15.02.2016.

Обележен Дан државности Републике Србије

Србија данас низом манифестација обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

Поводом Дана државности, председник Републике Србије Томислав Николић, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, положио је данас венац на споменик Незнаном јунаку на Авали.

Председник Николић уписао је у Спомен књигу :
"На Сретење 1804. године Србија је отворила врата слободе, на Сретење 1835. године врата демократије. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вечита је Србија".

Николић је поводом Дана државности уручио одликовања заслужним појединцима и институцијама, захваливши им на заслуженим признањима.

"Ви сте одликовали себе, а председник само није успео да свима који су се одликовали додели одликовања. Зато ћу све до краја мандата непрекидно морати да се суочавам са сопственом немоћи да свима који су се уздигли изнад нас и одликовали уручим одликовања", рекао је Николић на свечаној церемонији.

Он је поручио да промоција друштвених вредности културе похвале, културе награђивања, културе захваљивања не сме да буде на зачељу, сврстана у мање важне.

"Необјашњиво је равнодушје према успесима појединаца и институција о којима, у већини случајева, више зна јавност у иностранству него ли у сопственој земљи", рекао је Николић.

Према његовим речима, његова и наша дужност и привилегија је да у изградњи хумане заједнице "истакнемо оне који

одскочише", па несебичним трудом и одрицањима изграђују и промовишу највише вредности.

"Онда је то један од послова који ми доноси највише радости. Можда би (Иво) Андрић рекао да тако, у наше време, будућим нараштајима остављамо знакове поред пута", рекао је председник. Додао је да, колико год националног поноса и радости доносили наши спортисти, толико би иста осећања могла да се поделе са грађанима и када су у питању уметности или наука, само када би, каже, и такви резултати били видљивији или чак уопште видљиви у нашим медијима, разговорима, свакодневици изван уских кругова зналаца и колега.

"Најзад, једна од основних мерних јединица успеха једне државе и друштва јесте и у томе колико доприноси напретку не само своје отаџбине, већ цивилизације, колико су њени грађани присутни у светској научној или уметничкој заједници, колико свет вреднује њихова постигнућа", рекао је Николић.

Председник Републике Србије одликовао је и 105 припадника Министарства одбране и Војске Србије којима ће признања бити уручена поводом обележавања 23. априла - Дана Војске Србије.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности. Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију. Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године. То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.

Председник Николић одржао је вечерас свечани приjем поводом Дана државности Србиjе којем су присуствовали представници Владе Србије, дипломатског кора, Министарства одбране и Воjске Србиjе, представници свештенства, као и личности из културног и jавног живота.

ВЕСТ: ТАНЈУГ и МО