Партнерство за мир


Програм „Партнерствo за мир“, покренут 1994. године, је програм практичне билатералне сарадње између НАТО, у целини, и појединачних држава које у њему учествују. Основни циљ Партнерства је унапређење реформе, изградња међусобног поверења и увећање способности партнерских држава за очување мира и безбедности на добровољној, флексибилној и транспарентној основи.

Сарадња у оквиру Програма „Партнерство за мир“ спроводи се на оном нивоу и оном брзином коју самостално одређује свака партнерска држава. Програм „Партнерствo за мир“ заснива се на сарадњи и заједничком деловању система одбране суверених држава и нема јасно обавезујући карактер у међународно-правном смислу, већ се искључиво уважавају принципи добровољности и самосталног опредељивања.

Читав развојни пут Програма „Партнерствo за мир“ одликују иницијативе и конкретне мере да се оно унапреди и учини оперативнијим. Овај програм послужио је и као модел за неке друге облике партнерске сарадње НАТО, као што је, на пример, Истамбулска иницијатива за сарадњу.

У последње време интензивирани су процеси обједињавања свих постојећих програма сарадње и механизми развијени под окриљем Програма „Партнерство за мир“ постају отворени и за остале иницијативе сарадње са партнерима.
 
Република Србија у Програму „Партнерство за мир“

Од периода постојања Републике Србије као саставног дела СФРЈ, па до данашњих дана, Србија је имала различите облике сарадње са НАТО, од формалног савезништва у оквиру Трећег балканског пакта (1948-1953. године), па до обуке и школовања припадника ЈНА у државама чланицама НАТО. Интензитет ове сарадње варирао је у зависности од политичких дешавања у протеклим деценијама.
 
Конкретан корак у успостављању сарадње у оквиру Програма „Партнерство за мир“ учињен је крајем априла 2002. године, када је Савезна влада Р. Југославије усвојила препоруку Врховног савета одбране о покретању процеса приступања овом програму.

Државна заједница Србија и Црна Гора поднела је, 19. јуна 2003. године, званичан захтев Алијанси за пријем у Програм „Партнерство за мир“. У циљу припреме Државне заједнице за учешће у Програму „Партнерствo за мир“, НАТО је, 30. јуна 2003. године, покренуо посебан програм за Србију и Црну Гору: Прилагођени програм сарадње (енг. Tailored Cooperation Programme, TCP). Прилагођени програм сарадње подразумевао је учешће на курсевима у НАТО школи у Оберамергау, семинарима и конференцијама, а највећи допринос представљало је учешће припадника Војске, као посматрача, на одређеном броју војних вежби Програма „Партнерство за мир“.

Република Србија позвана је да приступи Програму „Партнерство за мир“ на НАТО самиту у Риги 29. новембра 2006. године, заједно са Босном и Херцеговином и Црном Гором. У складу са овим позивом и одлуком Владе Републике Србије, председник Републике Србије Борис Тадић потписао је Оквирни документ 14. децембра 2006. године у Бриселу, чиме је Србија и формално постала учесница Програма „Партнерство за мир“. Такође, у Презентационом документу о циљевима Републике Србије у Програму „Партнерство за мир“ јасно је истакнуто да ће учешће Србије у Програму „Партнерство за мир“ бити у складу са економским, финансијским, људским, материјалним и осталим могућностима.

Република Србије је, као свака држава партнер, самостално израдила Презентациони документ и у њему представила политичке циљеве свог учешћа у Програму „Партнерство за мир“, области сарадње за које је заинтересована ради испуњења тих циљева, као и ресурсе и средства које намерава да стави на располагање за активности овог програма. Овим документом представљен је политичко-војни оквир за обим, интензитет и садржај сарадње са НАТО. Поред тога, ово је једини документ који партнерске државе самостално израђују, док су сви остали резултат усаглашавања и договора.

Опредељена за унапређење сарадње и заједничког деловања са државама чланицама НАТО и осталим државама партнерима на изградњи глобалне, регионалне и националне безбедности, Србија у свом Презентационом документу изражава спремност да преузме део одговорности за стабилан и трајан мир у региону, учествује у мировним операцијама са мандатом УН и достигне интероперабилност оружаних снага са снагама држава чланица НАТО. Република Србија својим ангажовањем у активностима Заједничке безбедносне и одбрамбене политике и учешћем у Програму „Партнерство за мир“ јача сопствену безбедност и дијалогом и сарадњом доприноси миру и стабилности у региону, јачању добросуседских односа и решавању свих спорних питања мирним путем.

У свом Презентационом документу, Србија је истакла намеру да активно учествује у Програму „Партнерство за мир“, на основу постојећих садржаја тог програма, као и досадашње сарадње са Алијансом. Такође, Србија истиче спремност учешћа у скоро свим успостављеним механизмима Програма „Партнерство за мир“, укључујући и Индивидуални акциони план партнерства (IPAP), што указује на могућност интензивне сарадње са Алијансом, прилагођене обостраним интересима. Влада Републике Србије је у фебруару 2011. године усвојила Закључак о покретању процедуре за израду IPAP између РС и НАТО. Након усвајања наведеног документа од стране Владе Републике Србије и Северноатлантског савета почетком 2015. године отпочела је сарадња и под окриљем овог механизма Програма "Партнерство за мир".

Презентациони документ Републике Србије, за разлику од осталих презентационих докумената држава у региону, не предвиђа чланство Србије у НАТО, чиме се, за сада, искључује учешће Србије и у Акционом плану за чланство (MAP), као механизму Програма „Партнерство за мир“ за свеобухватне припреме у процесу приступања неке државе Алијанси.

1. Механизми сарадње са НАТО

Индивидуални програм партнерства и сарадње
Основни механизам сарадње између државе партнера и НАТО представља Индивидуални програм партнерства и сарадње (енг. Individual Partnership and Cooperation Programme, IPCP).

IPCP обезбеђује самоопредељење и приступачност активностима Програма „Партнерство за мир“. Основу Програма чини Мени партнерске сарадње (Partnership Cooperation Menu, PCM), који садржи листу око 1.500 активности, од чега МО и ВС сваке године за свој IPCP бира одређени број активности (од 102 до 160).

Припадници МО и ВС учешћем на активностима које организује НАТО у оквиру IPCP, попут семинара, курсева, конференција и вежби, стичу нова знања и вештине и размењују искуства са припадницима оружаних снага чланица НАТО и учесница ПзМ.

Ангажовање Републике Србије у Индивидуалном програму партнерства и сарадње не коси се са проглашеном војном неутралношћу, што потврђује и чињеница да су традиционално и међународно признате неутралне државе, попут Аустрије и Швајцарске, напредни партнери Алијансе, који између осталог користе и овај механизам сарадње са Алијансом.

Програм за изградњу интегритета

Програм за изградњу интегритета (Building Integrity Programme) представља део пројеката којим НАТО настоји да потврди своју посвећеност идеји јачања добре управе у ресору одбране и сектору безбедности. Првобитно је покренут као Иницијатива, у оквиру Акционог плана партнерства за изградњу институција одбране (the Partnership Action Plan on Defence Institution Building, PAP-DIB) на заседању Савета евроатлантског партнерства у новембру 2007. године.

Основни циљеви Програма су подизање нивоа свести, промовисање добре праксе и развој практичних механизама који могу помоћи државама учесницама да побољшају стање интегритета и снизе присуство ризика корупције у националним секторима безбедности, јачајући транспарентност и одговорност. Активности у оквиру Програма првенствено су усмерене ка проблематици управљања финансијским средствима, материјалним и људским ресурсима.

Министарство одбране Републике Србије укључило се у НАТО Иницијативу за изградњу интегритета у децембру 2011. године, а од децембра 2012. године, учествује и у Прилагођеном програму НАТО за изградњу интегритета у југоисточној Европи који се реализује кроз Процес сарадње министара одбране Југоисточне Европе (SEDM).

У досадашњем периоду извршени су самопроцена и заједничка анализа стања интегритета у систему одбране Републике Србије, у сарадњи са експертским тимом НАТО, анализа напретка у примени препорука, учешће на већем броју међународних конференција, радионица и програма обуке у земљи и иностранству, посвећени питањима изградње интегритета. Такође, Министарство одбране било је домаћин две међународне тематске радионице одржане у Београду "Интегритет у буџетирању и финансирању одбране",  јуна 2013. године и "Интегритет у ангажовању спољних ресурса и јавно-приватним партнерствима", јуна 2014. године. Министарство одбране редовно упућује своје представнике на активности под окриљем Програма за изградњу интегритета.

Комитети и радне групе НАТО

Приступање Програму „Партнерство за мир“ омогућило је приступ бројним комитетима и радним групама НАТО отвореним за партнере, као форумима за разматрање актуелних питања од значаја за партнерску сарадњу и безбедност евроатлантског региона. Представници Министарства одбране и Војске Србије високог нивоа активно учествују у раду Војног комитета евроатлантског партнерства (ЕАРМС), Политичког партнерског комитета (РРС), Конференције националних директора за наоружање (CNAD), Комитетa за кодификацију (АС/135), Комитетa начелника војномедицинских служби НАТО (COMEDS), Логистичког комитетa (LC), Комитетa за стандардизацију (CS) и Одборa за консултације, командовање и контролу (NC3B). Поред наведеног, представници Министарства одбране и Војске Србије учествују у раду бројних радних група на експертском нивоу, од којих се као најзначајније могу издвојити Радна група Војног комитета за сарадњу (MCWG/COOP+PfP), Радна група за кретање и транспорт (АC/305 М&TG), Радна група за медицинско збрињавање (MHC WG) и панели који се организују под окриљем НАТО Агенције за истраживање и технологију. Учешћем у раду наведених радних тела, обезбеђују се услови за изградњу оперативних способности Војске Србије, достизање интероперабилности наших оружаних снага и подршку реформи система одбране.

Процес планирања и прегледа

Процес Планирања и прегледа (енг. Planning and Review Process, PARP) је основни механизам Програма „Партнерство за мир“ кроз који декларисане јединице достижу интероперабилност са јединицама држава које имплементирају општеприхваћене стандарде Савезничке команде за операције, као и даљи развој оперативних и функционалних способности за извршавање задатака. Процес је готово идентичан процесу планирања снага у НАТО.

Војска Србије je кроз PARP декларисала неколико својих јединица за заједничке активности Програма „Партнерство за мир“.

Ради достизања интероперабилности са државама чланицама НАТО и осталим учесницама Програма „Партнерство за мир“, Република Србија је са Алијансом усагласила пакет Циљева партнерства. Достизањем Циљева партнерства јединице Војске Србије имплементирају савремене војне стандарде, које су прихватиле и државе чланице ЕУ, и на тај начин доприносе остваривању циљева спољне политике Републике Србије који су предвиђени најважнијим стратегијским документима државе.

Концепт оперативних способности

Концепт оперативних способности (енг. Operational Capabilities Concept, OCC) је механизам Програма „Партнерство за мир“ кроз који се врши обука и оцењивање унапред декларисаних јединица према НАТО стандардима. Република Србија је, као и све друге чланице Програма "Партнерство за мир", кроз Концепт оперативних способности декларисала снаге и капацитете које је ставила на располагање за потребе ПзМ.

Овај механизам Програма „Партнерство за мир“, осим изградње војних способности, значајно доприноси успостављању мирнодопских облика сарадње, повећава узајамно поверење и представља важан оквир за извођење заједничких вежби и обуке са чланицама НАТО. Концепт оперативних способности је један од најмерљивијих, највидљивијих и најуспешнијих механизама сарадње.

Учешћем у ОСС партнери добијају приступ НАТО процедурама и стандардима који су већ тестирани и доказани па као такви представљају једино мерило достигнутог степена интероперабилности. Коришћењем алата ОСС партнери могу значајно да побољшају своје одбрамбене капацитете.

Посебан и значајан облик сарадње у оквиру наведеног механизма представља упућивања лица из партнерских земаља на штабне позиције у оквиру НАТО командне структуре.


Индивидуални акциони план партнерства

Индивидуални акциони план партнерства (енг. Individual Partnership Action Plan, IPAP) успостављен је на самиту НАТО у Прагу 2002. г. и представља интензивни облик институционалне сарадње са НАТО ради пружања помоћи држави партнеру у реформи и модернизацији њиховог система одбране и у потпуности се прилагођава потребама партнера израдом Презентационог документа за учешће у IPAP. Израђује се сваке друге године, а може се ажурирати на годишњем нивоу након подношења годишњих информација од стране државе партнера.

Сарадња државе партнера са НАТО кроз IPAP организује се у областима политичких питања и питања безбедносне политике, одбрамбеним безбедносним и војним питањима, информисању јавности, науци, животној средини и планирању у ванредним ситуацијама, као и о административним питањима и питањима заштите безбедности и ресурса.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 24. фебруара 2011. године донела Закључак о покретању процедуре за израду IPAP, a Писмо о намери приступања IPAP, Министарство спољних послова упутило је НАТО у марту 2011. године. Презентациони документ IPAP између Републике Србије и Организације северноатлантског споразума усвојила је Влада на седници одржаној 14. јула 2011. године, a интерресорна делегација Републике Србије је 25. новембра 2011. године представила документ у Бриселу.  Након усаглашавања текстуалног и табеларног дела IPAP између Републике Србије и Организације северноатлантског споразума, Влада Републике Србије је на седници 20. децембра 2014. године усвојила предметни документ, док је на Северноатлантском савету усвојен 15. јануара 2015. године, чиме је сарадња под окриљем овог механизма Програма „Партнерство за мир“ практично oтпочела.

Табеларни преглед циљева и активности за IPAP састоји се од списка активности, рокова и планираних средстава за постизање циљева на пољу безбедности, реформе система одбране, борбе против корупције, заштите животне средине, економије и питања на пољу општих демократских реформи и људских права.

Поверилачки фонд Програма „Партнерство за мир“


НАТО је пружио значајан допринос реформи система одбране у Србији успостављањем два поверилачка фонда Програма „Партнерство за мир“. У марту 2005. године, покренут је Поверилачки фонд намењен за реализацију пројекта уништавања залиха противпешадијских мина, са финансијским средствима од око 1,7 милион евра, које је донирало 12 држава. За извршну агенцију у спровођењу пројекта одређена је НАТО Агенција за одржавање и снабдевање (eнг. NATO Maintenance and Supply Agency, NAMSA). Непосредни извршиоци Пројекта били су Техничко-ремонтни завод (ТРЗ) у Крагујевцу и компанија „Прва искра“ Барич, тако што је ТРЗ вршио уништавање мина делаборацијом, а компанија „Прва искра“ прераду из војног у привредни експлозив. Пројекат се реализовао 2 године и успешно је окончан у мају 2007. године, са укупно уништених око 1,4 милиона противпешадијских мина.

Поред тога, у јануару 2006. године, покренут је нови Поверилачки фонд, са циљем подршке при запошљавању припадника Војске Србије, у цивилном сектору, који у процесу реформе постану кадровски вишак. За извршну агенцију у спровођењу пројекта одређена је Међународна организација за миграције (енг. International Organization for Migrations, IOM), са значајним искуством у области смањења вишка војног кадра и његове реинтеграције у цивилни сектор. Под окриљем наведеног пројекта утрошено је око 9,6 милиона евра, у оквиру различитих облика директне помоћи лицима из Програма за отпочињање развоја посла у цивилном сектору, трошкова управљања, одржавања и евалуације Пројекта, јачања капацитета Програма подршке у промени каријере, као и на многе промотивне активности у циљу транспарентности Пројекта.

Током 2013. године установљен је нови Поверилачки фонд НАТО за Републику Србију који би требало да омогући уништавање вишкова убојних средстава, а истовремено и унапређивање капацитета ТРЗ Крагујевац. Планирана вредност пројекта износи до седам милиона евра који би се реализовао у две фазе са временским оквиром реализације од четири године. Велика Британија је прихватила улогу водеће државе у пројекту, док је НАТО Агенција за подршку (енг. NATO Support Agency, NSPA) извршно тело у његовој имплементацији.
 
Специфични облици сарадње Републике Србије са НАТО

Група Србија-НАТО за реформу одбране

Иницијативу за успостављање Групе за реформу одбране (енг. Defence Reform Group, DRG), као заједничког тела Министарства одбране тадашње Србије и Црне Горе и НАТО, покренула је Краљевина Норвешка, у својству Амбасаде за везу са НАТО 2005. године. Ова иницијатива је покренута у циљу повећања подршке Алијансе у процесу реформе система одбране у Србији и Црној Гори, у околностима интензивног рада на првом Стратегијском прегледу одбране. У децембру 2006. године, Северноатлантски савет одобрио је формирање Групе СЦГ-НАТО за реформу одбране, након вишемесечних консултација у НАТО, и то кроз Политички комитет и Политичко-војни надзорни комитет Партнерства за мир. После неопходних административних припрема и одлука надлежних државних органа Србије и Црне Горе, у фебруару 2006. године, формиран је овај нови, јединствен механизам сарадње између Србије и НАТО, какав Алијанса није развила ни са једном другом државом. Пред Групу су постављени следећи задаци:

• убрзавање и подршка реформи система одбране,
• подстицање међуресорне сарадње, са циљем боље координације и комуникације у вези са визијом развоја,
• увођење модела пројектно-оријентисаног приступа реформи,
• подстицање чланица НАТО да боље координишу билатералне активности у подршци реформи система одбране и
• припрема Србије и Црне Горе за ангажовање у Програму „Партнерству за мир“.

Рад Групе у периоду од 2005. до 2008. године је оцењен као веома успешан, а досадашња искуства указују да она знатно олакшава интерресорни приступ у процесима битним за реформу система одбране и ангажовање у Програму „Партнерство за мир“.
Одржавањем 12. састанка Групе Србија – НАТО за реформу одбране 30. јуна 2010. године у Дому Гарде Топчидер, након двогодишње паузе, настављен је рад овог механизма сарадње Србије и НАТО. Усвојен је радни план Групе у периоду од јуна 2010. године до јуна 2011. године и успостављена су тела која подржавају рад Групе. Састанку су присуствовали и изасланици одбране и представници амбасада земаља чланица НАТО и ЕУ.

Основни циљеви обновљене Групе су подршка институционалној сарадњи Србије и НАТО у процесу реформе система одбране, достизање Циљева партнерства Процеса планирања и прегледа, ангажовању у Концепту оперативних способности, израда пројеката за решавање специфичних проблема реформе, као и унапређење координације и ефикасности билатералне војне сарадње са НАТО и ЕУ.

Сарадња на терену између Војске Србије и КФОР

Правни оквир за сарадњу између Војске Србије и KFOR представљају Резолуција Савета безбедности УН 1244 и Војнотехнички споразум. Војска Србије је изградила специфичан механизам сарадње са НАТО – партнерство на терену са заједничким задатком изградње мира и безбедности у зонама одговорности, са обе стране административне линије.

Обавезе и задаци који проистичу из Војнотехничког споразума, који је потписан у јуну 1999. године, доследно се спроводе.
Линије комуникације између Војске Србије и KFOR су успостављене на свим нивоима.
Састанци између представника Републике Србије и НАТО, у складу са потписаним споразумима, одржавају на локалном, координационом, командном, главном и високом нивоу.

Састанци на високом нивоу одржавају се у складу са потребом и договором начелника ГШ ВС и команданта KFOR. На састанцима се тежишно размењују информације о безбедности дуж административне линије, а обавља се и координација, потврда и одобравање активности на терену. Специфичну тежину сарадњи дају једновремене патроле и заједничка извиђања дуж административне линије. Једновременим патролама Војске Србије и KFOR, ниво безбедности дуж административне линије је подигнут на виши ниво.

Достигнути ниво сарадње између Војске Србије и KFOR се одликује високим степеном поверења, уважавања и међусобног разумевања.

Програм за унапређење образовања у области одбране (DEEP)

Програм за унапређење образовања у области одбране (Defence Education Enhancement Programme – DEEP) је мултинационална образовна иницијатива чија је сврха да помогне партнерским и другим заинтересованим државама да изграде капацитете кроз реформу војног образовања и да усвоје вредности које су повезане са начелима Програма „Партнерство за мир“. Иницијатива је покренута од стране Конзорцијума војних академија и безбедносних института ПзМ, чије седиште се налази у „Џорџ Маршал европском центру за безбедносне студије“ у Гармишпартенкирхену, СР Немачка. Програм DEEP отпочео је 2007. године, са циљем да одговори на изазове изградње капацитета партнерских држава у области војног образовања и тренутно се спроводи у 12 земаља.

Република Србија је званично отпочела ангажовање у Програму за унапређење образовања у области одбране фебруара 2014. године ради реформе наставних планова и програма на свим нивоима студија у војно-образовним установама, као и усвајања европских и НАТО стандарда у области професионалног војног образовања и акредитације и/или реакредитације програма у складу са захтевима болоњске декларације.

У претходном периоду, под окриљем DEEP, реализована је серија посета делегација Универзитета одбране националним универзитетима одбране више европских земаља (Аустрија, Румунија, Чешка Република), а реализован је и низ активности у нашој земљи. Једна од најважнијих јесте међународна радионица/семинар за обуку наставника, која је одржана у периоду од 6. до 11. априла 2014. године на Војној академији, на којој је учествовало више од 40 наставника из 11 земаља.


3. Институционализовани облици сарадње

НАТО војна канцеларија за везу

Закључени Споразум о транзитним аранжманима између Србије и Црне Горе и НАТО, као и почетак рада Групе Србија-НАТО за реформу одбране, наметнули су потребу за јачањем директних институционалних веза између Србије и Алијансе. На основу закљученог споразума између Министарства одбране Републике Србије и НАТО 18. децембра 2006. године, у Београду је отворена НАТО војна канцеларија за везу (енг. NATO Military Liaison Office, MLO), у згради Министарства одбране.

У линији субординације у НАТО, за функционисање Војне канцеларије у Београду одговорна је Команда здружених снага НАТО у Напуљу. Надлежности Канцеларије су: имплементација Споразума о транзитним аранжманима, пружање подршке снагама НАТО и ЕУ (EUFOR) ангажованим у региону, подршка раду Групе Србија-НАТО за реформу одбране, сарадња у области јавне дипломатије, као и други додатни задаци које одобри Северноатлантски савет.

Војна канцеларија представља и подршку војним аспектима ангажовања Србије у Програму „Партнерство за мир“, као и војну подршку претежно политичкој улози Амбасаде оне државе која има двогодишњи мандат за везу Србије са НАТО.

Војно представништво у Мисији Републике Србије при НАТО


Војно представништво у Мисији Републике Србије при НАТО успостављено је 27. септембра 2010. године са основним задатком да представља Министарство одбране и Војску Србије у седишту НАТО и ЕУ у Бриселу. Битан аспект рада Војног представништва је заступање безбедносних и одбрамбених интереса Републике Србије у НАТО и сталним мисијама држава чланица, учествовање у раду организационих целина НАТО, као и пружање подршке учешћу представника Министарства одбране и Војске Србије у раду политичко-војних, војних и административних органа НАТО. Такође, сарађује са НАТО и државама чланицама и извештава о активностима и развоју догађаја у НАТО. Војно представништво у Мисији Републике Србије при НАТО има двојаку функцију, пошто поред наведених задатака извршава и задатке везане за војну сарадњу са ЕУ, чиме пружа допринос у остварењу најважнијег спољнополитичког циља наше државе – чланства у ЕУ.

Војно представништво се састоји из Канцеларије Војске Србије и Канцеларије одбране у Бриселу и Тима за везу при Одељењу за војну сарадњу НАТО у Монсу.
Email