11.02.2014.
Разводница Ивана Стојановић, најбоља спортисткиња Војске у 2013.
Вест да је управо она освојила ово ласкаво признање добила је на бази „Југ”, током обуке за учешће у мировној мисији у Либану. Како каже, то је круна њене досадашње спортске и војничке каријере.
Разводница Ивана Стојановић је у Војсци Србије од 2011. године. Обавља дужност радио-телеграфисте у Команди 1. пешадијске чете 41. пешадијског батаљона Четврте бригаде. Oва висока и витка Врањанка има још једну љубав – карате. Радила је као помоћни тренер у врањском карате клубу „Шампион”. Иначе, карате тренира од своје седме гoдине. Већ у десетој години освојила је прву медаљу на регионалном пионирском првенству.Ивани се 2003. године остварио сан сваког каратисте у Србији, пошто је тада код легендарног Илије Јорге положила за звање први дан, црни појас. Више пута била је првакиња државе у дисциплини – борба, а има и медаље са европских и балканских првенстава. Највећи успех начинила је, ипак, као припадница Војске. Светско првенство у штоткан каратеу, одржано прошле године у Новом Саду, представљало је за Ивану прилику за доказивање у конкуренцији тридесет такмичарки из 25 земаља, у категорији сениорки.
Побеђивала је, једну за другом, репрезентативке Бугарске, Румуније, Немачке и Мађарске и пласирала се у полуфинале, где се сусрела са још једном такмичарком из Бугарске. У другом делу меча Ивана је стекла предност и имала победу у рукама и пласман у велико финале. Нажалост, пукао јој је капилар на лицу, па јој судија и лекар нису дозволили да настави меч. Тако је финале отишло у неповрат, али је бронзана медаља остала као сведочанство о њеном подвигу.
– Имала сам победу и пролаз у финале, била сам разочарана што се нисам борила за прво место. Али, и бронзана медаља је успех. Уосталом, то је највећи успех који је могуће остварити у каратеу, пошто карате није олимпијски спорт – искрена је Ивана.
Нема успеха у спорту, култури или било којој другој области без подршке најближих, а Ивана је имала несебичну подршку супруга, родитеља и деце не само за бављење каратеом, већ и за рад у Војсци Србије.
Припрема се за одлазак у мировну мисију „~UNIFIL~“ у Либану. – Добровољно сам се пријавила. Поносна сам што ћу имати прилику да проверим своје војничке могућности у међународном окружењу и надам се да ћу моћи и да демонстрирам своје вештине у каратеу – каже наша најбоља спортисткиња.
