02.12.2010.
Интервју министра Шутановца часопису "CorD"
КАПИТЕН ПОБЕДНИЧКОГ ТИМА
Током мандата Драгана Шутановца као министра одбране, српска војна индустрија је закључилa уговоре у вредности од 1,2 милијарде долара. У ексклузивном интервјуу за CorD, он открива да су у току припреме за изградњу болнице у Либији по узору на Војномедицинску академију (ВМА). Министар, такође, говори о професионализацији војске, приватизацији војне имовине, реконструкцији Владе и односима између српске војске и НАТО.
На последњем самиту НАТО-а у Лисабону, лидери 28 земаља НАТО-а поздравили су и подржали "очигледну намеру српске владе у односу на eвроатлантске интеграције и јачање сарадње између ове војне алијансе и Србије". Ваше министарство је добило доста комплимената на самиту. Шта нам то говори о тренутној позицији у којој је Србија?
У закључцима самита, НАТО је похвалио сарадњу и изразио жељу да Србија чак и успоставља чвршће односе са Алијансом. Ово је велико признање свима који су укључени у реформу војске у нашој земљи. Само пре неколико година, наша војска је била далеко испод нивоа савремених армија света и у структуралном смислу и у смислу обуке. Данас имамо модерну војску која је стандардизована у складу са највишим светским стандардима, који су тренутно стандарди НАТО-а. Сви наши суседи су већ у Алијанси или само корак од тога да постану чланови. Ми не можемо да се понашамо на начин који нема разумевања за тренутак у којем живимо и безбедносно окружење. Напротив, желимо да се изгради најјачи могући савез. Желео бих да вас подсетим да смо се, давне 2006, већ посветили eвроатлантским интеграцијама. Наш парламент је донео одлуку која предвиђа војну неутралност, али то не ограничава сарадњу. Док с једне стране поштујемо одлуке парламента, такође покушавамо да ојачамо односе преко НАТО Програма Партнерство за мир, што је у нашем заједничком интересу. Након недавног отварања наше канцеларије у Бриселу, сада имамо више могућности да користимо капацитете програма у већој мери.
Да ли је војна неутралност одржива на дуже стазе?
Неутралност је одржива, али само у земљама са јаком привредом и земљама које су у стању да организују своје војске у складу са највишим стандардима и пружају најбоље могуће војне опреме. Неутралност је много скупља, а наша привреда, нажалост, не може да обезбеди више новца за одбрамбена питања. Желео бих да поновим да војска послује у оквиру скупа координата, тј. поштује одлуку парламента о војној неутралности. У исто време, ми не заостајемо за својим суседима, иако нисмо формирали савезе са њима.
Да ли Србија треба да промени свој политички курс према НАТО-у?
Најважније питање је стандардизација војске и подизање наших оперативних капацитета. Ми желимо да испунимо све захтеве у прoфесионализацији на ефикасан начин и то је за мене, као министра одбране, најважније питање. Не треба видети будуће политичке одлуке као терет, јер има довољно простора за правилно функционисање чак иако смо неутрални.
Ви сте веома јасни и гласни када говорите о учешћу српске војске не само у мировним мисијама УН, већ и у мировним мисијама ЕУ. Који су ваши планови и од каквог је то значаја ѕа нашу земљу?
Направили смо искорак и пријатно изненадили наше партнере из ЕУ нудећи им да учествујемо у мировним мисијама, што није уобичајено за земље које нису чланице ЕУ. На тај начин, стекли смо неке позитивне бодове у земљама ЕУ. Као прво, ова иницијатива биће само једна симболична, иако веома важна, јер је то први пут у нашој историји да смо учествовали у ЕУ на челу цивилне мисије.
Шта се тренутно ради поводом учешћа у грађанским мисијама?
Министарство спољних послова тренутно ради на оквирном споразуму о грађанским и војним мисијама са ЕУ, након чега ћемо имати дискусију у погледу будућег учешћа. Идеја је да помогнемо грчку или француску флоту које имају своје бродове стациониране у близини обале Сомалије. Верујем да ће Министарство унутрашњих послова такође сарађивати са ЕУ и учествовати у цивилној и полицијској мисији.
Да ли су наши људи довољно квалификовани и адекватно обучени за такве мисије?
Наравно да јесу! Имамо велики потенцијал и енергију, а ја сам уверења да са досадашњим темпом рада, можемо постати фактор за респект и од поверења за једногодишње мултинационалне мисије.
Седам наших војника су недавно отпутовали на Кипар. Можете ли упоредити тај број са бројем војника које се шаљу на друге земље?
Ово је веома симболичан број, али ми тежимо повећамо број наших војника у мисијама. Поред посматрача, ми смо по први пут ангажовали једног професионалног војника. Када је ова особа поднела захтев за посао у српској војсци, он вероватније није могао ни да претпостави да ће, једног дана, он ући у историју у смислу нашег учешћа у мировним мисијама.
Да ли је процес професионализације војске бити завршен до краја 2010, као што сте претходно најавили?
Да! Иако је план за професионализацију осмишљен још у 2003, није пуно урађено од тада. Ипак, ми ћемо да спроведемо овај процес како је планирано, односно од 2011. војска ће бити састављена само од професионалаца. На тај начин, ми нисмо укинули обавезу служења војног рока, већ смо га само обуставили, а још увек дајемо шансу да некоме ко жели да служе војску на добровољној основи да управо то и уради.
Какав ће то имати ефекат на буџет српске војске и укупну ефикасност, и у материјалном и оперативном смислу?
Нећемо имати никакве додатне трошкове, а ми ћемо потрошити мању количину новца на професионализацију него последњих неколико година. Обавили смо озбиљну анализу текућих трошкова потрошње енергије, хране и војне обуке као и за трошкове које ћемо имати у формирању професионалне војске. Уз идентичан буџет, сада ћемо имати професионалног војника који прима редовну плату, који пролази кроз обуку само једном и проводи остатак своје каријере усавршавајући своју вештину.
Недавно сте изјавили је да је један од главних оперативних сегмената Министарства одбране конверзија војног аеродрома у Лађевцима, у Батајници и евентуално у Пониквама. Који су ваши планови поводом ове идеје?
Након конверзије, идеја је да се прошире ови објекти који би били у служби цивилног и војног ваздушног саобраћаја. Радови су већ почели на аеродрому Морава код Краљева, а следеће године планирамо да почнемо са радовима на Батајници. На овај начин, ми ћемо помоћи нашој економији и обезбедити подстицај овим областима које су иначе тешко приступачне.
Да ће ти пројекти бити реализовани уз финансирање које обезбеђује Министарство одбране или неко други?
Они ће делимично бити финансирани из буџета Министарства, а делом из Националног инвестиционог плана (НИП). Постоји могућност страних донација. Министарство ће бити власник ових аеродрома, и тренутно су у току преговори са Аеродромом Никола Тесла о могућностима за управљање аеродромима и подели прихода у складу са договореним уделом.
Ви сте критиковани за управљање војном имовином као да је ваша сопствена?
Једино што могу да кажем јесте да Дирекција за државну имовину је та која управља имовином војске. Они који ме критикују не разумеју како функционише систем, и они што се мене тиче могу и за климатске промене да ме криве.
Да ли Војска Србије има регистре војне имовине?
Радили смо пуно на оваквом груписању регистра, а ја не могу са сигурношћу рећи када ће овај процес ће бити завршен. Деведесетих година прошлог века, држава је повукла оружје и војну технологију из бивших југословенских република. У то време, све је било хаотично и неурађено, а ми већ две године покушавамо да уведу ред у ту област. Такође, немамо одговарајући софтвер за овај процес, али ми се трудимо да га завршимо. Овај проблем се ретко узима за озбиљно како у војсци и тако и међу општом популацијом, а ваше питање је заиста питање за милион долара.
Након што завршите овај процес, да ли ћете приватизовати војне објекте?
Сви смо свесни који објекти нису од користи за војску, и, заједно са имовинским питањима, ми углавном размењујемо те објекте са локалним властима.
У 2009, извоз наше војне индустрије достигао је цифру од 300 милиона долара, док је вредност новог уговора близу 500 милиона долара. Колико времена је потребно да извоз достигне једну милијарду долара, што је, како сте рекли, врло могуће?
Недавно смо добили потврду да је последњи значајан уговор, на коме смо радили више од две године, у вредности од 400 милиона долара, ступио на снагу. Са овим уговором, а за време мог мандата, Србија је закључила уговоре укупне вредности од 1,2 милијарде долара. Извоз је повећан десет пута у односу на пре неколико година, и наша војна индустрија се сада поново помиње у најреномиранијим војним часописима у свету.
Шта је то што нудимо? Оно што извозимо?
Првенствено муницију, то је наш адут, јер муниција је лако потрошна роба. Такође имамо хаубице и тренажне авионе типа "Ласта", на који смо посебно поносни. После неколико деценија, коначно смо успели да и извеземо такав авион, поред пешадијског наоружања. У будућности, поред наоружања и војне опреме, ми ћемо извозити и наше знање и нашу медицинско знање.
Можете ли ово објаснити?
Постоји реална шанса да изградимо болницу у Либији, баш налик нашој Војномедицинској академији (ВМА), мањег капацитета.
Да ли припремате неке нове производе за следећу годину?
У рано пролеће, ми ћемо покренути серијску производњу беспилотне летилице Врабац. Ово је комбинација цивилног и војне производа. На Западу, такав авиона сматрају потрошном робом. Дакле, нећемо бити приморани да купимо већ ћемо га производити сами и продавати га другима.
Да ли ћете сарађивати са војним фабрикама у бившим југословенским републикама?
Ми сарађујемо са Републиком Српском, а када су у питању одређени уговори који би требало да буде ускоро закључени, ми ћемо морати да ангажујемо производне погоне у региону. У том контексту, веома је важно да Србија постане центар који ће окупљати снаге заједно и бити покретачка снага. У наредних неколико дана, ми ћемо отворити ковачницу у Ваљеву, која ће запослити нове раднике и који ће да производи оне производе које смо морали да увозимо раније.
Које је најважније тржиште на којем Србија тренутно извози, и, по вашем мишљењу, и у које земље треба да се извози више?
Ми извозимо од Малезије до Канаде у Америке, док је већина наших извозних активности усмерена на земље Покрета несврстаних, а у последње време и у северноафричке земље. Ова тржишта могу бити довољна за нас, али постоји потреба да се више инвестира на другим тржиштима и у другим фабрикама.
Пројекат изградње јефтиних станова у Београду на Вождовацу је у току. Колико ће тих станова бити уступљено војсци?
Министарство ће добити 21% од целе изграђене површине. Ово је један од најбољих инфраструктурних уговора које је Министарство икада закључило. Имајући у виду да, за сада, нам је додељено само 12% до 13% од изграђене области у центру Београда, па стога сматрамо да је ово заиста велики корак напред.
Који критеријуми ће се користити за додељивање станова? Колико ће војна лица платити по квадратном метру, а која цена ће бити за цивиле?
Они ће платити куповну цену за те станове.
Можете ли нам описати односе између Кфора и Војске Србије?
Они су изузетно добри, иако ми се не слажемо са КФОР-ом када кажу да има простора за смањење својих снага на Косову. С друге стране, наш проблем је у томе што се води анти-НАТО кампања у Србији, упркос чињеници да желимо да Кфор остане на Косову. Ово је ситуација која је тешко разумети, и где ми, као политичари, слажемо се са ЕУ, али имају другачији приступ ЕУЛЕКС-у.
У том контексту, можемо да ово видимо као интерес неке друге државе?
Да, може се на то и тако гледати. Косово и Метохија треба да постане безбедна зона са демократијом у развоју. Сви ми у региону ћемо одахнути када Косово постане безбедно место за живот. Тренутно, ово је зона безбедности која је захваћена организованим криминалом, трговином дрогом и оружјем.
Према недавно објављеном истраживању, грађани Србије највише верују војсци.
Наша војска обновила је свој углед. Данас, то је институција којој грађани Србије указују највише поверења. То ме чини веома поносним на чињеницу да сам капитен победничког тима. То је велика ствар, јер, само пре шест година, ми смо били на дну листе, да тако кажемо, и пуни проблема. Током мог мандата у канцеларији, није било афера необјашњивих ванредних или сумњивих ситуација, и то је нешто што су грађани препознали.
Круже разне спекулације да Влада Србије пролази кроз процес реструктуирања. Имате ли Ви неки коментар на на то?
Ја сам срећан да се наш рад може статистички мерити, стога немам дилему да смо у потпуности завршили реформе у систему одбране. Ако објективно погледате рад мог тима, морате признати да су резултати заиста фасцинантни. Што се тиче реконструкције, општи договор је да ћемо разговарати о том питању подробније после Нове године. Очекујем да они званичници који су одговорни за рад владе донесе коначну одлуку.
Имате репутацију министра који не проводе много времена на личну промоцију. Да ли је то због војне безбедности или је разлог сасвим други?
Уколико систем којим ја управљам је доносе боље резултате из дана у дан, не видим потребу да се лично промовишем.
Шта очекујете од предстојећих избора у Демократској странци?
Ја не очекујем да ће се догодити било какве драстичне промене, али неке ствари је тешко предвидети. Демократија је преовлађујућа у Демократској странци, а ко не да придобије поверење осталих чланова странке, он или она треба да ради два пута више да би га повратили. То се и мени десило, а ја сам успео да буду именован за потпредседника странке.
Колико дана ћете ви и чланови Вашег кабинета бити одсутни током предстојећих, имајући у виду да, у Србији, празници почињу крајем 2010, а трају све до средине јануара 2011?
Мој тим и ја смо ангажовано 24 сата и везан сам за проблеме са којима се суочава наша војска. Ја ћу бити у Београду и током новогодишњих и божићних празника.
Споразуми о сарадњи
- "Ми смо потписали споразуме о сарадњи у домену одбране, са свим земљама у Југоисточној Европи, осим са Албанијом. Очекујем да ћемо тај споразум потписати одржати следеће године. Ја верујем да безбедносни проблем у Југоисточној Европи не би требало да буде подељен и да су протекли догађаја показали да проблем у једној земљи се брзо прелива у другу земљу. Ако не дође до заједничке формуле за суочавање са претњама, ризицима и изазовима, нећемо бити у стању да се изборимо са њима на одговарајући начин. "
