02.12.2010.
Intervju ministra Šutanovca časopisu "CorD"
KAPITEN POBEDNIČKOG TIMA
Tokom mandata Dragana Šutanovca kao ministra odbrane, srpska vojna industrija je zaključila ugovore u vrednosti od 1,2 milijarde dolara. U ekskluzivnom intervjuu za CorD, on otkriva da su u toku pripreme za izgradnju bolnice u Libiji po uzoru na Vojnomedicinsku akademiju (VMA). Ministar, takođe, govori o profesionalizaciji vojske, privatizaciji vojne imovine, rekonstrukciji Vlade i odnosima između srpske vojske i NATO.
Na poslednjem samitu NATO-a u Lisabonu, lideri 28 zemalja NATO-a pozdravili su i podržali "očiglednu nameru srpske vlade u odnosu na evroatlantske integracije i jačanje saradnje između ove vojne alijanse i Srbije". Vaše ministarstvo je dobilo dosta komplimenata na samitu. Šta nam to govori o trenutnoj poziciji u kojoj je Srbija?
U zaključcima samita, NATO je pohvalio saradnju i izrazio želju da Srbija čak i uspostavlja čvršće odnose sa Alijansom. Ovo je veliko priznanje svima koji su uključeni u reformu vojske u našoj zemlji. Samo pre nekoliko godina, naša vojska je bila daleko ispod nivoa savremenih armija sveta i u strukturalnom smislu i u smislu obuke. Danas imamo modernu vojsku koja je standardizovana u skladu sa najvišim svetskim standardima, koji su trenutno standardi NATO-a. Svi naši susedi su već u Alijansi ili samo korak od toga da postanu članovi. Mi ne možemo da se ponašamo na način koji nema razumevanja za trenutak u kojem živimo i bezbednosno okruženje. Naprotiv, želimo da se izgradi najjači mogući savez. Želeo bih da vas podsetim da smo se, davne 2006, već posvetili evroatlantskim integracijama. Naš parlament je doneo odluku koja predviđa vojnu neutralnost, ali to ne ograničava saradnju. Dok s jedne strane poštujemo odluke parlamenta, takođe pokušavamo da ojačamo odnose preko NATO Programa Partnerstvo za mir, što je u našem zajedničkom interesu. Nakon nedavnog otvaranja naše kancelarije u Briselu, sada imamo više mogućnosti da koristimo kapacitete programa u većoj meri.
Da li je vojna neutralnost održiva na duže staze?
Neutralnost je održiva, ali samo u zemljama sa jakom privredom i zemljama koje su u stanju da organizuju svoje vojske u skladu sa najvišim standardima i pružaju najbolje moguće vojne opreme. Neutralnost je mnogo skuplja, a naša privreda, nažalost, ne može da obezbedi više novca za odbrambena pitanja. Želeo bih da ponovim da vojska posluje u okviru skupa koordinata, tj. poštuje odluku parlamenta o vojnoj neutralnosti. U isto vreme, mi ne zaostajemo za svojim susedima, iako nismo formirali saveze sa njima.
Da li Srbija treba da promeni svoj politički kurs prema NATO-u?
Najvažnije pitanje je standardizacija vojske i podizanje naših operativnih kapaciteta. Mi želimo da ispunimo sve zahteve u profesionalizaciji na efikasan način i to je za mene, kao ministra odbrane, najvažnije pitanje. Ne treba videti buduće političke odluke kao teret, jer ima dovoljno prostora za pravilno funkcionisanje čak iako smo neutralni.
Vi ste veoma jasni i glasni kada govorite o učešću srpske vojske ne samo u mirovnim misijama UN, već i u mirovnim misijama EU. Koji su vaši planovi i od kakvog je to značaja ѕa našu zemlju?
Napravili smo iskorak i prijatno iznenadili naše partnere iz EU nudeći im da učestvujemo u mirovnim misijama, što nije uobičajeno za zemlje koje nisu članice EU. Na taj način, stekli smo neke pozitivne bodove u zemljama EU. Kao prvo, ova inicijativa biće samo jedna simbolična, iako veoma važna, jer je to prvi put u našoj istoriji da smo učestvovali u EU na čelu civilne misije.
Šta se trenutno radi povodom učešća u građanskim misijama?
Ministarstvo spoljnih poslova trenutno radi na okvirnom sporazumu o građanskim i vojnim misijama sa EU, nakon čega ćemo imati diskusiju u pogledu budućeg učešća. Ideja je da pomognemo grčku ili francusku flotu koje imaju svoje brodove stacionirane u blizini obale Somalije. Verujem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe sarađivati sa EU i učestvovati u civilnoj i policijskoj misiji.
Da li su naši ljudi dovoljno kvalifikovani i adekvatno obučeni za takve misije?
Naravno da jesu! Imamo veliki potencijal i energiju, a ja sam uverenja da sa dosadašnjim tempom rada, možemo postati faktor za respekt i od poverenja za jednogodišnje multinacionalne misije.
Sedam naših vojnika su nedavno otputovali na Kipar. Možete li uporediti taj broj sa brojem vojnika koje se šalju na druge zemlje?
Ovo je veoma simboličan broj, ali mi težimo povećamo broj naših vojnika u misijama. Pored posmatrača, mi smo po prvi put angažovali jednog profesionalnog vojnika. Kada je ova osoba podnela zahtev za posao u srpskoj vojsci, on verovatnije nije mogao ni da pretpostavi da će, jednog dana, on ući u istoriju u smislu našeg učešća u mirovnim misijama.
Da li je proces profesionalizacije vojske biti završen do kraja 2010, kao što ste prethodno najavili?
Da! Iako je plan za profesionalizaciju osmišljen još u 2003, nije puno urađeno od tada. Ipak, mi ćemo da sprovedemo ovaj proces kako je planirano, odnosno od 2011. vojska će biti sastavljena samo od profesionalaca. Na taj način, mi nismo ukinuli obavezu služenja vojnog roka, već smo ga samo obustavili, a još uvek dajemo šansu da nekome ko želi da služe vojsku na dobrovoljnoj osnovi da upravo to i uradi.
Kakav će to imati efekat na budžet srpske vojske i ukupnu efikasnost, i u materijalnom i operativnom smislu?
Nećemo imati nikakve dodatne troškove, a mi ćemo potrošiti manju količinu novca na profesionalizaciju nego poslednjih nekoliko godina. Obavili smo ozbiljnu analizu tekućih troškova potrošnje energije, hrane i vojne obuke kao i za troškove koje ćemo imati u formiranju profesionalne vojske. Uz identičan budžet, sada ćemo imati profesionalnog vojnika koji prima redovnu platu, koji prolazi kroz obuku samo jednom i provodi ostatak svoje karijere usavršavajući svoju veštinu.
Nedavno ste izjavili je da je jedan od glavnih operativnih segmenata Ministarstva odbrane konverzija vojnog aerodroma u Lađevcima, u Batajnici i eventualno u Ponikvama. Koji su vaši planovi povodom ove ideje?
Nakon konverzije, ideja je da se prošire ovi objekti koji bi bili u službi civilnog i vojnog vazdušnog saobraćaja. Radovi su već počeli na aerodromu Morava kod Kraljeva, a sledeće godine planiramo da počnemo sa radovima na Batajnici. Na ovaj način, mi ćemo pomoći našoj ekonomiji i obezbediti podsticaj ovim oblastima koje su inače teško pristupačne.
Da će ti projekti biti realizovani uz finansiranje koje obezbeđuje Ministarstvo odbrane ili neko drugi?
Oni će delimično biti finansirani iz budžeta Ministarstva, a delom iz Nacionalnog investicionog plana (NIP). Postoji mogućnost stranih donacija. Ministarstvo će biti vlasnik ovih aerodroma, i trenutno su u toku pregovori sa Aerodromom Nikola Tesla o mogućnostima za upravljanje aerodromima i podeli prihoda u skladu sa dogovorenim udelom.
Vi ste kritikovani za upravljanje vojnom imovinom kao da je vaša sopstvena?
Jedino što mogu da kažem jeste da Direkcija za državnu imovinu je ta koja upravlja imovinom vojske. Oni koji me kritikuju ne razumeju kako funkcioniše sistem, i oni što se mene tiče mogu i za klimatske promene da me krive.
Da li Vojska Srbije ima registre vojne imovine?
Radili smo puno na ovakvom grupisanju registra, a ja ne mogu sa sigurnošću reći kada će ovaj proces će biti završen. Devedesetih godina prošlog veka, država je povukla oružje i vojnu tehnologiju iz bivših jugoslovenskih republika. U to vreme, sve je bilo haotično i neurađeno, a mi već dve godine pokušavamo da uvedu red u tu oblast. Takođe, nemamo odgovarajući softver za ovaj proces, ali mi se trudimo da ga završimo. Ovaj problem se retko uzima za ozbiljno kako u vojsci i tako i među opštom populacijom, a vaše pitanje je zaista pitanje za milion dolara.
Nakon što završite ovaj proces, da li ćete privatizovati vojne objekte?
Svi smo svesni koji objekti nisu od koristi za vojsku, i, zajedno sa imovinskim pitanjima, mi uglavnom razmenjujemo te objekte sa lokalnim vlastima.
U 2009, izvoz naše vojne industrije dostigao je cifru od 300 miliona dolara, dok je vrednost novog ugovora blizu 500 miliona dolara. Koliko vremena je potrebno da izvoz dostigne jednu milijardu dolara, što je, kako ste rekli, vrlo moguće?
Nedavno smo dobili potvrdu da je poslednji značajan ugovor, na kome smo radili više od dve godine, u vrednosti od 400 miliona dolara, stupio na snagu. Sa ovim ugovorom, a za vreme mog mandata, Srbija je zaključila ugovore ukupne vrednosti od 1,2 milijarde dolara. Izvoz je povećan deset puta u odnosu na pre nekoliko godina, i naša vojna industrija se sada ponovo pominje u najrenomiranijim vojnim časopisima u svetu.
Šta je to što nudimo? Ono što izvozimo?
Prvenstveno municiju, to je naš adut, jer municija je lako potrošna roba. Takođe imamo haubice i trenažne avione tipa "Lasta", na koji smo posebno ponosni. Posle nekoliko decenija, konačno smo uspeli da i izvezemo takav avion, pored pešadijskog naoružanja. U budućnosti, pored naoružanja i vojne opreme, mi ćemo izvoziti i naše znanje i našu medicinsko znanje.
Možete li ovo objasniti?
Postoji realna šansa da izgradimo bolnicu u Libiji, baš nalik našoj Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), manjeg kapaciteta.
Da li pripremate neke nove proizvode za sledeću godinu?
U rano proleće, mi ćemo pokrenuti serijsku proizvodnju bespilotne letilice Vrabac. Ovo je kombinacija civilnog i vojne proizvoda. Na Zapadu, takav aviona smatraju potrošnom robom. Dakle, nećemo biti primorani da kupimo već ćemo ga proizvoditi sami i prodavati ga drugima.
Da li ćete sarađivati sa vojnim fabrikama u bivšim jugoslovenskim republikama?
Mi sarađujemo sa Republikom Srpskom, a kada su u pitanju određeni ugovori koji bi trebalo da bude uskoro zaključeni, mi ćemo morati da angažujemo proizvodne pogone u regionu. U tom kontekstu, veoma je važno da Srbija postane centar koji će okupljati snage zajedno i biti pokretačka snaga. U narednih nekoliko dana, mi ćemo otvoriti kovačnicu u Valjevu, koja će zaposliti nove radnike i koji će da proizvodi one proizvode koje smo morali da uvozimo ranije.
Koje je najvažnije tržište na kojem Srbija trenutno izvozi, i, po vašem mišljenju, i u koje zemlje treba da se izvozi više?
Mi izvozimo od Malezije do Kanade u Amerike, dok je većina naših izvoznih aktivnosti usmerena na zemlje Pokreta nesvrstanih, a u poslednje vreme i u severnoafričke zemlje. Ova tržišta mogu biti dovoljna za nas, ali postoji potreba da se više investira na drugim tržištima i u drugim fabrikama.
Projekat izgradnje jeftinih stanova u Beogradu na Voždovacu je u toku. Koliko će tih stanova biti ustupljeno vojsci?
Ministarstvo će dobiti 21% od cele izgrađene površine. Ovo je jedan od najboljih infrastrukturnih ugovora koje je Ministarstvo ikada zaključilo. Imajući u vidu da, za sada, nam je dodeljeno samo 12% do 13% od izgrađene oblasti u centru Beograda, pa stoga smatramo da je ovo zaista veliki korak napred.
Koji kriterijumi će se koristiti za dodeljivanje stanova? Koliko će vojna lica platiti po kvadratnom metru, a koja cena će biti za civile?
Oni će platiti kupovnu cenu za te stanove.
Možete li nam opisati odnose između Kfora i Vojske Srbije?
Oni su izuzetno dobri, iako mi se ne slažemo sa KFOR-om kada kažu da ima prostora za smanjenje svojih snaga na Kosovu. S druge strane, naš problem je u tome što se vodi anti-NATO kampanja u Srbiji, uprkos činjenici da želimo da Kfor ostane na Kosovu. Ovo je situacija koja je teško razumeti, i gde mi, kao političari, slažemo se sa EU, ali imaju drugačiji pristup EULEKS-u.
U tom kontekstu, možemo da ovo vidimo kao interes neke druge države?
Da, može se na to i tako gledati. Kosovo i Metohija treba da postane bezbedna zona sa demokratijom u razvoju. Svi mi u regionu ćemo odahnuti kada Kosovo postane bezbedno mesto za život. Trenutno, ovo je zona bezbednosti koja je zahvaćena organizovanim kriminalom, trgovinom drogom i oružjem.
Prema nedavno objavljenom istraživanju, građani Srbije najviše veruju vojsci.
Naša vojska obnovila je svoj ugled. Danas, to je institucija kojoj građani Srbije ukazuju najviše poverenja. To me čini veoma ponosnim na činjenicu da sam kapiten pobedničkog tima. To je velika stvar, jer, samo pre šest godina, mi smo bili na dnu liste, da tako kažemo, i puni problema. Tokom mog mandata u kancelariji, nije bilo afera neobjašnjivih vanrednih ili sumnjivih situacija, i to je nešto što su građani prepoznali.
Kruže razne spekulacije da Vlada Srbije prolazi kroz proces restruktuiranja. Imate li Vi neki komentar na na to?
Ja sam srećan da se naš rad može statistički meriti, stoga nemam dilemu da smo u potpunosti završili reforme u sistemu odbrane. Ako objektivno pogledate rad mog tima, morate priznati da su rezultati zaista fascinantni. Što se tiče rekonstrukcije, opšti dogovor je da ćemo razgovarati o tom pitanju podrobnije posle Nove godine. Očekujem da oni zvaničnici koji su odgovorni za rad vlade donese konačnu odluku.
Imate reputaciju ministra koji ne provode mnogo vremena na ličnu promociju. Da li je to zbog vojne bezbednosti ili je razlog sasvim drugi?
Ukoliko sistem kojim ja upravljam je donose bolje rezultate iz dana u dan, ne vidim potrebu da se lično promovišem.
Šta očekujete od predstojećih izbora u Demokratskoj stranci?
Ja ne očekujem da će se dogoditi bilo kakve drastične promene, ali neke stvari je teško predvideti. Demokratija je preovlađujuća u Demokratskoj stranci, a ko ne da pridobije poverenje ostalih članova stranke, on ili ona treba da radi dva puta više da bi ga povratili. To se i meni desilo, a ja sam uspeo da budu imenovan za potpredsednika stranke.
Koliko dana ćete vi i članovi Vašeg kabineta biti odsutni tokom predstojećih, imajući u vidu da, u Srbiji, praznici počinju krajem 2010, a traju sve do sredine januara 2011?
Moj tim i ja smo angažovano 24 sata i vezan sam za probleme sa kojima se suočava naša vojska. Ja ću biti u Beogradu i tokom novogodišnjih i božićnih praznika.
Sporazumi o saradnji
- "Mi smo potpisali sporazume o saradnji u domenu odbrane, sa svim zemljama u Jugoistočnoj Evropi, osim sa Albanijom. Očekujem da ćemo taj sporazum potpisati održati sledeće godine. Ja verujem da bezbednosni problem u Jugoistočnoj Evropi ne bi trebalo da bude podeljen i da su protekli događaja pokazali da problem u jednoj zemlji se brzo preliva u drugu zemlju. Ako ne dođe do zajedničke formule za suočavanje sa pretnjama, rizicima i izazovima, nećemo biti u stanju da se izborimo sa njima na odgovarajući način. "
