14.04.2011.

Међународна конференција о заштити људских права у оружаним снагама

Министар одбране Републике Србије Драган Шутановац говорио је данас у уводном делу међународне конференције "Заштита људских права припадника оружаних снага: стари и нови изазови". Дводневни скуп посвећен омбудсманима надлежним за оружане снаге отворио је председник Републике Србије Борис Тадић, а окупљенима су се обратили и заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић и директор Женевског центра за демократску контролу оружаних снага (DCAF) амбасадор Теодор Х. Винклер.

- У развијеним демократским друштвима војска није изолована средина већ систем тесно повезан са друштвом, чију окосницу чине грађани у униформама. Војска је и градивни чинилац развоја свакога друштва које је модерно и које је организовано по правним узусима и стандардима развијеног света - рекао је на почетку обраћања председник Тадић и нагласио да Србија чини крупне кораке на достизању тог стандарда као и да верује да данашња конференција потврђује да таква оријентација Републике Србије је и међународно верификована.

Од мушкараца и жена, грађана који носе униформу, очекује се да ако затреба у вршењу своје професионалне дужности, у складу са законима и међународним правилима рата, буду спремни да положе своје животе, али и да узму туђе. Зато је, према речима председника Тадића, старање о заштити и остваривању њихових права од посебног правног, социјалног и људског значаја. То је схваћено у Србији и укључено је у реформу оружаних снага.

Тадић је указао на значај увођења и оснаживања демократске цивилне контроле војске и система безбедности. Те реформе су започете 2003. године, а први важан искорак био је претпочињавање Генералштаба Министарству одбране и министру одбране и даље структурне промене у војној организацији. Тиме је прекинута изолација Војске која је тада постојала чак и према Министарству.

Други кључни реформски искорак био је укидање војног правосуђа, које је у прошлости судило у свим кривичним и другим случајевима када је реч о припадницима војске. И трећи искорак је професионализација Војске и афирмација и законско и уставно утемељење професије војника.

Председник Тадић је истакао значај мењања социјалних односа и интензивно ширење концепта родне равноправности у оружаним снагама Републике Србије, који укида традиционалне облике дискриминације и разбија предрасуде на свим нивоима.

- Све реформе наш систем одбране и наша Војска спроводе у једном веома осетљивом безбедносном окружењу, у коме нисмо поштеђени ни глобалних, ни регионалних, ни унутрашњих безбедносних изазова, ризика и претњи. И не само због значаја који придајемо добросуседским односима, већ и због сложеног карактера безбедности у региону, за мене је од посебног значаја чињеница да су међу учесницима ове конференције и припадници институција свих суседних држава.

Тадић је указао на чињеницу да припадници оружаних снага, који су део демократског друштва, имају исте и сличне социјалне и економске проблеме као и други грађани, што се види из њиховог обраћања Заштитнику грађана.

- Добро је што пристижу жалбе на кршење права припадника система одбране, и добро је да не постоји масован број таквих жалби што потврђује да се у Министарству одбране води рачуна о правима својих припадника. Али тај процес успостављања поверења према новим друштвеним институцијама, као што је Заштитник грађана, показује да су припадници оружаних снага равноправни са осталим грађанима, да имају поверење у државне институције, али и да не страхују да ће због тих притужби трпети било какве негативне последице – нагласио је председник Тадић и додао да до тог поверења није дошло случајно. Стратегија националне безбедности поставила је заштиту људских и мањинских права не само за цивилизацијску вредност и мерило демократског карактера друштва и државе, већ и за основу националне безбедности.

Председник Тадић је рекао да је један од задатака политике одбране учешће у мировним операцијама, а заштита права учесника у операцијама такође је важан задатак државе и правних институција.

Он је подсетио да Устав Србије из 2006. године отвара могућност синдикалног организовања у Војсци, али та могућност у пракси још није остварена. Отварање тог новог простора за удруживање грађана у униформи, према мишљењу председника Тадића, треба да резултује квалитетнијим заступањем њихових економских и социјалних потреба, што само благотворно може деловати на ефикасност система одбране. Решавање овог питања, међутим, не сме довести у питање извршавање и спремност оружаних снага да извршавају своје уставне и законске обавезе, рекао је председник Србије Борис Тадић, похваливши реформске напоре Министарства одбране и министра Шутановца да се веома храбро и успешно суоче са питањима о којима се такорећи до јуче није могло ни разговарати. У тим реформским процесима значајну подршку пружио је Женевски центар за демократску контролу оружаних снага и директор Теодор Винклер, који су организатори и ове, према оцени председника Тадића, веома важне конференције за даљу заштиту права припадника оружаних снага и функционисање свих субјеката који се ангажују на том послу.

Поздрављајући учеснике конференције министар одбране Драган Шутановац истакао је да се спроводе веома озбиљне реформе у систему одбране. Професионализација, нова унутрашња организација Министарства одбране и Војске Србије, формирање Универзитета одбране и демократска цивилна контрола оружаних снага, неки су од елемената реформи које су и од грађана и од Европске уније оцењене као константан напор Србије у процесу Европских интеграција.

- Министарство одбране је стога значајан учесник у процесу опште демократизације Србије. Свакако да ове реформе нису саме себи циљ, већ се спроводе због обезбеђивања несметаног уживања права за све грађане Србије – рекао је Шутановац и нагласио да су свим припадницима Министарства одбране гарантована права, а лица која носе оружје имају иста права и основне слободе као и други грађани Србије, с тим што она могу бити ограничена само законима и специфичним ситуацијама. То потврђује да Војска Србије није повлашћен систем, већ интегрални део друштва.

- Надзор и демократска контрола оружаних снага имају значајно место у демократски уређенијим државама јер се на тај начин обезбеђује транспарентност и поверење у те снаге. Систем заштите права је нови однос према војницима, подофицирима и официрима, али и њих према послу који обављају – рекао је Шутановац. Он је посебно истакао да унутрашњу контролу у Министарству одбране обављају Инспекторат одбране и Генерални инспектор служби, којима припадници МО и ВС могу да упуте све притужбе на повреду својих права. Као другостепену заштиту Уставом и законом загарантованих права, припадници МО и ВС могу да затраже и добију и од Заштитника грађана Републике Србије.

- Законом о Војсци Србије успоставили смо институционални оквир за синдикално организовање професионалних припадника Војске Србије, у складу са демократским принципима и принципима синдикалног удруживања савремених оружаних система у свету – рекао је Шутановац, додајући да је синдикално удруживање условљено специфичностима те институције, тако да штрајк као инструмент синдикалне борбе није могућ, а бављење синдикалним радом одређено је оквиром којим се обезбеђују оперативне и функционалне способности Војске Србије. Он је напоменуо да је Министарство одбране упутило предлог Влади Србије о усвајању Уредбе о синдикалном организовању професионалних припадника Војске Србије, која ће ускоро бити предмет расправе у Влади.

Говорећи о родној равноправности у систему одбране, Шутановац је истакао усвајање и спровођење Резолуције 1325 УН о женама у оружаним снагама у чему је Србија лидер у региону и међу првим земљама у свету. На реду је увођење особа од поверења у мировним мисијама Војске Србије које ће на терену помагати женама жртвама оружаних сукоба, као и саветника за равноправност полова у систему одбране.

Посебно је значајно увођење Генералног инспектора служби ВОА и ВБА, који као цивилно лице треба да у специфичним условима њиховог деловања обезбеди увид и надзор над радом служби. Његов рад допуњује и надграђује парламентарну контролу и заокружује све неопходне елементе за потпуну цивилну и демократску контролу оружаних снага, истакао је министар одбране Драган Шутановац.

На почетку данашње конференције учеснике скупа поздравио је и Заштитник грађана Републике Србије, Саша Јанковић, који је истакао да је ово прилика да се бавимо највишим упоредним стандардима у развоју цивилне контроле оружаних снага. Људска права су универзална и недељива и припадају сваком човеку, а истовремено припадници оружаних снага су и грађани, а оружане снаге део друштва, рекао је Јанковић.

Директор Женевског центра за демократску контролу оружаних снага Теодор Винклер у поздравној речи, изразио јер задовољство због присуства бројних учесника из Србије што је значајно у погледу заштите људских права у целокупном друштву, а нарочито у систему одбране. Нема идеалног модела, рекао је Винклер, и зато је размена мишљења и искустава овако широког круга учесника, прилика за свака земља, према својим специфичностима, гради систем демократске контроле оружаних снага и заштите права њених припадника.

Учесници Конференције у Палати „Србија“ наставили су дводневне разговоре о пракси у земљама учесницама тог скупа када је реч о улози институција омбудсмана у заштити права припадника оружаних снага. Посебна пажња усмерена је на њихову улогу у заштити права припадника оружаних снага у мултинационалним операцијама, као и начину рада и облицима функционисања војних синдиката и удружења.

У раду конференције учествују представници Министарства одбране и Војске Србије, омбудсмани надлежни за оружане снаге, генерални инспектори, представници војних синдиката и парламентарних тела надлежних за заштиту права припадника оружаних снага из 19 земаља. Конференцији такође присуствују представници међународних организација, академске заједнице, невладиног сектора и медија.

Планирано је да учесници Конференције по завршетку рада усвоје декларацију која ће изразити заједничке ставове и предлоге за унапређење права припадника оружаних снага.

За учеснике конференције министар одбране Драган Шутановац приредио је вечерас пријем у Дому Гарде у Топчидеру. У обраћању је подсетио да је Србија млада демократија која је реформске процесе започела пре десет година. Деведесете године биле су тежак период, рекао је Шутановац, напомињући да и ова, деценија реформи, има своје тешкоће, али и евидентне резултате. Посебно је истакао достигнућа у области одбране, остварена у последње четири године, као што и ова конференција представља нови допринос у процесу демократизације и заштите права припадника оружаних снага.

Заштитник грађана Републике Србије, Саша Јанковић, указао је на значај демократских процеса у Србији, где су припадници Војске интегрисани део друштва. У Србији се сада говори о овим безбедносним темама, што се до скоро није могло ни замислити.

Учеснике конференције поздравио је и Теодор Винклер, председник женевског DCAF-а, који је данашњи рад оценио као веома користан, јер су учесници разменили мишљења и искуства

о бројним безбедносним темама. Ово је трећа конференција војних омбудсмана, после Немачке и Аустрије, а на реду су сусрети у Канади и Норвешкој, што потврђује континуитет рада на унапређењу заштите права припадника оружаних снага.

Међународну Конференцију заједно су организовали Заштитник грађана Републике Србије и Женевски центар за демократску контролу оружаних снага (DCAF) уз подршку Министарства одбране Републике Србије.