15.02.2016.

Obeležen Dan državnosti Republike Srbije

Srbija danas nizom manifestacija obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Povodom Dana državnosti, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića, položio je danas venac na spomenik Neznanom junaku na Avali.

Predsednik Nikolić upisao je u Spomen knjigu :
"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija".

Nikolić je povodom Dana državnosti uručio odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, zahvalivši im na zasluženim priznanjima.

"Vi ste odlikovali sebe, a predsednik samo nije uspeo da svima koji su se odlikovali dodeli odlikovanja. Zato ću sve do kraja mandata neprekidno morati da se suočavam sa sopstvenom nemoći da svima koji su se uzdigli iznad nas i odlikovali uručim odlikovanja", rekao je Nikolić na svečanoj ceremoniji.

On je poručio da promocija društvenih vrednosti kulture pohvale, kulture nagrađivanja, kulture zahvaljivanja ne sme da bude na začelju, svrstana u manje važne.

"Neobjašnjivo je ravnodušje prema uspesima pojedinaca i institucija o kojima, u većini slučajeva, više zna javnost u inostranstvu nego li u sopstvenoj zemlji", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, njegova i naša dužnost i privilegija je da u izgradnji humane zajednice "istaknemo one koji

odskočiše", pa nesebičnim trudom i odricanjima izgrađuju i promovišu najviše vrednosti.

"Onda je to jedan od poslova koji mi donosi najviše radosti. Možda bi (Ivo) Andrić rekao da tako, u naše vreme, budućim naraštajima ostavljamo znakove pored puta", rekao je predsednik. Dodao je da, koliko god nacionalnog ponosa i radosti donosili naši sportisti, toliko bi ista osećanja mogla da se podele sa građanima i kada su u pitanju umetnosti ili nauka, samo kada bi, kaže, i takvi rezultati bili vidljiviji ili čak uopšte vidljivi u našim medijima, razgovorima, svakodnevici izvan uskih krugova znalaca i kolega.

"Najzad, jedna od osnovnih mernih jedinica uspeha jedne države i društva jeste i u tome koliko doprinosi napretku ne samo svoje otadžbine, već civilizacije, koliko su njeni građani prisutni u svetskoj naučnoj ili umetničkoj zajednici, koliko svet vrednuje njihova postignuća", rekao je Nikolić.

Predsednik Republike Srbije odlikovao je i 105 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kojima će priznanja biti uručena povodom obeležavanja 23. aprila - Dana Vojske Srbije.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazvalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine. To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

Predsednik Nikolić održao je večeras svečani prijem povodom Dana državnosti Srbije kojem su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici sveštenstva, kao i ličnosti iz kulturnog i javnog života.

VEST: TANJUG i MO