02.12.2010.
Intervju državnog sekretara Tanje Miščević za Ekonomist
Moguće je da do kraja sledeće godine Srbija stekne status kandidata ako ostvari značajan napredak u deset ključnih tačaka među kojima je prioritet puna saradnja sa Hagom. Činjenica da srpske vlasti pokazuju spremnost da nađu rešenje za loše ocenjenu reformu pravosuđa govori o odrastanju domaće političke elite.To što je tek nepunih mesec dana državna sekretarka u Ministarstvu odbrane ne sprečava je da sa puno kredibiliteta i dalje govori o evrointegracijama Srbije, zahuktalim nakon što je evropski komesar za proširenje Štefan File uručio Upitnik srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću. Nekadašnja direktorka Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević, u intervjuu za Ekonomist magazin, izražava uverenje da će zaposleni u državnoj službi do kraja januara, kako su obećali, odgovoriti na blizu 2500 pitanja. Nedoumicu da li će zvaničnici u Briselu, nakon što pogledaju srpski rendgenski snimak, dati i zeleno svetlo za status kandidata naredne godine, Miščević otklanja potvrdnim klimanjem glavom. Kvaka će, po njenom mišljenju, biti u tome da u deset ključnih tačaka Srbija postigne značajan napredak. „Kada se čita godišnji izveštaj Evropske komisije, može se zaključiti da nema više oblasti koja nije barem tu prvu zakonodavnu fazu usklađivanja otvorila", priča ova profesorka na Fakultetu političkih nauka.
Na osnovu čega verujete da će Srbija u naredna dva meseca uspeti da odgovori na upitnik, kako su najavili naši zvaničnici i kako očekuju u EU?
Iskustva u regionu pokazuju da je prosek za odgovaranje na upitnik između 3-6 meseci, ali srpska administracija je već početkom 2010. počela pripreme za ovaj posao tako što je odgovorila na brojna pitanja koja su se nalazila u crnogorskom i hrvatskom upitniku.
Na drugoj strani, domaća administracija već desetak godina razgovara sa Evropskom komisijom i zna da na najbolji način pristupi odgovorima, tako da treba očekivati ne samo brze, već i kvalitetne odgovore što je mnogo bitnije. Stoga, mislim da je obećani rok moguće ostvariti.
Koliko je popunjavanje upitnika test iskrenosti za ovdašnju vlast, za pretpo staviti je da se očekuje da u odgovorima budemo iskreni, jer ćemo se samo tako predstaviti kao potencijalno pouzdan partner?
Ni do sada nismo imali problem neiskrenosti u davanju odgovora evropskim institucijama. Šminkanjem odgovora u upitniku, njihovim „bojenjem u roze" samo bismo sebi stvorili problem jer bismo morali da opravdamo napisano i bili bismo u situaciji da izgubimo kredibilitet.
Upitnik je neutralan po pitanju statusa Kosova. Kako ćemo definisati granice?
Onako kako Ustav definiše granice Srbije koja je sastavljena od dve autonomne pokrajine, konstatujući da se na prostorima južne srpske pokrajine nalazi poseban režim uprave od strane UNMIK-a na osnovu Rezolucije 1244. Na upitnik odgovara srpska administracija koja mora da se vlada po Ustavu Republike. Sa druge strane odgovori se šalju EK koja je takođe statusno neutralna. Ne bi trebalo da bude problema u nalaženju konsenzusa na način na koji se odgovara. Tu se ne definiše koliko je velika država koja ulazi u Evropsku uniju. Do momenta konačnog određivanja granica ima još vremena, ovo je samo prikaz ustavnog, zakonskog i regulatornog tipa organizacije vlasti u Srbiji.
Da li hoćete da kažete da će pitanje teritorije biti na dnevnom redu kada se bude raspravljalo o našem punopravnom članstvu?
To pitanje će svakako biti otvoreno tokom pregovora i u momentu učlanjenja u EU, ali do tada ima dovoljno vremena da se nađe odgovor.
Kako će se u odgovorima dati „snimak" stanja na Kosovu kad srpska administracija nema uvid u stanje u južnoj pokrajini?
0 statusu reformi i promenama na teritoriji KiM od 2006. godine Evropsku komisiju i države članice EU obaveštava samo UNMIK zato što je na osnovu Rezolucije 1244. to pitanje izmešteno iz ruku Republike Srbije, jer kako ne može da naređuje, srpska vlast ne može da bude ni odgovorna za sve reforme u najrazličitijim sektorima.
Upitnik, ipak, sadrži poglavlje koje se odnosi na slobodan promet robe. Od Srbije se očekuje da omogući slobodan protok robe koja nosi pečat Kosova. Imajući u vidu da Srbija ne priznaje državu Kosovo da li verujete da je tako nešto moguće?
Srbija je zajedno sa UNMIK-om jedna od potpisnica CEFTE 2006. godine. Protok robe koji je defmisan ovim ugovorom je bio veoma uspešan jer je i politički odgovarao svim stranama. Novina je priznavanje pečata Kosova kao takvog, a ne pečata UNMIK-a. Tu se sada dolazi na pravni teren, a on podrazumeva dilemu „kako to da se, ako je potpisnik UNMIK, na osnovu istog ugovora koji se ne menja, priznaje pečat Kosova koji nije potpisnik istog ugovora". To je pravno pitanje na koje se mora naći pravni odgovor. Nije reč o tome da bilo koja strana blokira rešenje, poenta je naći princip na osnovu koga će se obnoviti CEFTA.
Ukoliko će Srbija morati da prihvati pečate Kosova, da li će morati da prihvati pasoše Kosova kao validnog dokumenta za putovanje?
Radi se o pronalasku jednoobraznog principa.
Da li će u upitniku biti nekih novih specifičnih pitanja koja niste očekivali?
Za Srbiju su specifična pitanja koja se odnose na nacionalne savete manjina, kao i znatno veći segment upitnika koji se odnosi na poljoprivredu. Prvi put ćemo se susresti sa nekim novim oblastima koje do sada nisu bile prioritet u odnosima sa EU kao što je reforma sektora bezbednosti. Prvi put će biti dati odgovori na pitanje o broju i vojnom sastavu, o procesu profesionalizacije u Vojsci Srbije.
Šta učiniti sa pravosuđem s obzirom na to da je u ovom sektoru sprovedena reforma koja očigledno nije zadovoljila evropske standarde. Bilo je reci da će EK slati svoje eksperte s obzirom na to da je bilo ozbiljnih nepravilnosti u izboru sudija?
Situacija u kojoj se sada nalazimo jeste da je pravosuđe na top listi od 10 ključnih pitanja na drugom mestu iza obaveze da izručimo Mladića i Hadžića. Ono što je pozitivna stvar, u inače lošoj oceni, koju je reforma pravosuđa dobila od EK jeste spremnost da se nađe rešenje i izađe iz ove situacije. To je za početak veoma dobra naznaka razumevanja koliko je važno da se razgovara o tim pitanjima. Srpskim vlastima je i dalje potrebna pomoć EK.
Reforma je rađena po nekim drugim kriterijima, partijskim prijateljsko rođačkim?
Oni koji su za reformu odgovorni shvataju da se stvari moraju popraviti i pokušavaju da nađu najbolji moguć način da te stvari poprave. Istina je, pak, da postoje i interesi koji su imali uticaj na reformu pravosudnog sistema, da je u pravosuđu ipak ostvaren napredak može se videti po tome što je u prvoj fazi razgovora sa EK tokom 2006. bilo govora o tome kada će Srbija uopšte početi da sprovodi reformu, dok je danas reformski proces ipak stupio na snagu.
Da li to znači da je prilikom reforme »bio presudniji način funkcionisanja političkog sistema u odnosu na preporuke evropske komisije?
Kao i u svakoj društvenoj eformi, radi se o emancipaciji, odrastanju političke elite.
Pomenuli ste Hag kao top pitanje, Šta će u krajnjoj instanci zadovoljiti i EU ? Čini se da priče o potragama, jatacima nisu dovoljno snažne.
Da bismo pokazali da postoji potpuna saradnja u odnosima sa Tribunalom neophodno je lociranje, hapšenje i izručenje dvojice begunaca.
Ništa ispod toga?
U smislu prioriteta u daljim koracima evropske integracije, teško. Zato što je to odluka Saveta ministara koja je nedavno doneta, kada je odlučeno da Srbiji bude upućen Upitnik. Trebalo bi naglasiti da čak i kada se okonča sa Mladićem i Hadžićem, Srbija će takođe morati da zadrži nivo saradnje sa Tribunalom. Reč je o dostupnosti dokumenata, odricanju od čuvanja službene tajne, pomoći advokatima...
Čini se da Unija, takođe, snažno insistira na zakonu 0 finansiranju političkih stranaka, kao i borbi protiv korupcije, Koliko vlast može biti transparentna u ovim slučajevima, imajući u vidu da to zadire u samu srž funkcionisanja političkih partija?
Kao i reforma pravosuđa, borba protiv korupcije jeste jedna od oblasti u kojoj smo, kako mi se čini, odrasli. Čini mi se da sada preovlađuje stav da se to ne čini samo zbog uslova koje nam propisuje EK, već zbog nas samih. Korupcija jeste sistemska i protiv toga je vrlo teško boriti se, ali nije nemoguće. Prvi korak jeste uspostavljanje tela kao što je Agencija za borbu protiv korupcije.
Kako je onda moguće da prođe odredba 0 duplim funkcijama?
Kada je pravljen zakon o Agenciji nije konstatovano da postoji jedan broj funkcionera koji su izabrani drugačije od svih ostalih, dakle na direktnim izborima. Mislim daje reč o propustu i da greška nije namerno pravljena, ali to opet govori da je potrebno malo ozbiljnosti kada se donose zakoni u Srbiji.
Još jedna od „neuralgičnih oblasti" je položaj nezavisnih regulatornih tela i sami ste bili član Agencija za borbu protiv korupcije. Može li vlast promeniti prilično ignorantski odnos?
Ni u jednoj zemlji centralnoistočne Evrope nezavisna regulatorna tela nisu srećno prošla i vrlo ih je teško bilo pravilno uspostaviti. Posmatrajući retrospektivno, u početku svog funkcionisanja kancelarija ombud-smana nije imala uslova za rad, niti kapacitete da bilo šta uradi. Sličan je slučaj bio i sa poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja. Zatim je formirana Državna revizorska institucija koja je već dobila nekakve malobrojne kancelarije i jedan broj ljudi. Agencija za borbu protiv korupcije koja je počela sa radom prvog januara ove godine je pre nego što je direktorka postavljena imala svoje kancelarije, nasledila je jedna broj ljudi iz Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Dakle, organizaciono su se stvari pomerile. Postoje problemi u funkcionisanju jer je potrebno pojačati kapacitete, što sugeriše i EK,ali očigledno je početna pozicija mnogo drugačija. Mislim da, ipak, ima kakve-takve emancipacije.
Da li je reč o emancipaciji ili prinudi?
Da li nam je važan razlog?
Važan je. Ako nije emancipacija onda ne možemo da govorimo o reformi i odrastanju.
Vrednosti koje postoje u EU je nešto što je građeno kao standard barem četiri veka. Srbija nema ni četiri decenije, već manje-više imamo četiri godine da postignemo ono što je Evropa gradila vekovima. Za četiri godine moramo da budemo malo pod pritiskom, kontrolom i uslovljavanjem od EU. Neke stvari se prirodnije prihvataju, dok druge idu teže.
Da će biti dovoljno postojanje zakona odnosno njihovo usklađivanje sa evropskom legislativom ili će se kontrolisati njihova primena. Ko kontroliše sprovođenje zakona?
U usklađivanju sa pravom EU postoje tri faze. Prva, pravilo usklađenog zakona, druga, implementacija, treća, primena zakona. U ovoj fazi do upitnika naša mera uspeha su bila prva dva elementa - postoje li zakoni i tela za njihovo sprovođenje. U sledećim fazama mera uspeha je broj rešenih slučajeva, otvorenih i zatvorenih pitanja.
Naši zvaničnici očekuju da bi status kandidata mogli dobiti do kraja 2011. godine. Skeptici se, međutim, pitaju kako je mogu će da se za godinu dana sprovedu reforme koje nisu sprovedene u proteklih deset. Da lije po vašem mišljenju realno da dobijemo status do kraja naredne godine?
Nova „vojna" funkcija
Nedavno ste postavljeni za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, otkuda vi u tom resoru, imajući u vidu da ste se dosad uglavnom bavili evrointegracijama?
Sektor koji vodim jeste sektor za politiku odbrane. Reč je 0 međunarodnoj vojnoj, multilateralnoj i bilateralnoj sa radnji na osnovu koje se prave strateška dokumenta i uređuje organizacija funkcionisanja sistema odbrane u Srbiji. To je proces evropske integracije ali na jednoj užoj oblasti bezbednosti. Dodatni teret jeste to što sam prva žena na ovoj poziciji u Srbiji.
Skeptici koji kažu da reforme nije moguće sprovesti za godinu dana su potpuno u pravu jer se reforme zaista i ne mogu sprovesti za godinu dana, ali oni ne znaju šta znači upitnik. Upitnik ne tera zemlju da ide u reformu. On je skener trenutnog stanja kako bi se završilo sve ono što do tada nije kako bi se postigli standardi kojima će se pregovarati do ulaska u EU. Neke se reforme ne mogu sprovesti ni za pet godina. To niko od Srbije ne traži da učini automatskim davanjem odgovora na upitnik.
Ako uzmemo u obzir da će sledeća godina biti predizborna, a da bismo u deset ključnih pitanja trebalo da ostvarimo bar neki napredak u narednoj godini, kako uskladiti te dve stvari? Da ste političar ,da li biste u predizbornoj godini uhapsili Mladića i Karadžića?
Hapšenje je stvar aktivnosti i ono će se desiti kada ga lociraju. Da li bi ih srpske vlasti uhapsile ili ne u predizbornoj godini, to ne zavisi od bilo kog političara, već od operativaca. Da li bih da sam političar krenula u ponovnu dublju reformu pravosuđa ili oštru borbu protiv korupcije? Odgovor je da. Ta pitanja kada se otvore donose puno koristi u izborima. Čini mi se da je građanima pre svega bilo dosta populizma i da očekuju oštre rezove.
Ako stvari pogledate iz ugla građanina, a ne politikologa, koliko verujete da su srpske vlasti spremne za radikalne rezove?
Volela bih da oni za ko¬je glasam budu oni koji su bili spremni da zarone duboko u najveće probleme u zemlji.
Nedavna istraživanjima stavova građana evropskih zemalja na primer u Nemačkoj, pokazuju da se građani izjašnjavaju protiv daljeg širenja Unije. Šta će biti teže, naterati balkanske zemlje da ispune kriterijume i reformišu se po evropskim pravilima ili ubediti građane zemalja članica da je dobro da se EU širi?
Paralelno. Dakle, kako ćete ubediti građane EU daje dobro da se EU širi? Tako što ćete im pokazati novu sliku zemalja zapadnog Balkana. Kako će se slika zemalja zapadnog Balkana promeniti ako ne činjenicom da se menjaju i postaju evropskije po standardima države. Te dve stvari moraju da idu zajedno.
