01.06.2011.
Intervjui generala Miletića i generala Abriela povodom predstojeće Strategijske vojne konferencije za partnere u Beogradu
General Miloje Miletić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije
Potvrda pouzdanog partnerstva
Ciljevi predstojeće Strategijske vojne konferencije za partnere jesu produbljivanje i proširivanje partnerstva, saradnje i poverenja, te razmena mišljenja, saznanja i iskustava o najaktuelnijim strategijskim i bezbednosnim pitanjima. Za nas je ovo jedan od načina da, uz uvažavanje opredeljenja o vojnoj neutralnosti, istovremeno iskažemo i opredeljenje o spremnosti na saradnju, kada je to u interesu mira.U Beogradu će, od 13. do 15. juna biti, održana Strategijska vojna konferencija za partnere, peta po redu od inicijative pokrenute na samitu NATO-a u Rigi, 2006. godine, za održavanje ovakvih godišnjih skupova partnerskih država iz celog sveta, okupljenih u više organizacija, programa i inicijativa, sa zajedničkim ciljem razmene stavova i iskustva po vojnim pitanjima važnim za globalnu i regionalnu bezbednost, radi unapređenja saradnje među zemljama posvećenim miru i izgradnji bezbednijeg sveta.
Do sada iskazano interesovanje za konferenciju u Beogradu znatno je veće nego za prethodne ovakve skupove. To potvrđuje podatak da je broj prijavljenih država već prešao pedeset, što je više od ukupnog broja učesnika na prošlogodišnjoj konferenciji u Finskoj.
Ovi skupovi održavaju se na nivou načelnika generalštabova država učesnica, a domaćin ovogodišnje konferencije je general Miloje Miletić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije. To je povod za razgovor o ciljevima konferencije, očekivanjima od ovako visokog skupa i aktuelnim pitanjima međunarodne vojne saradnje Srbije.
Gospodine generale, biti domaćin Strategijske vojne konferencije za partnere je i priznanje za Srbiju i Vojsku, potvrda dobre partnerske saradnje, ali i velika obaveza u organizacionom pogledu. Kako teku pripreme i kako je došlo do toga da budemo domaćini ovog skupa?
– Na ponudu Savezničke komande za transformaciju iz Norfolka (SAD), Srbija je prihvatila da bude domaćin Strategijske vojne konferencije za partnere ove godine. To je svakako potvrda dobre partnerske saradnje, potvrda pouzdanog partnerstva sa svima koji dele slične bezbednosne vrednosti, ali naravno i velika obaveza u organizacionom smislu.
Pripreme teku dobro i uveren sam da ćemo kao i do sada biti dobri domaćini. Pre Srbije, domaćini ovom skupu bili su Makedonija, Norveška, Albanija i prošle godine Finska. Sledeće godine, Konferencija će biti održana u Hrvatskoj, a 2013. godine u Švedskoj.
Ideja o organizaciji ovakve vrste skupova na godišnjem nivou potekla je na samitu u Rigi, 2006. godine, s ciljem da načelnici generalštabova partnerskih zemalja razmene stavove i iskustva po vojnim pitanjima od strategijskog značaja za bezbednost sveta.
Kao što možete primetiti akcenat je na partnerstvu, a i do sada su domaćini ovom skupu bile države koje su članice Programa Partnerstvo za mir.
U domaćoj javnosti nedovoljno se shvata priroda ove konferencije, pa se često naziva i konferencija NATO-a. Pojasnite nam karakter i cilj predstojećeg skupa?
– Ovo je konferencija na kojoj učestvuju sve zemlje, koje na neki način participiraju u evroatlantskim i evropskim integracijama i u partnerskim su odnosima u oblasti odbrane. Dakle, nije reč samo o članicama NATO, nego i zemljama koje učestvuju u Programu Partnerstvo za mir, Mediteranskom dijalogu i Istambulskoj inicijativi. Na konferenciji će učestvovati i predstavnici kontakt zemalja kao što su Brazil, Australija, Indija, Japan, Novi Zeland i Pakistan.
Na konferenciju se pozivaju načelnici generalštabova ovih zemalja, što nedvosmisleno govori da je dominantna stručna, a ne politička dimenzija skupa. Ciljevi ovih konferencija jesu produbljivanje i proširivanje partnerstva, saradnje i poverenja, zatim razmena mišljenja, saznanja i iskustava o najaktuelnijim strategijskim i bezbednosnim pitanjima.
Za nas je ovo jedan od načina da, uz uvažavanje opredeljenja o vojnoj neutralnosti, istovremeno iskažemo i opredeljenje o spremnosti na saradnju, kada je to u interesu mira.
Konferencija je novi korak Srbije i Vojske u razvijanju partnerske saradnje sa svima koji se zalažu za očuvanje mira i bezbednosti i suprotstavljanje pretnjama ma odakle one dolazile. Kako ocenjujete izgradnju naših partnerskih kapaciteta, budući da se tome u poslednje vreme posvećuje više pažnje nego ranije?
– Vojska Srbije neguje dobru saradnju i veoma je aktivna u svim oblastima u kojima prepoznaje svoj interes. Reč je, pre svega, o zajedničkoj obuci i usavršavanju kadra, učešću u vežbama, modernizaciji naoružanja i vojne opreme, regionalnim inicijativama u oblasti bezbednosti...
Pri tom, mi smo u regionu i u svetu prepoznati kao pouzdan partner, koji ima šta da ponudi.
Naši trenutni prioriteti su obuka jedinica deklarisanih za učešće u multinacionalnim operacijama, aktivan rad u punom kapacitetu regionalnog centra ABHO u Kruševcu i razvoj kapaciteta baze „Jug“ za potrebe obuke učesnika multinacionalnih operacija.
Naravno, tu je i učešće u multinacionalnim operacijama pod mandatom UN i EU na područjima na kojima su ugroženi mir i bezbednost. Povećali smo broj misija u kojima se angažuju naši pripadnici. U ovom trenutku prisutni smo u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, na Kipru i u Libanu. Planirano je učešće i u operacijama u Somaliji i na Bliskom istoku.
Nedavno ste se vratili iz višednevne posete Kini. Kakvi su rezultati te posete i kakva je orijentacija Srbije u međunarodnoj vojnoj saradnji?
– U toku posete Kini imao sam nekoliko važnih susreta sa visokim predstavnicima Ministarstva odbrane i Narodnooslobodilačke armije Kine, sa kojima sam razmenio mišljenja o unapređenju saradnje naše dve vojske. Razgovarao sam sa načelnikom Generalštaba NOA Kine generalom Čenom Bingdeom, potpredsednikom Centralne vojne komisije NR Kine generalom Sjuom Caihouom i ministrom odbrane generalom Liangom Guanglijem. Svi oni istakli su da je razmena iskustava i saradnja između dve vojske plodonosna na različitim poljima i uverili su me da Kina ima pozitivan stav o daljem unapređenju vojne saradnje sa Srbijom.
Tradicionalno prijateljstvo sa velikom i naprednom zemljom kakva je Kina, koja raspolaže jednom od najjačih armija na svetu, za Srbiju i Vojsku Srbije je dragoceno. U poslednjih nekoliko godina naša saradnja u oblasti odbrane beleži uzlazni trend, naročito kada je reč o vojnoobrazovnoj i vojnomedicinskoj saradnji.
Vojska Srbije, pre svega, gradi mostove saradnje u oblasti odbrane sa vojskama zemalja sa kojima je Republika Srbija razvila dobre, prijateljske i partnerske odnose, a s ciljem jačanja mira i bezbednosti u regionu i šire. Upravo iz tog razloga, veoma je značajna saradnja i partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja, utemeljena u Programu državnog partnerstva; intenziviranje saradnje sa Ruskom Federacijom; održavanje uspostavljene dinamike saradnje sa Kinom; dalje intenziviranje saradnje sa susedima i sa oružanim snagama zemalja regiona.
Naravno, značajna je i naša saradnja sa oružanim snagama drugih država Evrope i sveta, o čemu govori impozantan broj aktivnosti koje organizujemo i sprovodimo sa kolegama iz inostranstva, udruženim snagama.
Gospodine generale, želimo Vam uspešnu organizaciju Strategijske vojne konferencije i rezultate rada koji će doprineti jačanju bezbednosti Srbije.
Radenko MUTAVDžIĆ
General Stefan Abriel, Vrhovni komandant Savezničke komande za transformaciju
Partneri za bolji svet
Strategijsku vojnu konferenciju za partnere, od 13. do 15. juna u Beogradu, organizuje Saveznička komanda za transformaciju (Allied Command Transformation – AST) i to je povod što smo generala Abriela zamolili da odgovori na nekoliko pitanja o predstojećem događajuCilj Strategijske vojne konferencija za partnere – Strategic Military Partner Conference 2011 (SMPC) je razmena iskustava i mišljenja o najvažnijim strateškim pitanjima od zajedničkog interesa. Poziv za učešće na Konferenciji upućen je načelnicima generalštabova zemalja članica NATO, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga, Istambulske inicijative za saradnju i kontakt država. Takođe, poziv je upućen i predsedavajućem Vojnog komiteta Evropske unije, predsedavajućem Vojnog komiteta NATO, Direktoru Međunarodnog vojnog sekretarijata NATO i Vrhovnom savezničkom komandantu za operacije.
Tema ovogodišnje konferencije je “Nakon Lisabona: sprovođenje transformacije”. Pored toga, u okviru radnih grupa, eksperti za predmetnu oblast imaće priliku da razmene mišljenja o sledećim temama “Inovativni pristupi efikasnom razvoju kapaciteta”, “Osiguran pristup globalnim zajedničkim resursima” i “Obuka, partnerstvo i pomoć”.
Gospodine generale, šta SMPC 2011 čini ključnim dogaćajem u okviru Strateške kampanje angažovanja Savezničke komande za transformaciju?
- Strateška vojna partnerska konferencija je jedinstvena i podesna platforma koja okuplja najviše vojne predstavnike kako NATO tako i partnerskih zemalja, što nam omogućava da diskutujemo o ključnim aktivnostima koje Saveznička komanda za transformaciju (ACT) realizuje sa tim zemljama i da ti objedinjeni stavovi i zapažanja pojedinih zemalja pomognu u naporima za vođenje transformacije NATO-a. Prošlog novembra na Lisabonskom samitu, NATO je potvrdio svoju opredeljenost za transformaciju kao temeljni element budućnosti Alijanse. Kao doprinos tome, prvi prioritet ACT je da obezbedi široko razumevanje tekuće evolucije ratovanja, i drugo, kako treba da odgovori na te promene. To ćemo na najbolji način učiniti ocenjivanjem današnjeg bezbednosnog okruženja na jasan i sadržajan način. Radeći tako razvijaćemo pragmatične i inovativne predloge za jačanje naših sposobnosti za kolektivnu bezbednosti i odbranu. Unapređenje stabilnosti i bezbednosti ne može biti uspešno bez naših partnerskih zemalja. Novi Strategijski koncept prepoznao je značaj tog doprinosa i pozvao na veću saradnju i razmenu sa partnerima širom sveta.
Konferencija se sastoji od dva glavna dela. Prvog dana sastaće se načelnici generalštabova, a nakon toga biće realizovane planirane radionice. Koja su glavna težišta ove dve aktivnosti?
- Na plenarnoj sednici načelnika generalštabova razgovaraćemo o inovativnim pristupima efikasnom razvijanju sposobnosti, budućem razvoju partnerstva i zajedničkim aktivnostima, kao i osiguranju pristupa globalnim zajedničkim dobrima. Spajajući informacije iz ACT sa izlaganjima glavnih govornika visokog nivoa, nadamo se da ćemo stimulisati plodnu i svrsishodnu diskusiju na plenumu načelnika generalštabova. Na radionicama, koje će nakon toga uslediti, nacionalni eksperti i eksperti iz ACT na konstruktivan način detaljnije će obraditi ta pitanja, što će omogućiti našim analitičarima da u NATO prezentuju utemeljene preporuke za budući rad. Svi rezultati će se objediniti u analizi rada SMPC i taj izveštaj ću proslediti svim NATO strukturama kao i našim partnerskim zemljama.
Partnerstvo je veoma značajno za globalnu i nacionalnu bezbednost. Kako vidite njegov dalji razvoj i napore usmerene ka transformaciji?
- Tokom protekle dve decenije NATO je sa partnerima sarađivao u izgradnji kooperativne bezbednosti. Rezultati su potvrdili vrednost i značaj te široke saradnje. Partnerstva sa NATO daju jasan i cenjen doprinos bezbednosti Alijanse, i šire, međunarodnoj bezbednosti, kao i odbrani i promovisanju vrednosti lične slobode, demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Odnosi sa partnerima Alijanse se zasnivaju na reciprocitetu, uzajamnoj koristi i uzajamnom uvažavanju.
Cilj ove politike je suštinsko produbljivanje i proširivanje partnerstava sa NATO, u skladu sa Strategijskim konceptom 2010 i odlukama donetim na Lisabonskom samitu, kao i jačanje efikasnosti i fleksibilnosti partnerskih zemalja. Time će se uvećati doprinos evroatlantskoj i međunarodnoj bezbednosti u 21. veku. Ova politika obezbeđuje da partneri imaju potpuniju ulogu nego ikada ranije u razvoju i primeni kooperativnih aktivnosti i pristupa – sa NATO i između sebe.
Osnovni principi i ciljevi će i dalje važiti. Svim partnerima biće ponuđeno značajnije političko i praktično angažovanje u skladu sa njihovim individualnim potrebama, okolnostima i težnjama. Ta ponuda obuhvata: unapređenje političkih konsultacija o bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa, jačanje praktične saradnje i podrške vojnom obrazovanju, obuku i izgradnju kapaciteta sa resursima koji su na raspolaganju.
Kakva su Vaša očekivanja od konferencije u Beogradu?
- SMPC je podesna platforma za NATO i partnerske zemlje – ona im omogućava da razmene nacionalna gledišta o najaktuelnijim strateškim pitanjima. Imajući to u vidu, očekujem zanimljive i plodne diskusije koje su u prošlosti pokazale da imaju temeljni značaj za našu sposobnost da ponudimo nove ideje, perspektive i gledišta. Ugradnjom nacionalnih stavova unapređujemo te rezultate, a istovremeno jačamo uzajamno razumevanje i prihvatanje.
Generale Abriel, vi ste prvi Evropljanin koji je imenovan za stalnog komandata jedne strategijske komande NATO. Nakon dve godine na dužnosti Vrhovnog komandanta Savezničke komande za transformaciju, šta biste rekli, koji su Vam do sada najveći izazovi?
- Rekao bih da je transformacija sama po svojoj prirodi jedan izazov. Ona je proces i tu se ne radi o izvršenju jedne velike reforme, već o stalnom usavršavanju i prilagođavanju naših vojnih sredstava našim potrebama. Treba obezbediti da transformacija u potpunosti bude zasnovana na realnosti i da naše snage budu izgrađene na jednom ukupnom nivou ambicije koja se može održavati.
Jedan od najtežih izazova je prevazilaženje tekućih problema. Možete reći da je to uvek izazov. Ali to je danas možda još izraženije nego u prošlosti, uglavnom iz dva razloga. Prvo, transformacija se sprovodi pod pritiskom tekućih operacija koje iziskuju mnogo ljudskih i finansijskih resursa, i drugo, transformacija se sprovodi u okvirima budžetskih ograničenja sa kojima se suočavaju naše zemlje i NATO kao organizacija. Svi mi znamo da povećanje naših ukupnih izdvajanja za odbranu nije pitanje koje je sada na stolu za razmatranje, i neće ni biti u dogledno vreme, osim ako ne dođe do velikih geopolitičkih šokova koje niko ne želi.
Međutim, to treba gledati i kao šansu. Već smo angažovani u procesu temeljne reforme. Naša komandna struktura NATO, koja je 1995. godine zapošljavala 27.000 ljudi, sada je svedena na 13.000 – i na putu smo da taj broj smanjimo ispod 9.000. Međutim, za NATO nije dovoljno da košta manje. Saveznička komanda za transformaciju se angažuje i u pružanju pomoći državama članicama da svaki dolar ili evro izdvojen za odbranu bude što bolje uložen, neumorno tragajući za još efikasnijim i ekonomičnijim rešenjima koja će biti od koristi kako našim zemljama članicama tako i partnerskim zemljama.
R. MUTAVDžIĆ
Saradnja sa Srbijom
U odgovoru na pitanje o saradnji NATO i Srbije, general Abriel ističe spremnost Alijanse da dalje razvija jedan ambiciozan i sadržajan odnos, uz istovremeno uvažavanje politike vojne neutralnosti Srbije.
Prema njegovoj oceni, saradnja sa Srbijom u okviru Programa Partnerstvo za mir veoma je produktivna za obe strane, a reforme sektora odbrane i bezbednosti su ključni element saradnje. Kao posebno značajan on je izdvojio rad Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, koja je oformljena u februaru 2006. godine radi pružanja saveta i podrške vlastima Srbije u reformi i modernizaciji Vojske Srbije, kao i u izgradnji moderne, ekonomične strukture odbrane.
General Abriel je naveo i podršku većem broju NATO i PzM fondova za projekte u Srbiji, kao što je bezbedno uništavanje kopnenih mina i municije i
obezbeđenje sredstava za prekvalifikaciju bivših pripadnika Vojske Srbije.
U okviru Programa „Nauka za mir i bezbednost“, Srbija je dobila donacije za veći broj kooperativnih projekata, a tu spadaju i studije za smanjenje seizmičkih rizika i radionice za budućnost regionalne saradnje i borbu protiv terorizma. Ključne oblasti za razvoj mogle bi biti dalja pitanja regionalne bezbednosti i inicijative za zaštitu prirodne sredine.
