Министарство одбране Републике Србије
 

Антанта и Централне силе



Антанта и Централне силе
крај 19. и почетак 20. века
 
Дворац Версај, Дворана огледала, место где је 1871. године проглашено уједињењe немачког народа и формирана немачка царевина. Само 50 година касније на истом месту потписан је мировни споразум са Немачком који је означио крај Првог светског рата, у којем је животе изгубило око 15 милиона људи, а више од 20 милиона било рањено.

Уједињења немачког, али и италијанског народа у велике националне државе крајем 19. века довела су до померања политичке равнотеже у свету. Аустроугарска је тражила проширења на средњеевропске и делом балканске просторе. Колоније су већ биле освојене, тржишта подељена, наметнула се потреба за редефинисањем постојећег поретка у Европи. Нове земље тражиле су свој део. Зато су Немачка, Аустроугарска и Италија 1882. склопиле савез Централних сила, или Тројни савез, који је подразумевао да ће свака од чланица упутити војну помоћ било којој од земаља савезница уколико буде нападнута.

Територијални спорови између Италије и Аустроугарске, као и изостанак савезничке помоћи Италији у сукобу с Турском 1911, утицали су на италијанско дистанцирање од Тројног савеза. На другој страни, јачање Немачке у централном подручју Европе довело је до зближавања између Русије и Француске. Њимa се прикључила и Велика Британија, која је с Француском склопила споразум познат као Срдачна Антанта, по коме је цео савез добио име.

Савези су тада постојaли и на Балкану – савез Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске. Удруженом војном акцијом балканске земље су 1912. протерале Османску империју са Балкана. Ратна коалиција балканских земаља распала се у Другом балканском рату 1913. године. Остали су само српско-грчки и српско-црногорски уговор о савезу.

Антанта је у тренутку избијања Великог рата наступила као јединствен савез. Италија се дистанцирала од сила Тројног споразума, да би касније ушла у рат на страни Антанте. Србија, иако није била формални члан Антанте, испуњавала је своје обавезе као чланица савеза уз Црну Гору, која јој се прикључила у првим тренуцима сукоба.

Бугарска је, након дугих преговора, 1915. приступила Тројном савезу. Пре ње Турска је у јесен 1914. ушла у рат на страни сила Тројног пакта. Румунија се придружила савезницима Антанте 1916. године.

Тако је изгледала војна карта Европе у Великом рату.
 
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
photoФОТОГАЛЕРИЈА