Бржи од камиона
Набујала Сава запретила је Шапцу већ првог поплавног дана, одмах после трагедије у Обреновцу.
П
оучени искуством у обреновачкој општини, Шапчани нису часили ни часа. А знали су коме да се обрате. Уследило је наређење да Војска по сваку цену сачува Шабац. Ситуација је „стављена под контролу“. Међу првима, још пре добровољаца који су исте вечери стигли из Београда, на лицу места били су припадници 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства. – Од 19. сати 16. маја, до касних јутарњих сати следећег дана, 90 припадника Бригаде радило је на изградњи насипа у фабрици „Зорка Еликсир“. Пунили су џакове с песком и подизали одбрамбени бедем иза фабрике, спречавајући набујалу реку да поплави постројења с хемикалијама. На стотине џакова нанизано је у противпоплавни бедем, док је киша немилице лила по људима који осим нивоа реке, нису примећивали ништа друго. Тона песка утоварана је у џакове за минут. Камион за 15 до 20 минута, каже капетан Драшко Живковић, референт за односе с јавношћу.
И тако целу ноћ. Међу ангажованим људима и официри и подофицири и војници, сви раде као један, упорно, снажно и непрекидно. У одбрани Шапца од подивљале Саве, раме уз раме, један уз другог су командант, војник, заставник... Сви су део посаде... Док једни раде на пуњењу пристиглих џакова, други их доносе на насип, праве живи ланац, онда се замене. Највише се труде заставници, да покажу да нису за „старо гвожђе“. Један од њих Предраг Ерић, с џаком од двадесетак килограма на рамену, трчи ка насипу, баца џак и враћа се.
– Нема довољно песка, каже заставник Ерић. Бржи смо од камиона којим га довозе. За мање од 20 минута потрошимо 20 тона песка и онда чекамо следећи камион. Вода надире и у хангар у коме пунимо џакове, избија из земље. С друге стране надире на бедем. Схватамо да смо у трци с временом – прича заставник. Друга група припадника јединице стиже у касним јутарњим сатима, 17. септембра. Седамдесетак официра, подофицира и војника из новосадског дивизиона, ангажовано је на утврђивању друге критичне тачке, код силоса у Старом граду. Тамо је река већ пробила насип. Километри одбрамбеног бедема расту у висину брже од реке. Док она надире око три сантиметра на сат, насип расте... У рукама ашови и лопате, вреће за песак све пуније. Сава бежи од њих и њихових џакова. Тамо где су они, река се повуче, да би избила на другом месту. Али и они су упорни, иду тамо где треба. Власници Ордена народног хероја и не могу другачије.
