Војничка црква у Нишу
У Копненој војсци последњих неколико месеци отворени су богослужбени простори у Команди, у Првој, Другој, Четвртој и Специјалној бригади, а посебну пажњу привукло је освештење војничке цркве Светог Симона монаха у Трећој бригади. Смештена у нишкој касарни „Књаз Михаило”, представља јединствен верски храм, током чије изградње, реновирања и адаптације су испуњени сви услови и захтеви за привођење верског објекта намени и сврси, почев од величине цркве и простирања зграде у правцу исток-запад, па до крста, звоника, часне трпезе и потребних реликвија.
Тим Команде Треће бригаде, који је предводио помоћник команданта за подршку потпуковник Раденко Марковић, израдила је динамички план адаптације и реновирања постојеће зграде. – Некоме би се могло учинити да је пројекат реновирања и адаптирања зграде и простора за војничку цркву био лак, али требало је разрешити мноштво проблема, у чему су нам помогли и припадници Треће бригаде из гарнизона ван Ниша, Нишка епархија, општина „Пантелеј”, Дирекција за изградњу града Ниша и бројна предузећа и појединци – каже потпуковник Марковић.
Лепом изгледу војничке цркве Светог Симона монаха знатно доприносе уређен простор около, звоник и крст, који, поред религијске и естетске вредности, има и изузетан историјски и симболични значај, јер је, као донација нишке епархије, пренет из изгореле Саборне цркве из Ниша. За архитектонска решења и уређење ентеријера одлучујућу улогу имали су архитекта Драгана Драговић и нишка епархија, која је надгледала радове и донирала иконе на иконостасу, богослужбене предмете и литературу, док су орахово дрво за иконостас обезбедили припадници 37. механизованог батаљона из Куршумлије. Монолитни камен за часну трпезу у војничкој цркви прибавили су старешине и војници прокупачког 310. инжињеријског батаљона, који су прикупили новчана средства и за радове клесара на камену.
Војничка црква Светог Симона монаха у касарни „ Књаз Михаило” у Нишу наставља традицију војничких цркви и капела у Српској православној цркви и српској војсци. На улазу у Сићевачку клисуру из правца Пирота је црква Свете Петке, коју народ тог краја назива „војном црквом”, јер су је подигли официри и војници инжињеријских јединица, који су 1898. године радили на пробијању пруге и пута кроз Сићевачку клисуру.
