23.01.2011.
Интервју министра одбране Драгана Шутановца „Политици“
НАЈВЕЋИ СКОК У ПРИВРЕДИ ЈЕ У ВОЈНОЈ ИНДУСТРИЈИ
Да ли је Србија позната само по тенису и извозу малина и оружја? Позивајући се на изјаве министра одбране Драгана Шутановца када је у питању извоз производа српске наменске индустрије британски „Економист“ сматра да је то управо тако. Но, ако је српска војна индустрија тако важан фактор извозне привреде ове земље, онда је и министар одбране, заправо, врло успешан привредник. Јер, тамо где он отпутује други после праве извозне послове.
Господине министре, рекло би се да је управо протекла 2010. година била врло успешна за извоз српског наоружања и војне опреме?
- Овако, 2007. године је извезено наоружања и војне опреме у вредности 75 милиона америчких долара, 2008. године вредност војног извоза јесте 183 милиона долара, 2009. године цифра је 246 милиона долара, а 2010. године то је 247 милиона долара. Значи, у мом мандату као министра одбране укупно је до сада од извоза наоружања и војне опреме реализовано 750 милиона долара.Шта значи то реализовано? Да ли то значи да је извоз у тој цифри и наплаћен?
- Да, управо то.
Недавно сте говорили о новом извозу производа наменске индустрије у вредности од нових 400 милиона долара.
- У поступку смо за извоз у вредности од око 50 милиона долара, а уговорен је извоз у вредности од преко 400 милиона долара.
Је ли потписан уговор за тих 400 милиона долара?
-Да, уговор је потписан, ступио је на снагу и сада треба да крене реализација. То је само један посао, односно то је изградња три фабрике на северу Африке. Иначе, укупно гледајући то све је око 1,2 милијарде америчких долара уговорених послова у мом мандату, односно то је оно што сам ја и обећао.
Може ли неко, или нешто, да угрози тај посао од 400 милиона долара?
- Наравно да може, то зависи од сплета разних околности у државама са којима смо склопили те послове. Али, ми дајемо гаранције, они иду са уплатом и посао креће.
Невезано за тај најновији уговор од 400 милиона долара, са којим државама су остварени највећи послови извоза наоружања и војне опреме?
- На првом месту је Ирак, наплаћено је до сада око 300 милиона долара нашег војног извоза, па САД са 85 милиона долара, Авганистан са 29 милиона долара, Белгија са 23 милиона долара, Италија са 16 милиона долара, Бугарска 17 милиона долара, Либија 17 милиона долара...
Како су Ирачани задовољни авионом „ласта“?
- Презадовољни су, али „ласту“ у Ираку хвале и амерички пилоти који су летели на њој. Кажу да тај школски авион у ваздуху изводи практично све. Ирачанима хеликоптере Ми-17 опремамо и топовима и тако их претварамо у борбене хеликоптере.
Модернизација тенкова југословенске производње М-84 у Кувајту. Та држава има у оперативним саставима 150 тих тенкова. Хоће ли бити тог посла или неће?
- Може доћи до тог посла, али не мора тако и да буде. Кувајћани показују велико интересовање, јако су задовољни тим тенком.
Да, али ми им дугујемо испоруку још најмање 60 тих тенкова. Бивша СФРЈ је 1988. и 1989. године узела од Кувајта нафту у вредности од 700 милиона америчких долара, нафта је потрошена, требала је бити плаћена испоруком наших тенкова, а онда је стигао распад Југославије и сви тенкови нису испоручени. У међувремену је од 2750 југословенских коопераната у производњи тенка М-84 данас у функцији остао тек мањи број.
- Знам, али у модернизацији тенка М-84 за Кувајт укључили би све заинтерсоване у бившим југословенским републикама у складу са економским критеријумом. Наравно, и све потенцијалне иностране кооперанте. Врло је важно да Кувајћани још нису модернизовали тај тенк, значи нису нас избегли.
Да, али је питање јесу ли сада још заинтересовани за његову модернизацију?
- Јесу, био сам пре шест месеци у Кувајту и рекли су ми да желе модернизацију тенка М-84.
Добро, шта смо то продали Американцима. Муницију?
- Да, Србија производи одличну ловачку муницију, али и војну у калибру 5,56 мм. Американци то купују, као и муницију источног калибара које донирају својим партнерима.
Је ли извоз за Авганистан била наша донација наоружања, или је то наплаћено? Шта смо то од оружја извезли у Авганистан? Муницију?
- Извоз у Авганистан је наплаћен, у питању су муниција и минобацачи.
Колико људи тренутно ради у одбрамбеној индустрији Србије?
- У седам фабрика наменске индустрије тренутно ради око 9000 људи, што стално, што повремено. Од 2007. године до данас запослили смо око 3000 нових радника. У том периоду социјални програм је узело, или је у пензију отишло око 2000 радника, што је позитивно изменило квалификациону и старосну структуру запослених.
У војним фабрикама учестале су несреће, праве катастрофе, постоји мишљење да млада радна снага у наменској индустрији не значи аутоматски и квалитет рада. Случај несреће у чачанској фабрици „Слобода“? Да је у питању био неки старији искуснији радник он би тај иницијални пожар вероватно одмах и угасио.
- Све је то питање. Но, тачно је, било је линеарног пензионисања војних стручњака само по основу година живота, остали смо без неких стручњака, а то није требало. Али то нисам урадио ја као министар одбране, урађено је то пре него што сам преузео ту дужност. Иначе, фабрика „Слобода“ је у 2007. години извезла војних производа у вредности од три милиона долара,а 2010. године то је износило 36 милиона долара. За несрећу у фабрици највероватније је крив људски фактор. Истовремено, нико од критизера у Србији не жели да каже да у Србији радници када нема посла секу прсте, а када га има онда се жале да много раде. Кажу неки, примања су солидна, али много се ради. Код нас је уврежено мишљење да синдикат треба да брине само о радницима, а у свету синдикат брине и о фабрици.
Да, али нема више оног Титовог „радници, фабрике су ваше“. Хоћете ли као Министарство одбране помоћи фабрикама наменске индустрије да се модернизују, да се између осталог не би дешавале и овакве несреће?
- Па наравно да хоћемо. Током протекле четири године у те фабрике уложено је 29 милиона евра, а процене су да у модернизацију још треба уложити 45 милиона евра у наредне три године. Министарство одбране планира да у овој години у наменску индустрију Србије инвестира 15 милиона евра, да се фабрике опреме најмодернијим машинама, а оне ће нам ту инвестицију враћати кроз испоруке наоружања и војне опреме. Министарство одбране ће изаћи у сусрет и фабрици „Први партизан“ из Ужица, дајемо им авансно простор Трешњица да изместе неке елементе производње из подземних погона.
Плате у наменској индустрији Србије?
- На нивоу просечних плата у Србији.
Размишља ли се о приватизацији војне индустрије?
- Мислим да би део акција у наменској индустрији могао да се прода и тако обезбеде додатна средства за модернизацију фабрика али то је на нивоу размишљања како решити проблем.
Шта су данас главни извозни производи српске одбрамбене индустрије?
- Муниција, комплетан асортиман од пешадијске калибра 5,56 мм до противавионске муниције разних калибара и артиљеријске од 155 мм, затим модернизоване хаубице од 105 мм и „нора“ од 155мм, аутомати М-92 и пушкомитраљези М-84, барути, ракетна горива, експлозиви, балистички прслуци, односно заштитни панцири, школски авиони „ласта“. Програм производње авиона „ласта“ подигао је фабрику „Утва“. Иначе, самоходна хаубица „нора Б-52“ продата је већ у Африци, а и неке арапске државе показују велики интерес за ту нашу хаубицу.
Које су то арапске државе?
- То је још пословна тајна.
Шта то намеравамо да градимо у Анголи?
- Ангола показује велико интерсовање за реконструкцију војне авиобазе али и изградњу војне болнице и фабрике наоружања. То може да буде највеће тржиште у 2011 год.
Војна болница у Либији? Шта ми њима испоручујемо у оквиру тог пројекта?
- У Либији и у Анголи постоји интересовање за изградњу и опремање војних болница по угледу на нашу ВМА, што би наравно био грађевински посао, али и посао трајног везивања тих држава на нашу земљу по питању војне медицине. Практично би више од 1000 лекара, медицинских техничара и сестара било школовано код нас, а велики број наших стручњака боравио би у Либији у успостављању те болнице, а предвиђено је по уговору да ми ту болницу водимо седам година. У Србију ускоро долази и први кадет из Либије, који ће похађати наш војномедицински факултет. Већ имамо на школовању кадете из Црне Горе и БиХ,а Либијац ће бити први странац из Африке.
Значи да је факултет ВМА већ добро заживео?
- Да, већ имамо другу генерацију студената на том факултету ВМА. Ето, имаћемо први пут са факултета официре-лекаре. ВМА смо у међувремену модернизовали и она је данас одличан српски бренд.
Прошле године успели сте да из Црне Горе пребаците шест авиона Г-4, што је одличан потез, јер тај авион има перспективу. Шта је са „орловима“ у Бањалуци? Шта од новог наоружања и војне опреме добија војска Србије из домаћих фабрика, а шта из иностранства?
- Ми смо заинтерсовани за авионе типа „орао“ у Бањалуци, у Сарајеву добро знају да им то нико други у свету неће откупити, али очито да око тога постоји и унутрашња проблематика. Ако их ми не откупимо биће за отпад, или за музеј. Чак је и њихов министар рекао тако нешто. Што се тиче опремања, Војска Србије добија из домаћих фабрика нове камионе ФАП-1118, петотонац у разним верзијама. Први од 45 камиона треба да стигну у јединице крајем фебруара. Поручили смо још додатних тридесетак камиона. Такође смо до сада купили за нашу војску нову домаћу пушку М-21, око 6.000 комада. Домаћи противоклопни систем „бумбар“ улази у серијску производњу и наоружање војске, креће и пробна серија домаће беспилотне летелице „врабац“, ту су нови уређаји за звуконометрију, нова снајперска муниција од 12,7 мм за „црну стрелу“. Причали смо и са Бразилцима и Турцима око поновне производње авиона „Г-4 супер-галеб“, видећемо шта ће бити. Од страних средстава наоружања нашу специјалну 72. бригаду опремили смо аутоматским пушкама и аутоматима „хеклер кох“, пушкомитраљезима „миними“ и снајперима „сако“. Од других „новости“ радимо на конверзији војног аеродрома Лађевци крај Краљева у војно-цивилни аеродром „Морава“. Радимо нови супермодеран контролни торањ на том аеродрому, Турска је најавила озбиљну финансијску подршку том пројекту. Аеродром „Морава“ имаће исплативу економску функцију. Иначе, први пут после доста година дајемо контрагаранције за авансно плаћање нашег војног извоза. Наша компанија „Југоимпорт-СДПР“ не само да је интегратор наше војне индустрије, већ је и производна фирма која је уложила своја средства у пројекте попут авиона „ласта“, самоходне хаубице „нора Б-52“, специјалног возила „лазар“ и заштитних панцира. Највећи скок производње у привреди Србије јесте управо у одбрамбеној индустрији, па је британски „Економист“ у праву када је навео по чему је Србија данас позната.
Фабрика „Јумко“ шије нове борбене униформе за војску Србије?
- Да, са дигиталном шаром на основу сателитског просторног снимка наше територије који је пружио спектар боја нашег поднебља. Купљено је 8.000 униформи, у плану је куповина по 10.000 униформи сваке године.
Зашто нам официри на посао не иду у униформи?
- Када сам ја као министар дошао у Министарство одбране нико од официра није ни на послу носио униформу. Онда сам наредио да сви официри у Министарству одбране морају да носе униформе. Такође сам наредио да сви официри из Министарства одбране, до чина мајора, морају годишње да проведу у трупи најмање 30 дана. Да остану у сталном контакту са трупом.
Мирослав ЛАЗАНСКИ
