дана састаће се начелници генералштабова, а након тога биће реализоване планиране радионице. Која су главна тежишта ове две активности?
- На пленарној седници начелника генералштабова разговараћемо о иновативним приступима ефикасном развијању способности, будућем развоју партнерства и заједничким активностима, као и осигурању приступа глобалним заједничким добрима. Спајајући информације из ACT са излагањима главних говорника високог нивоа, надамо се да ћемо стимулисати плодну и сврсисходну дискусију на пленуму начелника генералштабова. На радионицама, које ће након тога уследити, национални експерти и експерти из ACT на конструктиван начин детаљније ће обрадити та питања, што ће омогућити нашим аналитичарима да у НАТО презентују утемељене препоруке за будући рад. Сви резултати ће се објединити у анализи рада SMPC и тај извештај ћу проследити свим НАТО структурама као и нашим партнерским земљама.
Партнерство је веома значајно за глобалну и националну безбедност. Како видите његов даљи развој и напоре усмерене ка трансформацији?
- Током протекле две деценије НАТО је са партнерима сарађивао у изградњи кооперативне безбедности. Резултати су потврдили вредност и значај те широке сарадње. Партнерства са НАТО дају јасан и цењен допринос безбедности Алијансе, и шире, међународној безбедности, као и одбрани и промовисању вредности личне слободе, демократије, људских права и владавине права. Односи са партнерима Алијансе се заснивају на реципроцитету, узајамној користи и узајамном уважавању.
Циљ ове политике је суштинско продубљивање и проширивање партнерстава са НАТО, у складу са Стратегијским концептом 2010 и одлукама донетим на Лисабонском самиту, као и јачање ефикасности и флексибилности партнерских земаља. Тиме ће се увећати допринос евроатлантској и међународној безбедности у 21. веку. Ова политика обезбеђује да партнери имају потпунију улогу него икада раније у развоју и примени кооперативних активности и приступа – са НАТО и између себе.
Основни принципи и циљеви ће и даље важити. Свим партнерима биће понуђено значајније политичко и практично ангажовање у складу са њиховим индивидуалним потребама, околностима и тежњама. Та понуда обухвата: унапређење политичких консултација о безбедносним питањима од заједничког интереса, јачање практичне сарадње и подршке војном образовању, обуку и изградњу капацитета са ресурсима који су на располагању.
Каква су Ваша очекивања од конференције у Београду?
- SMPC је подесна платформа за НАТО и партнерске земље – она им омогућава да размене национална гледишта о најактуелнијим стратешким питањима. Имајући то у виду, очекујем занимљиве и плодне дискусије које су у прошлости показале да имају темељни значај за нашу способност да понудимо нове идеје, перспективе и гледишта. Уградњом националних ставова унапређујемо те резултате, а истовремено јачамо узајамно разумевање и прихватање.
Генерале Абриел, ви сте први Европљанин који је именован за сталног командата једне стратегијске команде НАТО. Након две године на дужности Врховног команданта Савезничке команде за трансформацију, шта бисте рекли, који су Вам до сада највећи изазови?
- Рекао бих да је трансформација сама по својој природи један изазов. Она је процес и ту се не ради о извршењу једне велике реформе, већ о сталном усавршавању и прилагођавању наших војних средстава нашим потребама. Треба обезбедити да трансформација у потпуности буде заснована на реалности и да наше снаге буду изграђене на једном укупном нивоу амбиције која се може одржавати.
Један од најтежих изазова је превазилажење текућих проблема. Можете рећи да је то увек изазов. Али то је данас можда још израженије него у прошлости, углавном из два разлога. Прво, трансформација се спроводи под притиском текућих операција које изискују много људских и финансијских ресурса, и друго, трансформација се спроводи у оквирима буџетских ограничења са којима се суочавају наше земље и НАТО као организација. Сви ми знамо да повећање наших укупних издвајања за одбрану није питање које је сада на столу за разматрање, и неће ни бити у догледно време, осим ако не дође до великих геополитичких шокова које нико не жели.
Међутим, то треба гледати и као шансу. Већ смо ангажовани у процесу темељне реформе. Наша командна структура НАТО, која је 1995. године запошљавала 27.000 људи, сада је сведена на 13.000 – и на путу смо да тај број смањимо испод 9.000. Међутим, за НАТО није довољно да кошта мање. Савезничка команда за трансформацију се ангажује и у пружању помоћи државама чланицама да сваки долар или евро издвојен за одбрану буде што боље уложен, неуморно трагајући за још ефикаснијим и економичнијим решењима која ће бити од користи како нашим земљама чланицама тако и партнерским земљама.
Р. МУТАВЏИЋ
Сарадња са Србијом
У одговору на питање о сарадњи НАТО и Србије, генерал Абриел истиче спремност Алијансе да даље развија један амбициозан и садржајан однос, уз истовремено уважавање политике војне неутралности Србије.
Према његовој оцени, сарадња са Србијом у оквиру Програма Партнерство за мир веома је продуктивна за обе стране, а реформе сектора одбране и безбедности су кључни елемент сарадње. Као посебно значајан он је издвојио рад Групе Србија-НАТО за реформу одбране, која је оформљена у фебруару 2006. године ради пружања савета и подршке властима Србије у реформи и модернизацији Војске Србије, као и у изградњи модерне, економичне структуре одбране.
Генерал Абриел је навео и подршку већем броју НАТО и ПзМ фондова за пројекте у Србији, као што је безбедно уништавање копнених мина и муниције и
обезбеђење средстава за преквалификацију бивших припадника Војске Србије.
У оквиру Програма „Наука за мир и безбедност“, Србија је добила донације за већи број кооперативних пројеката, а ту спадају и студије за смањење сеизмичких ризика и радионице за будућност регионалне сарадње и борбу против тероризма. Кључне области за развој могле би бити даља питања регионалне безбедности и иницијативе за заштиту природне средине.
