Хронологија Првог светског рата у Србији
Хронологија Првог светског рата у Србији
(23. јул 1914) Аустроугарска шаље ултиматум Србији. Србија одбија једну тачку ултиматума и објављује мобилизацију. Мобилизацију започиње и Аустроугарска.
(28. јул 1914) Хабзбуршка монархија телеграмом објављује рат Србији. Монитор „Бодрог” бомбардује Београд.
(12–24. август 1914) Почиње прва аустроугарска офанзива на Србију.
(16–20. август 1914) Српска војска односи победу у бици на Церу. Била је то прва победа сила Антанте у Великом рату.
(6–11. септембар 1914) Под притиском савезника српска војска креће у офанзиву на Аустроугарску. Тимочка дивизија претрпела је велике губитке код Чеврнтије.
(8. септембар 1914) Почиње друга аустроугарска офанзива на Србију и битка на Дрини.
(19–22. септембар 1914) Води се битка на Мачковом камену, једна од најкрвавијих на српском ратишту. Мачков камен је наизменично прелазио из руке у руку.
(16. новембар – 15. децембар 1914) Трећа аустроугарска офанзива завршила се Колубарском битком, у којој је српска војска извојевала величанствену победу и протерала аустроугарске војнике са своје територије.
(7. децембар 1914) У јеку Колубарске битка српска влада дефинише свој ратни циљ у Нишкој декларацији – борба за ослобођење и уједињење свих Јужних Словена.
(децембар 1914 – мај 1915) У Србији влада епидемија тифуса која је однела око 135.000 живота.
(6. октобар 1915) После 10 месеци почиње нови напад на Србију. Краљевину нападају удружене немачко-аустроугарске снаге.
(14. октобар 1915) У рат на страни Централних сила улази и Бугарска. Србија је нападнута и са истока и југа.
(25. новембар 1915) Влада издаје наређење о повлачењу српске војске преко Црне Горе и Албаније на Албанско приморје.
(7. јануар 1916) Помоћ у повлачењу српској војсци пружа црногорска Санџачка војска, која у бици на Мојковцу зауставља аустроугарски продор и омогућује српској војсци безбедно повлачење на албанску обалу.
(25. јануар 1916) Црна Гора капитулира. Краљ Никола напушта земљу.
(јануар–април 1916) Већина српске војске евакуисана је са албанске обале на острво Крф, где започиње њена реорганизација.
(23. мај 1916) Прве српске јединице придружиле су се савезницима на Солунском фронту, где ће се до јула наћи и читава српска војска.
(17. август 1916) Почиње бугарски напад на положаје које на Солунском фронту држи српска војска. Горничевска битка завршена је победом српске војске.
(30. септембар 1916) Српска војска освојила је врх Кајмакчалан, „Капију слободе”, како су је звали. После годину дана поново се нашла на делу своје територије.
(10. септембар — 19. новембар 1916) Савезничка офанзива на овом делу Солунског фронта завршила се ослобађањем Битоља.
(21. фебруар — 25. март 1917) У окупираној Србији почео је Топлички устанак. Непосредни повод била је мобилизација српских војних обвезника за бугарску војску.
(20. јул 1917) Српска влада и Југословенски одбор усвајају Крфску декларацију о будућем уређењу југословенске државе. Договорено је да будућа држава Срба, Хрвата и Словенаца буде наследна монархија, са династијом Карађорђевића на челу.
(15. септембар 1918) Српска војска врши пробој у савезничкој офанзиви на Солунском фронту.
(30. септембар 1918) Бугарска излази из рата. Српски војници јуришају даље.
(12. октобра 1918) Воде са битке са немачким снагама око Ниша. Ослобођен је и Ниш.
(1. новембра 1918) Српска војска после три године улази у Београд.
(1. децембар 1918) У Београду је проглашено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Формирањем нове државе јужних Словена завршен је Први светски рат у Србији.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарaдник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
