Brži od kamiona
Nabujala Sava zapretila je Šapcu već prvog poplavnog dana, odmah posle tragedije u Obrenovcu.
P
oučeni iskustvom u obrenovačkoj opštini, Šapčani nisu časili ni časa. A znali su kome da se obrate. Usledilo je naređenje da Vojska po svaku cenu sačuva Šabac. Situacija je „stavljena pod kontrolu“. Među prvima, još pre dobrovoljaca koji su iste večeri stigli iz Beograda, na licu mesta bili su pripadnici 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva. – Od 19. sati 16. maja, do kasnih jutarnjih sati sledećeg dana, 90 pripadnika Brigade radilo je na izgradnji nasipa u fabrici „Zorka Eliksir“. Punili su džakove s peskom i podizali odbrambeni bedem iza fabrike, sprečavajući nabujalu reku da poplavi postrojenja s hemikalijama. Na stotine džakova nanizano je u protivpoplavni bedem, dok je kiša nemilice lila po ljudima koji osim nivoa reke, nisu primećivali ništa drugo. Tona peska utovarana je u džakove za minut. Kamion za 15 do 20 minuta, kaže kapetan Draško Živković, referent za odnose s javnošću.
I tako celu noć. Među angažovanim ljudima i oficiri i podoficiri i vojnici, svi rade kao jedan, uporno, snažno i neprekidno. U odbrani Šapca od podivljale Save, rame uz rame, jedan uz drugog su komandant, vojnik, zastavnik... Svi su deo posade... Dok jedni rade na punjenju pristiglih džakova, drugi ih donose na nasip, prave živi lanac, onda se zamene. Najviše se trude zastavnici, da pokažu da nisu za „staro gvožđe“. Jedan od njih Predrag Erić, s džakom od dvadesetak kilograma na ramenu, trči ka nasipu, baca džak i vraća se.
– Nema dovoljno peska, kaže zastavnik Erić. Brži smo od kamiona kojim ga dovoze. Za manje od 20 minuta potrošimo 20 tona peska i onda čekamo sledeći kamion. Voda nadire i u hangar u kome punimo džakove, izbija iz zemlje. S druge strane nadire na bedem. Shvatamo da smo u trci s vremenom – priča zastavnik. Druga grupa pripadnika jedinice stiže u kasnim jutarnjim satima, 17. septembra. Sedamdesetak oficira, podoficira i vojnika iz novosadskog diviziona, angažovano je na utvrđivanju druge kritične tačke, kod silosa u Starom gradu. Tamo je reka već probila nasip. Kilometri odbrambenog bedema rastu u visinu brže od reke. Dok ona nadire oko tri santimetra na sat, nasip raste... U rukama ašovi i lopate, vreće za pesak sve punije. Sava beži od njih i njihovih džakova. Tamo gde su oni, reka se povuče, da bi izbila na drugom mestu. Ali i oni su uporni, idu tamo gde treba. Vlasnici Ordena narodnog heroja i ne mogu drugačije.
