02.12.2010.
Интервју државног секретара Тање Мишчевић за Економист
Могуће је да до краја следеће године Србија стекне статус кандидата ако оствари значајан напредак у десет кључних тачака међу којима је приоритет пуна сарадња са Хагом. Чињеница да српске власти показују спремност да нађу решење за лоше оцењену реформу правосуђа говори о одрастању домаће политичке елите.То што је тек непуних месец дана државна секретарка у Министарству одбране не спречава је да са пуно кредибилитета и даље говори о евроинтеграцијама Србије, захукталим након што је европски комесар за проширење Штефан Филе уручио Упитник српском премијеру Мирку Цветковићу. Некадашња директорка Канцеларије за придруживање Европској унији Тања Мишчевић, у интервјуу за Економист магазин, изражава уверење да ће запослени у државној служби до краја јануара, како су обећали, одговорити на близу 2500 питања. Недоумицу да ли ће званичници у Бриселу, након што погледају српски рендгенски снимак, дати и зелено светло за статус кандидата наредне године, Мишчевић отклања потврдним климањем главом. Квака ће, по њеном мишљењу, бити у томе да у десет кључних тачака Србија постигне значајан напредак. „Када се чита годишњи извештај Европске комисије, може се закључити да нема више области која није барем ту прву законодавну фазу усклађивања отворила", прича ова професорка на Факултету политичких наука.
На основу чега верујете да ће Србија у наредна два месеца успети да одговори на упитник, како су најавили наши званичници и како очекују у ЕУ?
Искуства у региону показују да је просек за одговарање на упитник између 3-6 месеци, али српска администрација је већ почетком 2010. почела припреме за овај посао тако што је одговорила на бројна питања која су се налазила у црногорском и хрватском упитнику.
На другој страни, домаћа администрација већ десетак година разговара са Европском комисијом и зна да на најбољи начин приступи одговорима, тако да треба очекивати не само брзе, већ и квалитетне одговоре што је много битније. Стога, мислим да је обећани рок могуће остварити.
Колико је попуњавање упитника тест искрености за овдашњу власт, за претпо ставити је да се очекује да у одговорима будемо искрени, јер ћемо се само тако представити као потенцијално поуздан партнер?
Ни до сада нисмо имали проблем неискрености у давању одговора европским институцијама. Шминкањем одговора у упитнику, њиховим „бојењем у розе" само бисмо себи створили проблем јер бисмо морали да оправдамо написано и били бисмо у ситуацији да изгубимо кредибилитет.
Упитник је неутралан по питању статуса Косова. Како ћемо дефинисати границе?
Онако како Устав дефинише границе Србије која је састављена од две аутономне покрајине, констатујући да се на просторима јужне српске покрајине налази посебан режим управе од стране УНМИК-а на основу Резолуције 1244. На упитник одговара српска администрација која мора да се влада по Уставу Републике. Са друге стране одговори се шаљу ЕК која је такође статусно неутрална. Не би требало да буде проблема у налажењу консензуса на начин на који се одговара. Ту се не дефинише колико је велика држава која улази у Европску унију. До момента коначног одређивања граница има још времена, ово је само приказ уставног, законског и регулаторног типа организације власти у Србији.
Да ли хоћете да кажете да ће питање територије бити на дневном реду када се буде расправљало о нашем пуноправном чланству?
То питање ће свакако бити отворено током преговора и у моменту учлањења у ЕУ, али до тада има довољно времена да се нађе одговор.
Како ће се у одговорима дати „снимак" стања на Косову кад српска администрација нема увид у стање у јужној покрајини?
0 статусу реформи и променама на територији КиМ од 2006. године Европску комисију и државе чланице ЕУ обавештава само УНМИК зато што је на основу Резолуције 1244. то питање измештено из руку Републике Србије, јер како не може да наређује, српска власт не може да буде ни одговорна за све реформе у најразличитијим секторима.
Упитник, ипак, садржи поглавље које се односи на слободан промет робе. Од Србије се очекује да омогући слободан проток робе која носи печат Косова. Имајући у виду да Србија не признаје државу Косово да ли верујете да је тако нешто могуће?
Србија је заједно са УНМИК-ом једна од потписница ЦЕФТЕ 2006. године. Проток робе који је дефмисан овим уговором је био веома успешан јер је и политички одговарао свим странама. Новина је признавање печата Косова као таквог, а не печата УНМИК-а. Ту се сада долази на правни терен, а он подразумева дилему „како то да се, ако је потписник УНМИК, на основу истог уговора који се не мења, признаје печат Косова који није потписник истог уговора". То је правно питање на које се мора наћи правни одговор. Није реч о томе да било која страна блокира решење, поента је наћи принцип на основу кога ће се обновити ЦЕФТА.
Уколико ће Србија морати да прихвати печате Косова, да ли ће морати да прихвати пасоше Косова као валидног документа за путовање?
Ради се о проналаску једнообразног принципа.
Да ли ће у упитнику бити неких нових специфичних питања која нисте очекивали?
За Србију су специфична питања која се односе на националне савете мањина, као и знатно већи сегмент упитника који се односи на пољопривреду. Први пут ћемо се сусрести са неким новим областима које до сада нису биле приоритет у односима са ЕУ као што је реформа сектора безбедности. Први пут ће бити дати одговори на питање о броју и војном саставу, о процесу професионализације у Војсци Србије.
Шта учинити са правосуђем с обзиром на то да је у овом сектору спроведена реформа која очигледно није задовољила европске стандарде. Било је реци да ће ЕК слати своје експерте с обзиром на то да је било озбиљних неправилности у избору судија?
Ситуација у којој се сада налазимо јесте да је правосуђе на топ листи од 10 кључних питања на другом месту иза обавезе да изручимо Младића и Хаџића. Оно што је позитивна ствар, у иначе лошој оцени, коју је реформа правосуђа добила од ЕК јесте спремност да се нађе решење и изађе из ове ситуације. То је за почетак веома добра назнака разумевања колико је важно да се разговара о тим питањима. Српским властима је и даље потребна помоћ ЕК.
Реформа је рађена по неким другим критеријима, партијским пријатељско рођачким?
Они који су за реформу одговорни схватају да се ствари морају поправити и покушавају да нађу најбољи могућ начин да те ствари поправе. Истина је, пак, да постоје и интереси који су имали утицај на реформу правосудног система, да је у правосуђу ипак остварен напредак може се видети по томе што је у првој фази разговора са ЕК током 2006. било говора о томе када ће Србија уопште почети да спроводи реформу, док је данас реформски процес ипак ступио на снагу.
Да ли то значи да је приликом реформе »био пресуднији начин функционисања политичког система у односу на препоруке eвропске комисије?
Као и у свакој друштвеној еформи, ради се o еманципацији, одрастању политичке елите.
Поменули сте Хаг као топ питање, Шта ће у крајњој инстанци задовољити и ЕУ ? Чини се да приче о потрагама, јатацима нису довољно снажне.
Да бисмо показали да постоји потпуна сарадња у односима са Трибуналом неопходно је лоцирање, хапшење и изручење двојице бегунаца.
Ништа испод тога?
У смислу приоритета у даљим корацима европске интеграције, тешко. Зато што је то одлука Савета министара која је недавно донета, када је одлучено да Србији буде упућен Упитник. Требало би нагласити да чак и када се оконча са Младићем и Хаџићем, Србија ће такође морати да задржи ниво сарадње са Трибуналом. Реч је о доступности докумената, одрицању од чувања службене тајне, помоћи адвокатима...
Чини се да Унија, такође, снажно инсистира на закону 0 финансирању политичких странака, као и борби против корупције, Колико власт може бити транспарентна у овим случајевима, имајући у виду да то задире у саму срж функционисања политичких партија?
Као и реформа правосуђа, борба против корупције јесте једна од области у којој смо, како ми се чини, одрасли. Чини ми се да сада преовлађује став да се то не чини само због услова које нам прописује ЕК, већ због нас самих. Корупција јесте системска и против тога је врло тешко борити се, али није немогуће. Први корак јесте успостављање тела као што је Агенција за борбу против корупције.
Како је онда могуће да прође одредба 0 дуплим функцијама?
Када је прављен закон о Агенцији није констатовано да постоји један број функционера који су изабрани другачије од свих осталих, дакле на директним изборима. Мислим даје реч о пропусту и да грешка није намерно прављена, али то опет говори да је потребно мало озбиљности када се доносе закони у Србији.
Још једна од „неуралгичних области" је положај независних регулаторних тела и сами сте били члан Агенција за борбу против корупције. Може ли власт променити прилично игнорантски однос?
Ни у једној земљи централноисточне Европе независна регулаторна тела нису срећно прошла и врло их је тешко било правилно успоставити. Посматрајући ретроспективно, у почетку свог функционисања канцеларија омбуд-смана није имала услова за рад, нити капацитете да било шта уради. Сличан је случај био и са повереником за заштиту информација од јавног значаја. Затим је формирана Државна ревизорска институција која је већ добила некакве малобројне канцеларије и један број људи. Агенција за борбу против корупције која је почела са радом првог јануара ове године је пре него што је директорка постављена имала своје канцеларије, наследила је једна број људи из Одбора за спречавање сукоба интереса. Дакле, организационо су се ствари помериле. Постоје проблеми у функционисању јер је потребно појачати капацитете, што сугерише и ЕК,али очигледно је почетна позиција много другачија. Мислим да, ипак, има какве-такве еманципације.
Да ли је реч о еманципацији или принуди?
Да ли нам је важан разлог?
Важан је. Ако није еманципација онда не можемо да говоримо о реформи и одрастању.
Вредности које постоје у ЕУ је нешто што је грађено као стандард барем четири века. Србија нема ни четири деценије, већ мање-више имамо четири године да постигнемо оно што је Европа градила вековима. За четири године морамо да будемо мало под притиском, контролом и условљавањем од ЕУ. Неке ствари се природније прихватају, док друге иду теже.
Да ће бити довољно постојање закона односно њихово усклађивање са европском легислативом или ће се контролисати њихова примена. Ко контролише спровођење закона?
У усклађивању са правом ЕУ постоје три фазе. Прва, правило усклађеног закона, друга, имплементација, трећа, примена закона. У овој фази до упитника наша мера успеха су била прва два елемента - постоје ли закони и тела за њихово спровођење. У следећим фазама мера успеха је број решених случајева, отворених и затворених питања.
Наши званичници очекују да би статус кандидата могли добити до краја 2011. године. Скептици се, међутим, питају како је могу ће да се за годину дана спроведу реформе које нису спроведене у протеклих десет. Да лије по вашем мишљењу реално да добијемо статус до краја наредне године?
Нова „војна" функција
Недавно сте постављени за државног секретара у Министарству одбране, откуда ви у том ресору, имајући у виду да сте се досад углавном бавили евроинтеграцијама?
Сектор који водим јесте сектор за политику одбране. Реч је 0 међународној војној, мултилатералној и билатералној са радњи на основу које се праве стратешка документа и уређује организација функционисања система одбране у Србији. То је процес европске интеграције али на једној ужој области безбедности. Додатни терет јесте то што сам прва жена на овој позицији у Србији.
Скептици који кажу да реформе није могуће спровести за годину дана су потпуно у праву јер се реформе заиста и не могу спровести за годину дана, али они не знају шта значи упитник. Упитник не тера земљу да иде у реформу. Он је скенер тренутног стања како би се завршило све оно што до тада није како би се постигли стандарди којима ће се преговарати до уласка у ЕУ. Неке се реформе не могу спровести ни за пет година. То нико од Србије не тражи да учини аутоматским давањем одговора на упитник.
Ако узмемо у обзир да ће следећа година бити предизборна, а да бисмо у десет кључних питања требало да остваримо бар неки напредак у наредној години, како ускладити те две ствари? Да сте политичар ,да ли бисте у предизборној години ухапсили Младића и Караџића?
Хапшење је ствар активности и оно ће се десити када га лоцирају. Да ли би их српске власти ухапсиле или не у предизборној години, то не зависи од било ког политичара, већ од оперативаца. Да ли бих да сам политичар кренула у поновну дубљу реформу правосуђа или оштру борбу против корупције? Одговор је да. Та питања када се отворе доносе пуно користи у изборима. Чини ми се да је грађанима пре свега било доста популизма и да очекују оштре резове.
Ако ствари погледате из угла грађанина, а не политиколога, колико верујете да су српске власти спремне за радикалне резове?
Волела бих да они за ко¬је гласам буду они који су били спремни да зароне дубоко у највеће проблеме у земљи.
Недавна истраживањима ставова грађана европских земаља на пример у Немачкој, показују да се грађани изјашњавају против даљег ширења Уније. Шта ће бити теже, натерати балканске земље да испуне критеријуме и реформишу се по европским правилима или убедити грађане земаља чланица да је добро да се ЕУ шири?
Паралелно. Дакле, како ћете убедити грађане ЕУ даје добро да се ЕУ шири? Тако што ћете им показати нову слику земаља западног Балкана. Како ће се слика земаља западног Балкана променити ако не чињеницом да се мењају и постају европскије по стандардима државе. Те две ствари морају да иду заједно.
